Sa željom da potpuno promašim političku dinamiku u ovoj godini, iz dubina tekuće 2024. predviđam šta će biti ključna pitanja kojima ćemo se baviti u ovoj sferi. (I neka vas ne buni što je na slici prizor sa protesta 1996. godine. Ima razloga zašto je tako).
1. Ponavljanje pokradenih izbora u Beogradu
Ne sumnjam da predsednik neće dozvoliti formiranje gradske vlasti u Beogradu. Ostavio je svog proksija Šapića da se batrga sa mizernim šansama da formira gradsku vlast, ne sumnjam da je uživao u njegovim promašajima, poput poziva odbornicima koalicije DSS-POKS koji mu se odmah obio o glavu i smešnom pokušaju da dobije Nestorovića, drugog Vučićevog proksija za reptilska pitanja. Osim toga, čeka se i jasnija reakcija EU, čeka se finalni izveštaj ODIHR, i mislim da je i predsedniku jasno da je te izbore izgubio. Neće to, verujem, nikada priznati, zato će radije da izazove politički vakuum u prestonici nego da prizna krađu. Kako god, na nove prestoničke izbore idemo najkasnije u junu, sa lokalnim, a kako će onda prelivati glasače iz drugih lokalnih samouprava kada u igri budu i Niš i Novi Sad – videćemo.
2. Kosovo, sporazum i potpis
Priznavanjem kosovskih tablica tokom praznika Srbija je nastavila spori ali postojani hod ka priznanju nezavisnosti Kosova. Ove godine nas čeka puna implementacija francusko-nemačkog sporazuma, koja podrazumeva i potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine. Predsednik je i sam rekao da bi njemu najviše politički odgovaralo da tu obavezu na sebe preuzme opozicija, da se na njoj „olupa“, pa da se onda on vrati na vlast trijumfalno, jer valjda on baštini ispravnu kosovsku politiku. U zemlji bez prave političke slobode u kojoj je i izborna krađa postala normalna tako nešto i može da se desi, ali pre će biti da će predsedniku pripasti ta dužnost da u 2024. ispuni ono što je u 2012. obećao.
3. EXPO, Beograd na vodi vol. 2
Projekat težak milijarde evra označen je ključnim po ekonomsku sudbinu države, a po svoj prilici to će i biti, samo ne za državu nego za partiju i priključene tajkune. Kao što je onomad Beograd na vodi rođen iz nasilja i prašine koja je ostala iza bagera u Savamali, EXPO polako postaje nova opsesija predsednika, koji je namirisao dobru ekonomsku priliku i sad Boga nema da će da je propusti. Novac od EXPO projekta biće pogonsko gorivo za vladajuću kastu makar do te 2027. Opoziciji će utoliko teže biti da ih smeni.
4. Bitna godina za Telekom
Ako je tajna nagodba Telekoma – po kojoj je već odlučena prodaja stubova za emitovanje signala – pokazatelj dubine problema u kojoj se jedna od najvećih državnih firmi nalazi, onda je jasno da u 2024. nešto mora da se menja. Meni, kao akcionaru te firme, nije jasan nijedan od njenih medijskih projekata, i možda je vreme da se i ja nešto pitam oko trošenja tog novca. Jer, onih 600 miliona za Premijer ligu se pokazalo kao težak promašaj, a bojim se da nije jedini.
5. Američki izbori i Hilova agenda
Na kraju, ne najmanje važno, u novembru ove godine očekuju nas novi američki izbori. Demokratska javnost u SAD sa strane izgleda baš kao srpska 2012. godine – sve ankete pokazuju da će Bajden izgubiti izbore, samo establišment odbija u to da poveruje. Bojim se da će i ishod biti isti kao i kod nas. Povratak Trampa na vlast mogao bi značiti promenu pristupa SAD Srbiji i Balkanu generalno, a ako se ponovi interesna strategija iz prošlog Trampovog mandata – eto nama novog udarca na demokratske procese u Srbiji. Ako je za utehu (a nije), ja ne mogu da zamislim gori odnos prema demokratiji u Srbiji od onog koji trenutno zagovara ambasador Hil, koji je sve karte stavio na dobre odnose sa režimom, sve u nadi da će taj režim dostaviti rezultate koji se od njega očekuju već evo 12 godina. Ukoliko se sa takvim pristupom nastavi, duboko sumnjam da će sledeće vlada imati blagonaklon stav prema američkoj administraciji. Osim ako se ne očekuje da Vučić vlada zauvek, a ne bih isključio da je i to jedan od scenarija koje ambasador ima u vidu.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar