Ima li opozicija hrabrosti da šahisti Vučiću poruši figure

Ono što me brine s ovim neodustajanjem je faktor vremena i disperzije energije, usled čega na proteste dolazi manje ljudi, zatim se traži izlaz iz te situacije. Slično je bilo u vezi sa zahtevima nakon tragedije u Ribnikaru. Nema izbora dok se ne ispune zahtevi, govorili su opozicioni lideri. A onda je neko viknuo - idemo na izbore. To je bio izlaz iz situacije u kojoj vlast nije imala nameru da popusti, a protesti su počeli da gube na masovnosti. Opravdanje za taj potez bilo je - “mi ćemo ispuniti zahteve kad ove oborimo s vlasti”.

Govorili su opozicioni lideri da može da se pobedi i pod ovakvim uslovima. To da opozicija pobedi režim Aleksandra Vučića u uslovima koje je sam prekrojio prema svojim potrebama, ispostavilo se kao velika zabluda. Rezultat izbora u kakvima Vučić uvek pobedi koristeći sve one varijante za namicanje glasova koje je već koristio na prethodnim izborima, opoziciju su iznenadili kao putare sneg u decembru.

Vučić kao pasionirani šahista predviđa poteze unapred, razmišlja o alternativama, odnosno na ovom izbornom terenu odlično poznaje procedure, prostor za izigravanje procesa. Sam kroji pravila, pa može da kaže da „ovaj top sad može da ide ukoso“. Teško da se u takvoj partiji može parirati takvom protivniku. I šta onda uraditi. Pa jedino drmnuti šahovsku tablu i porušiti sve figurice. On će da se uhvati za glavu jer to nije po pravilima. Onaj koji zloupotrebljava pravila će sad biti u nezgodnoj situaciji. Rušenje table je momenat koji se može porediti s bojkotom Skupštine.

Taj vaninstitucionalni način borbe delegitimizovao bi skupštinu i doveo Vučića u poziciju da na mesta opozicionih poslanika uglavi svoje, a onda se suočava sa situacijom u kojoj treba da objasni Evropi kako to ima više poslanika nego što je osvojio glasova na izborima. Odluke koje bi doneo ili verifikovao takav parlament, naročito one koje se tiču međunarodnih ugovora, imale bi krnji legitimitet.

Drugi način, borbu kroz institucije, imali smo u proteklih 19 meseci. U ovoj opciji opozicija ostaje u zoni komfora gde joj je već sve poznato. I to je legitimna opcija koja, čini mi se, pokazuje manjak samopouzdanja i rešenosti da se stvarno dođe do fer izbornih uslova.

Poslanici će ponovo iz skupštinskih klupa kritikovati vlast, duvati u vuvuzele, verovatno će se nastaviti i sa protestima u nekom obliku i moći će da rade na jačanju svojih organizacija kao što su radili i u prethodnom skupštinskom mandatu, a to je, videli smo, nedovoljno.

Opozicija od prošlih izbora održanih u aprilu 2022. nije uspela da se izbori za poštenije izborne uslove. Nije tu pomoglo ni 20.000 kontrolora na nivou cele Srbije.

Ono što je najvažnije je da ti neki budući izbori ne budu održani pod istim uslovima.

Ako se birački spisak ne dovede u red, ne procesuiraju ucene i kupovine glasova socijalno ugroženih preko centara za socijalni rad i ostale predizborne nepodopštine, i ako režimski mediji, naročito oni s nacionalnom frekvencijom, ne budu imali uravnoteženiji pristup, džaba će biti ponavljanje izbora, pa taman kad bi predsednika RIK-a nekim čudom vaspostavila opozicija.

Odličan izborni rezultat liste „Srbija protiv nasilja“ proizvod je, pre svega, zajedničkog nastupa proevropskih stranaka na jednoj listi. I tom zajedničkom nastupu su se neki lideri opirali do poslednjeg momenta, a ispostavilo se da su proevropske stranke ostvarile najbolji rezultat u poslednje dve decenije.

Sad se slično dešava s otporom prema vaninstitucionalnoj borbi, odnosno predlogu da opozicija da ostavke i ne učestvuje u radu Skupštine.

Pa i bojkot 2020. za rezultat je imao raspisivanje vanrednih izbora nakon godinu i po dana. Ne verujem da bi sad ova vlast mogla da sastavi i godinu bez legitimiteta koji bi joj u Skupštini davali predstavnici nekih 900.000 birača koji su glasali za SPN na ovim izborima.