Inscenirani sukob Šapića i Vučića za one sa jeftinijim kartama

Prva je to da Šapić nije odustao od one svoje pozicije "slobodnog radikala" kojom se dičio od trenutka kada je prvi put osvojio značajniji broj glasova na opštinskim izborima na Novom Beogradu, pa do sada, kada po Barseloni ili Trstu, iz respektabilne udaljenosti dakle, posmatra raspadanje prestonice u jednoj od najsramnijih epizoda iz njene istorije. Šapić smatra da odskače kvalitetima i podrškom od ostalih službenika SNS, i sad, nezavisno od toga da li je u pravu ili pati od tipičnih političarskih deluzija, pokušava da monetizuje tu svoju poziciju.

Druga stvar koja je evidentna iz njegovog jučerašnjeg nastupa je da će mu ta monetizacija - poći za rukom. To, međutim, ne govori toliko o samom Šapiću koliko o Vučiću i stanju njegovog režima sedam meseci od pada nadstrešnice i protesta koji su spustili vladajuću stranku dobrano ispod praga koji je potreban za samostalno upravljanje državom. I nije, siguran sam, Šapić jedini koji traži veću samostalnost u radu i veći komad kolača od šefa koji je pokazao slabost dozvoljavajući nekoj tamo deci da mu razbucaju monolit vlasti. Iza kulisa, pomaljaju se glave drugih službenika grupe koji traže da, ako se od njih već očekuje da ostanu na brodu koji tone i prstima zapušavaju rupe kroz koje prodire voda, onda, u skladu sa tim, postanu i šerholderi olupine.

Logika kapitala je, predsedniče, neumoljiva, a vaša pozicija je takva da više ne uliva poverenje zaposlenima. Šta vam je, onda, činiti?

Instinktivno, vi želite da pokažete snagu. Zato pretite pravosuđu, zato Bogoljuba Karića nazivate pogrdnim imenima (ne kao da je on bitan ovde, prosto se dobro namestio), zato ponovo istražujete strane agente (Alek Kavčić? Stvarno? Šta tačno on špijunira - naduvane cene udžbenika?). Svaka od tih akcija, predsedniče, obija vam se o glavu brzinom svetlosti.

Pošto to ne ide, moraće, izgleda, da se vraća za pregovarački sto. I to i spolja i iznutra, nažalost. Zato ovih dana šaljete signale u Srpsku da treba prihvatiti realnost Dejtonskog sporazuma, pa onda šaljete Đurića u pomenuti Dejton da - i fizički i paradigmatski - podrži taj stav, a nesrećnog sudiju Petrova na televizije da dalje proliferiše te ideje nove realnosti. A šta da se radi, svi smo znali da budalaštine Milorada Dodika i njegov rat protiv Zapada uz pomoć Kremlja imaju svoje granice, i kada je taj nalog za hapšenje izdat, mogli smo da vidimo gde su one tačno. Uostalom, Kosovo je tako passe, a Srpska, e tu već postoji potencijal, i emotivni i geopolitički.

Ne znam da li se može zaključiti iz ovog teksta, ali meni je ta priča tako dosadna. Dosadili ste više i Bogu i narodu sa svojim šapićima, dodicima, geopolitičkim raskusuravanjima, stranačkim merenjima rejtinga. Nema više nikog, predsedniče, čiju biste maštu mogli inspirisati ovom strategijom, čak i oni koji su vam nekada verovali sada rade isključivo za pare. A njih nema mnogo, i sve ih je manje. I ne samo to, nego oni sada postaju meta naroda koji je opravdano kivan. Jer, čime je to tamo neki Pera iz Bogutovca zaslužio da dobije kintu da teroriše po Zaječaru, a ne neki drugi Pera iz nekog drugog mesta. Nezadovoljstvo vam izjeda firmu iznutra, predsedniče. Uopšte nisam siguran da to može da se reši prostim povećanjem minimalca.

Ali, to je vaša briga. Ja sam samo hteo da još, na kraju, odgovorim kolegi Ratku Femiću koji najavljuje "maraton" u ovoj trci slobodnog naroda protiv vaše firme. Ja mislim da mi nemamo vremena za maraton. I, iskreno, mislim da ovo nije pitanje maratonske promene kompletne sudbine jednog naroda ili kreiranja nekakvog globalnog pokreta za slobodu ili demokratiju. Nije - ovo je stvar razvlašćivanja jedne duboko kriminalizovane grupe uzurpatora vlasti. To nije presedan, to su uobičajene stvari za jednu mladu demokratiju. I to će se i desiti, vrlo brzo.