0
Naučnici su uspeli da simuliraju veštačku malu crnu rupu u laboratoriji, i već primećuju njeno zračenje.
Laboratorijsku crnu rupu kreirao je tim fizičara sa Univerziteta u Amsterdamu, koji ovaj model želi da koristi kako bi bolje razumeo dešavanja i aktivnosti poznatog i intrigantnog fenomena. Kreiranje veštačke crne rupe (simuliranih uslova) ima za cilj da dokaže teoriju Stivena Hokinga iz 1974. godine, prema kojoj crna rupa emituje redak oblik zračenja.
Hokingova radijacija je zračenje za koje se smatra da smanjuje masu crne rupe koja na kraju nestaje. Hoking je pre više od 45 godina teoretski podneo dokaze za svoje tvrdnje, a naučnici širom sveta pokušavaju da ovu teoriju dokažu ili opovrgnu.
Neki naučnici veruju da Hokingova radijacija može biti most između opšte teorije relativiteta i kvantne mehanike.
Kako navodi portal Science Alert, Hokingovo zračenje se dešava kada „čestice nastanu usled poremećaja kvantnih fluktuacija koje se dešavaju zbog prostornog i vremenskog zakrivljavanja u crnoj rupi.
Činjenica da se zračenje prikazuje uz određeni sjaj je čudno i trebalo bi zapravo da bude svemirska anomalija, jer bi horizont događaja crne rupe trebalo da bude tamo gde ni svetlost ni materija ne mogu da izađu.
Svi smo u školi učili o čudnoj snazi crne rupe na časovima fizike i o tome kako bismo kao rezultat približavanja ovom fenomenu – svi u nju bili neizbežno uvučeni.
Ovo „usisavanje“ je obavezno – čak iako bismo se kretali brzinom većom od brzine svetlosti zbog njene gustine unutar određenog opsega centra.
Da bi napravili sintetičku crnu rupu, naučnici su iskoristili lanac atoma (zeleno) i primetili koliko je lako da elektron skoči između svakog atomskog mesta, predstavljenog bojom i širinom plavih međuatomskih veza. Raznovrsna snaga veze u donjem lancu oponaša krivljenje prostora i vremena u prisustvu crne rupe. Na ovaj način, neverovatna fizika crnih rupa može se istražiti u laboratoriji na Zemlji.
Kreiranje veštačke crne rupe, odnosno simulacije uslova koje ona ima, pokazalo je u laboratorijskim uslovima i porast temperature, što je takođe u skladu sa teorijskim očekivanjima. Ipak, to se desilo samo kada se „deo lanca proširio izvan horizonta događaja“.
Kao rezultat toga, veruje se da možda ovo preplitanje čestica koje se prostiru na horizontu događaja – igra veliku ulogu u stvaranju Hokingovog zračenja.
U okviru simulacija koje su započele oponašanjem prostor-vremena koje se smatra „ravnim“, naučnici kažu da su uočili da je zračenje samo toplotno u to – određenom opsegu.
Dakle, zaključili su da mogu postojati određene situacije u kojima Hokingovo zračenje može da emituje termičko zračenje.
„Ovaj eksperiment otvara dodatni prostor za istraživanje fundamentalnih kvantno-mehaničkih aspekata, pored istraživanja gravitacije i zakrivljenih prostora i vremena u različitim postavkama fenomena crne rupe“, napisali su naučnici u radu koji je objavio časopis Phisical Review Research.
***
