Prvi put od 2014. godine Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića ne može samostalno da formira vlast ni u republici, ni u Beogradu. Koalicioni partneri sada nisu samo stvar dobre volje, već su preka potreba. Samim tim Socijalistička partija Srbije i njen lider Ivica Dačić dobijaju jednu sasvim novu ulogu u postizbornim kalkulacijama - od njih svakako zavisi da li će SNS zadržati Beograd, ali i da li će stranka Aleksandra Vučića biti u stanju da formira stabilnu Vladu. A kakve su ambicije lidera SPS-a možda najbolje govori naziv njegove izborne liste “Ivica Dačić – premijer Srbije”.
“Uveren sam da će SNS uspeti da drži krmu i pramac broda, a da ne zastrani u desnu stranu jer to nosi svoje probleme. Imaćemo veoma stabilnu i veoma čvrstu Vladu, da li ćemo biti sami, znaćemo za pola-sata sat. Sa Savezom vojvođanskih Mađara imamo najbliže odnose“, rekao je predsednik SNS Aleksandar Vučić u izbornoj noći kada je saopštavao rezultate izbora.
Ni jednom rečju ne pomenuvši SPS, koji je ove godine osvojio 100.000 glasova više nego na prošlim izborima.
Što se same SNS tiče, uočljiv je pad. Na ovim parlamentarnim izborima, prema prvim projekcijama, vladajuća stranka osvojila je 120 od 250 mandata u Skupštini Srbije. Poređenja radi na prethodnim izborima imali su 188, bez 11 mandata tadašnjeg SPAS Aleksandra Šapića koji se kasnije ulio u SNS. Četiri godine ranije, 2016. SNS je imao 131 mandat, a 2014. godine 158.
Dačić premijer i Zoranina poruka
To je za vladajuću stranku bila lagodna pozicija, jer su mogli samostalno da formiraju većinu u parlamentu i da ulaze u koalicije sa drugim strankama samo zato što to žele, a ne zato što moraju.
Samim tim nameće se i zaključak da bi SPS sada iz uloge nekog ko prihvata ono što mu se nudi, mogao nešto i da traži.
Da li je to funkcija premijera, što je Ivica Dačića “skromno” poručivao u predizbornoj kampanji ostaje da vidimo, ali u SNS na sam pomen ove ideje već negoduju.
Ministarka Zorana Mihajlović ovim povodom je rekla:
“Ivica Dačić neće biti premijer. Ja sam generalno protiv koalicije sa SPS, mislim da se mnogi kače na leđa SNS i predsednika Vučića i došlo je vreme da vidimo ko je za i ko hoće da zajedno radi u interesu zemlje, a ko samo govori da je za to, a radi drugačije“, rekla je Mihajlović.
Bez SPS Vlada je krhka
Programski direktor CeSida Ivo Čolović za novine Nova kaže da je činjenica da je SPS ostvario znatno bolji rezultat nego na prethodnim izborima.
“U periodu od 2012. do 2020. godine stranka Ivice Dačića je izgubila gotovo 200.000 birača, kada smo beležili trend okretanja birača ove stranke jačem koalicionom partneru SNS-u. Deo tih glasača se sada očigledno vratio SPS-u, jer rezultati govore da su osvojili 100.000 glasova više u odnosu na prethodni izborni ciklus”, kaže Čolović i dodaje:
“Što se Srpske napredne stranke tiče, mi od 2016. godine imamo političku partiju koja ima apsolutnu većinu u parlamentu, može samostalno da formira vlast, da diktira uslove i bira koalicione partnere. Ovog puta je situacija nešto drugačija, ali SNS i dalje ima lagodnu situaciju, jer bi sa Strankom pravde i pomirenja i Savezom vojvođanskih Mađara mogla da formira Vladu i bez SPS”.
To bi, kako ističe Čolović, bila jedna krhka većina i ne bi omogućila stabilnost Vladi.
“Zato očekujem da će SNS i SPS opet ući u koaliciju i u parlamentu i u gradskoj vlasti, gde je SPS takođe potreban vladajućoj stranci za većinu. Da li će sad tu biti nekih većih iznenađenja i neočekivanih situacija, ne znam. Činjenica jeste da je Ivica Dačić sada u boljoj pregovaračkoj poziciji, nego ranije, ali mislim i da je svestan veće snage koalicionog partnera, tako da verujem da će biti spreman na kompromis. Ako SPS i dobije nešto više mesta u Vladi nego lane, biće to sigurno u skladu sa odlukama SNS”.
Profesor Fakulteta političkih nauka Slaviša Orlović veruje da će SPS ostati lojalan partner.
“Od 2012. kada su socijalisti promenom koalicionog partnera pomogli dolazak naprednjaka na vlast, sve vreme su lojalni partneri, koji ni 2017. ni 2022. nisu imali svog predsedničkog kandidata i pomogli pobedu Vučića u prvom krugu. Koalicioni odnosi nisu uvek stvar matematike. Vučić i SNS su socijaliste uzimali u vladu i kada nisu morali, odnosno kada su i bez njih imali većinu. Verujem da će se njihovo partnerstvo nastaviti na republičkom nivou, a ako opozicija ne bude imala većinu, i u Beogradu”, kaže Orlović.
Neugodnije za SNS, nego za Vučića
Na pitanje u kojoj je meri cela ova situacija “neugodna” za SNS, Orlović kaže:
“Za Vučića su postizborne nelagode manje, dok je za rukovodstvo SNS-a puno enigmi od toga ko od njih ulazi u Vladu, da li Vučić i kada napušta čelo stranke i koga ima u vidu da ga nasledi“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare