Beng-beng, Talični Tom ili koji je ovo strip od zemlje

Ovo je, međutim, priča o predsedniku i njegovoj sposobnosti da se astralno projektuje u Nemanjinu i na Andrićev venac i u Sevojno i u Lučane i u Vašington i u Moskvu i u Brisel. 

Da je to zloupotreba funkcije predsednika  - to je jasno. 

Ono što ostaje nejasno je zbog čega smo očekivali da će biti drugačije. Ko nam je i zbog čega u glavu umetnuo ideju da će SNS i Vučić u aktuelni i svaki naredni izborni ciklus ući kao legalisti koji će odjednom poštovati narodnu volju i zakone sopstvene države? Nema nikakvih naznaka da će se to dogoditi: o tome ubedljivo svedoče ne samo nastupi predsednika države, nego i fantomske liste, lažne manjinske liste (prednjače ruske stranke, o čemu nećete čuti oglašavanje ambasadora Bocan Harčenka), kamara para potrošenih na javne investicije (kažu ljudi da Smederevska Palanka od novih, šljaštećih javnih investicija sve više podseća na grad a sve manje na palanku), masovna zloupotreba službi za napade na one koji se suprotstave režimu, uključujući i šikanu kroz koju su prošli službenici ambasade Velike Britanije u Srbiji. 

Šta je taktika za takve izbore? Opozicija i studenti su odlučili da im taktika bude - međusobna svađa. Mudro.

Ovo je, međutim (podsećam sebe ponovo), priča o predsedniku. 

Nisam, priznajem, ispratio sve njegove nastupe, ali ove virtuelne, od kojih ne mogu da se odbranim ni da hoću, svakako jesam. Moja ocena je da je taj kontent sve bleđi iz prostog razloga što je na "mrtvi" projekat nemoguće nakalemiti nove pratioce, bez obzira na to koliko su vam zanimljivi tizovi i hukovi. (A nisu nimalo). 

Zato sam ravnodušno posmatrao ono glupiranje sa Bakom P, lažnu zahvalnost najbližim saradnicama za 8. mart, maloumne "znam ko me čuva" klipove po tik-toku u kontekstu izraelsko-iranskog rata. Jedino mi se, moram priznati, malo slošilo od epizode "doboš torta" u pratnji predstavnika slovačke nacionalne manjine - iste one čiju su predstavnici onomad u Bačkom Petrovcu saterani u obruč kako ne bi protestovali pred gosn Pelegrinijem protiv gosn Vučića. Nije me pogodila servilnost ambasadora Slovačke - posao mu je da bude ponižen - nego izrazi straha na licima mladića i devojke koji su bili obučeni u tradicionalnu nošnju svog naroda i tako izvedeni pred predsednika Srbije. To mi je bilo, onako, tužno. Ali, šta znam ja, tek nebitni novinar, i, pritom, predstavnik najponižavanije profesije u ovoj zemlji. 

Pametnije mi je da ćutim i gledam u svoje dvorište.

Video sam, na kraju, i ovu predsednikovu interpretaciju Asteriksa, Obeliksa, Gala i odnekud, Taličnog Toma. 

Ko je propustio, evo citata:

"A što im je toliko stalo da nas pobede na lokalnim izborima u Lučanima, što je tim strancima toliko stalo da nas svuda pobede? Zbog onoga na šta sam ponosan, a to je nezavisna i slobodna Srbija. Svi hoće marionete u svetu, svi hoće poslušnike, svi hoće da im date sirovine, ljude, prostor, da samo ponavljate šta kažu i odluče, a Srbija... je kao u Taličnom Tomu jedno malo galsko ostrvo slobodno i slobodarsko i zato hoće da nas pobede svuda", naveo je Vučić na predizbornom skupu.

Ja, uprkos popularnom mišljenju, ne mislim ni da predsednik ne zna o čemu se radi u stripu Uderca i Gosinija, ni da je namerno napravio omašku, kako bismo vi i ja sad o tome pisali i čitali. Ma, jok.

Umoran je predsednik. Umorno je njegovo astralno telo koje, bez obzira na to što nema masu, na sebi nosi teret cele Srbije i, što je još teže, cele organizovane SNS kriminalne grupe. A proleće je, telo se privikava na više sunčanih sati, mozak reaguje razdražljivo na nove okolnosti. Dobro je, predsednik, Bog ga poživeo, želimo mu svu sreću na vanrednim izborima u Galiji. Pardon, Sevojnu. 

Beng-beng.