0
Sezona godišnjih odmora se polako privodi kraju, pred vratima smo nove školske godine, 1. septembar nam je pred nosom, a u društvu se suštinski ništa nije promenilo. Zahtevi građana s protesta nisu ispunjeni, đaci i njihovi roditelji, posle tragedije koja je pogodila Srbiju nakon masakra u školi „Vladislav Ribnikar“, s neizvesnošću i zebnjom će dočekati petak, kada će školsko zvono ponovo da se oglasi.
Žar protesta se nije ugasio, nastavio je da tinja, a građani koje su ekstremne temperature i letnje porodične obaveze oterale sa beogradskog asfalta, očekuju da se taj plamenčić sad razbukti.
Pojedini lideri opozicije su najavili da će protest dobiti novu formu.
Nakon nedelja i meseci šetnji i ponavljanja zahteva sa protesta „Srbija protiv nasilja“, koje vlast uporno ignoriše, šta je to što opozicija može da ponudi građanima?
Reklo bi se da opozicija nema mnogo izbora. S protestima treba nastaviti, a građanima treba ponuditi nešto da bi bili sigurni da su njihova okupljanja ipak imala smisla.
Očekuje se ponovno omasovljavanje protesta, jer se ljudi vraćaju sa letovanja, svojih porodičnih druženja i putovanja, a i temperature će biti podnošljivije.
Ta ponuda bi mogla da bude jedinstvena lista „Srbija protiv nasilja“, koja bi okupila proevropsku opoziciju koja je učestvovala u organizaciju protesta.
Pošto je vlast bila gluva za zahteve građana, onda opoziciji ne preostaje ništa drugo nego da energiju artikulisanu na protestima usmeri u smenu te vlasti, pa ako uspe da formira vladu, onda može da ispuni zahteve građana, čime bi se stvorili uslovi za normalizaciju javnog života u Srbiji.
Dogovor o ujedinjenju na jednoj listi treba da bude praćen zahtevom za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora uz nepopustljiv pritisak sa ulice da ti izbori budu organizovani do kraja godine, pre redovnih lokalnih i pokrajinskih izbora. Razdvajanje ovih izbora je standard u demokratskom svetu kojem Srbija teži.
0
1
0
Aleksandar Vučić priču o beogradskim izborima koristi samo kao udicu, a čisto sumnjam da bi dozvolio da se pre roka glasa tamo gde je najslabiji i gde ima najviše šanse da izgubi.
Istraživanje Crte je pokazalo da 50 odsto građana podržava proteste. To znači da je krajnji potencijal ove liste skoro tri miliona glasova. Da bi veći deo ovog potencijala mogao da bude pretvoren u glasove potrebno je obezbediti podršku akademske zajednice, umetnika, prosvetnih i zdravstvenih radnika, sindikata, poljoprivrednika, društvenih grupa koje podržavaju proteste.
I ta podrška ide u prilog jednoj listi – zašto bi se kockali sa deljenjem proevropske opozicije u više kolona i potencijalnim razočaranjem građana koje bi neizvesnost prelaska cenzusa možda oterala u apstinenciju. Drugu kolonu bi mogla da čini desno orijentisana opozicija koja sebe zove državotvornom, a raspoznaju se i pod sintagmom „patriotski blok“.
Da bi građani dobili ponudu u formi liste ujedinjene opozicije „Srbija protiv nasilja“, politički akteri koji se ovih dana sastaju i dogovaraju (moglo bi se reći i miniraju i ogovaraju), moraće prvo da pobede protivnika koji je možda i opasniji od Vučića – lične ambicije i sujete. Do kraja ove nedelje ćemo znati da li je proevropska opozicija dorasla ovom zadatku.
Istina je da se mnogi među učesnicima tih sastanaka međusobno ne podnose i o saradnji i ukrupnjavanju razgovaraju iz nužde. Ko će biti prvi među jednakima, koga treba skloniti, ko je najzaslužniji, sve to treba progutati zarad višeg cilja – smene aktuelne vlasti.
I zato imam samo jedno pitanje za opoziciju. Gospodo, imate li vi listu „Srbija protiv nasilja“?
Ne možemo čekati nekog mesiju koji će udarcem štapom da razdvoji more i odvede nas u obećanu zemlju.
Potrebne su nam demokratske procedure i institucije, dobri izborni zakoni, slobodni izbori, slobodni mediji i vlast koja je smenjiva. To bi zasada bilo dovoljno. Možda nije idealno, ali je barem fer. To vam je ta demokratija.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare