Biće svetskog rata, kaže Vučić - u Srbiji je on taj posao već obavio: Piše Ranko Pivljanin

Međutim, kako ti mehanizmi daju sve manje rezultata, čovek neronovskog profila, okrenuo se priči o strašnom i neizbežnom planetarnom ratu čiju temu varira od prilike do prilike. Nije propustio da to pomene i pre neki dan gostujući u nekoj od njegovih televizijskih proseravaonica.

On već nekoliko godina, a u poslednje vreme sve češće, priča o "teškim vremenima koja dolaze", "sukobu kakav nismo imali od Drugog svetskog rata", strašnoj krizi u kojoj će „25 odsto sveta biti bukvalno gladno", "realnosti nuklearnog rata“, kako svuda gde je bio svi pričaju "samo o oružju i ratu" i "da se svi spremaju za sukobe i rat" i "kopaju rovove", trućao je o "hladnim i gladnim zimama" i tako redom.

I dok je do pre nekog vremena njegova priča koja, kako voli reći, ne dolazi od njegove pameti već zato što ume da "ređa činjenice" i drži se "logike gvozdenih determinizama2 bila u funkciji plašenja naroda kao bitnom segmentu njegove vladalačke agende, sada se čini da to potencira iz jednog drugog razloga.

Naime, on to, između ostalog, ne radi iz normalnog straha i zabrinutosti pred jednim takvim izazovom za ovaj državni brod, kojim kormilari poput pijanog kapetana i koji sada plovi bez ijednog sidra, ispravne navigacije i bilo kakve luke na vidiku, već iz očajničke i bedne nade da bi jedan veći, planetarni haos, mogao da zatrpa i baci u drugi plan krš i lom koji je on sa svojim satrapima ovde napravio i da se u tom metežu oni negde nekako izvuku nekim novim "pacovskim kanalima"

U sopstvenom bezizlazu on čak i svetski ratni vihor vidi kao potencijalni čamac za spasavanje u koji bi se moglo uskočiti i kao suludu mogućnost da konačno dočeka stvarnu validaciju sebe kao "vrhovnog komandanta", ne bi li ga istorija, u koju bi , po svaku cenu, da se prošvercuje i tako zapamtila. S obzirom na to kako nas je sve ove godine „vodio“ u miru i dokle nas je doveo, možemo samo da pretpostavimo kako bi izgledalo njegovo „ratno komandovanje“ i kakav bi rezultat imali.

Čovek koji sve ovo vreme svoj kukavičluk i strahove maskira zaglušujućom galamom o grandioznim uspesima i jalovim junačenjem, podastire, lažnu i smešnu, priču o svojoj važnosti i uticaju na globalnom planu i koji odavno više ne sme da izađe među sopstvene građane, a da to nisu plaćeni i probrani statisti, dosetio se priče o svetskom ratu za koji se, valjda, moramo i mi spremiti da još jednom „pobedimo“ kao što smo „pobeđivali“ u svim ratovima od devedesetih naovamo. U tom smislu je i organizovao onu šaradu od vojne parade čiji rezultat je bilo višednevna blokada novobeogradskih ulica, asfalt izranavljen gusenicama i nategnuta i neuverljiva demonstracija sile – čemu i spram koga?

On snatri o svetskom ratu a ratuje protiv svog naroda. Njegovi pretorijanci, što u zvaničnim, što u nezvaničnim uniformama, najčešće u trenerkama zakrabuljeni kapuljačama, prebijaju ljude i protestante po ulicama i skupovima, on preti mladosti ove zemlje, on se igra sa životima ljudi koji se, maltene, samoubijaju štrajkujući glađu zbog njegove osionosti i to je jedina borba u kojoj učestvuje i koju vodi.
Ludilo i nerazumevanje svetskih tokova vlasti u kojoj je učestvovao devedesetih odnelo je na hiljade života građana Srbije, uz brukanje srpskog oružja po okolnim zemljama. Njihova borba za Veliku Srbiju, pod krinkom spasavanja Jugoslavije, koštala je našu državu i u ljudstvu i u materijalu i u ugledu i u teritoriji.

Njihova borba za Kosovo i Metohiju i "pobeda" nad NATO paktom predala je u tuđe ruke taj drevni deo naše zemlje, a ono malo srpske državnosti koja se tamo beše zadržala upravo su on i njegova vlast, korak po korak, krčmili i raskrčmili za ovih deceniju i kusur, svodeći tamošnji srpski živalj na još jedne lutke na koncu kojima manipuliše i trguje u meri svoje političke koristi i opstanka i onda ih ostavljajući na milost i nemilost militarizovanoj vlasti Aljbina Kurtija.

Uspeo je da izoluje ovu zemlju od prirodnog evropskog ambijenta i od nje napravi ostrvo beznađa, kojoj sada preti energetski kolaps a za njim i finansijski slom koji će do kraja ogoliti pogibeljnu i kratkovidu politiku neumerenog zaduživanja i "grofovskog" trošenja skupog tuđeg novca i naš status ekonomske kolonije i taoca, što kineskih, što ruskih, što američkih interesa i belosvetskih zločinačkih korporacija koje bi da očerupaju i poslednje ostatke perja sa onih naših dvoglavih orlova. Ti istinski gospodari svetskog rata i mira žongliraju na našem terenu, svoje dugove prebijaju i ravnjaju preko naših leđa a mi se u svemu pitamo koliko i svitac sa pozadinom.

Njegovo direktno učešće u vlasti, kao ministra informisanja u vladi SRJ, obeležila je - uz ostale nevine žrtve, što vojnike, što civile - i pogibija 16 radnika Radio televizije Srbije ostavljenih da ih sprže NATO bombe, dok je početak njegovog političkog kraja, ovaj put kao apsolutističkog vladara i uzurpatora cele države, markirano sa 16 žrtava novosadske tragedije na čija tela su se obrušile tone betona, dodatno opterećenih nestručnošću, mahinacijama i korupcijom sistema koji je sam osmislio i dao mu legitimitet.

Vlast crveno-crne koalicije obeležile su, do tada, neviđene sankcije devedesetih godina prošlog veka, njihovu novovekovnu agoniju nakon dvanaest godina orgijanja, ponovo obeležavaju sankcije koje prete da zemlju bace na kolena. (Usput, da pitam ovaj beslovesni svet koji za ovo lopovsko i štetočinsko udruženje, pod firmom radikalsko (naprednjačko)/socijalističke koalicije, uporno glasa da li im je konačno dovoljno nesreće koje su im naneli ili se spremaju da ih još koji put vrate da dovrše posao i konačno nas sve smeste ispod one Tarabićeve šljive?)

I posle svega nam Vučić priča, sledeći, jelte, logiku "gvozdenih determinizama", kako smo na pragu planetarne apokalipse, prenebregavajući sopstveni apokaliptični učinak na unutrašnjem planu gde je pogazio i zakone i Ustav, ukinuo pravo i pravdu, celokupan politički život sveo na samovlašće, od izbora napravio sprdnju, obesmislio parlamentarizam i društveni dijalog, skupštinu pretvorio u glasačku mašinu za izglasavanje protivzakonitih i štetnih leks specijalisa, posejao mržnju i podele, ratuje protiv prosvete, profesora, sudenata, nastavnika i đaka i svim silama se upinje da ukine, ili sebi prilagodi, ovo malo slobodnih medija.

Mesecima trabunja o nekakvoj obojenoj revoluciji, ne želeći da vidi i prizna da je, zapravo, narod ustao protiv mraka u koji ga je gurnuo i protiv , do sada nikad viđenog, lopovluka i otimačine koju je aminovao i ozakonio. Sprema se da komanduje narodom na kojem su proletos isprobali ono monstruozno zvučno oružje i očekuje da mu neko posle svega bude lojalan i priznaje ga kao predsednika.

I nema tog "tomahavka" i "sarmata" koji bi ovoj zemlji mogli naneti štetu koju joj je naneo njegov koruptivni i odnarođeni režim i zato je njegova priča o "svetskom ratu" trulo bulažnjenje i skretanje pažnje sa onoga što je on nama uradio i dalje radi iznutra. Ako ga i bude, projektili će ovde padati na već opustošenu zemlju.