"Dok ja ubijam, vi lajkujte"

U petak je bilo tačno sto dana od strašno zločina u školi „Vladislav Ribnikar“. Dan kasnije nakon što je trinaestogodišnjak ubio osmoro drugova, čuvara škole i ranio nastavnicu i još neke đake, pomahnitali ubica je u selima oko Mladenovca ubio osam i ranio 14 ljudi. I dok su se istog dana na Cetinju podsećali krvavog pohoda masovnog ubice koji je u ovom gradu pre godinu dana iza sebe ostavio deset mrtvih i šestoro ranjenih, u bosanskom gradiću Gradačcu u suludi pir krenuo je fitnes trener Nermin Sulejmanović, ostavljajući iza sebe troje mrtvih, nekoliko ranjenih da bi na kraju ubio i sebe.Za posebnu morbidnost poslednjeg zločina pobrinuo se sam ubica koji je ubistvo supruge prenosio direktno na Instagram profilu, gde se oglasio i nakon drugih ubistava. Šta je bilo u glavi tog čoveka kojem je bilo malo da ubija, već je poželeo i da zločin „javno publikuje“ može samo da se nagađa i naknadno tumači. Svakako će stručnjaci odgovarajućih profila za pitanja ljudske poremećenosti dati neke odgovore i tumačenja o njegovim motivima i „poruci“. Čak se, donekle, može objasniti i činjenica da je „direktan prenos smrti“ gledalo 12.000 ljudi, ali kako i čime objasniti to što je njih 120 „lajkovalo“ post ubice, a neki su ga otvoreno i podržavali porukama? (Slično „slavljenje“ je doživeo i dečak-ubica iz beogradske škole, kojem su, takođe, upućivane poruke podrške i odobravanja zbog onoga što je učinio).Kako objasniti činjenicu da čoveku koji je sklonio dete ubice iz lokve krvi stižu pretnje? Ko su ljudi koji „udaraju lajk“ na prolivanje nevine krvi i za šta to tačno dižu virtuelni palac? Jesu li to u kući gde ludak bestijalno ubija ženu i na ulicama gde strelja sugrađane videli arenu rimskih „koloseuma“ u kojoj se do smrti bore gladijatori za račun bolesnog užitka svetine na tribinama? Jesu li oni moderna verzija te izvitoperene publike kojoj adrenalin diže tuđa smrt, sada u živom prenosu?Jasno je da zla i opaka strana ljudske prirode nije nestala kroz razvoj civilizacije niti će, nažalost, nestati, ali u ovom slučaju Instagram je ogolio tu istinu i na njemu su se „autovali“ manijaci koji odobravaju neshvatljiv zločin. Strašno je saznanje da tu pored nas žive, sede, rade, idu u bioskop, voze se.., ljudi kojima zadovoljstvo pričinjava tuđa nesreća i koji su spremni da drže stranu zločinca a ne žrtvi. Tu ulazimo u bezobalni prostor socijalne psihopatologije i tamne strane ljudskog bića, ali i užasne i nekontrolisane moći Interneta i društvenih mreža, donekle i tradicionalnih medija, koji omogućavaju devijantnim umovima da se sa istim takvim poistovećuju, pa možda nešto slično i urade po principu takozvanog „kopiket“ efekta. To neće navesti nekog normalnog da počini zločin, ali može doprineti da olabavi psihološke kočnice kod mentalno problematičnih i sklonih nasilju, jer ovi koji su „lajkovali“ ubicu iz Gradačca definitivno su se donekle i u nečemo i identifikovali s njim.Naravno, neće njih 120 krenuti da ubija okolo, ali jedno ili dvoje možda jednom hoće?Neće milioni ljudi širiti mržnju po Tviteru, ali hiljade hoće, upravo podstaknuti mrzilačkim i otrovnim postovima drugih.Neće većina devojčica postati starlete ili prostitutke gledajući opscene rijaliti programe i ponašanje njihovih junaka i junakinja, ali neke hoće.Neće se mnogi kojima je dozlogrdio život baciti s mosta, čitajući kako je to neko uradio, ali neko od njih može biti time ohrabren da to učini. U psihologiji postoji termin Verterov efekat, nazvan po tragičnom junaku Geteovog romana „Jadi mladog Vertera“ koji se ubija zbog nesrećne ljubavi, a označava upravo suicid podstaknut neprestanim izveštavanjem o nekom samoubistvu.Dakle, danas i ovde u tri male zemlje dobili smo masovne zločine i masovne ubice - koji su do juče vezivani mahom za Ameriku - ali i nerazumno i neshvatljivo podržavanje tih zločina i to upravo putem društvenih mreža na kojima i putem kojih se šilji zrno metka lutalice i otkočuje oroz u rukama potencijalnih psihopata. Zastrašujuće i poražavajuće, istovremeno.