0
Mateuš Demski deset godina je radio kao slobodni novinar. Pisao je o pop kulturi za razne poljske portale i časopise, a dvaput nedeljno vodio emisiju na Radiju Krakov. A onda je, u avgustu 2024, stigao otkaz – za njega i još 12 kolega, svi honorarci.
„To mi nije bio kraj sveta, imao sam i druge prihode. Ali nekoliko meseci kasnije čujem – Radio Krakov uvodi AI voditelje. Troje njih, sa generisanim fotografijama, biografijama, čak i ličnim osobinama. Nazvali su to ‘eksperimentom’ za mlađu publiku“, rekao je Mateuš za The Guardian.
Jedna od prvih emisija sa novim digitalnim glasovima bio je „intervju“ sa Vislavom Šimborskom – pesnikinjom koja je dobila Nobelovu nagradu 1996, a preminula 2012.
„Koliko je moralno koristiti lik mrtve osobe?“, pita se Mateuš. „Radio prave ljudi za ljude. Ne možemo zameniti naša iskustva, emocije i glasove avatarima.“
Malo pre nego što je Mateuš ostao bez posla, u proleće 2024, drugi čovek je sam otišao – Danijel Kokotajlo, bivši istraživač bezbednosti AI u kompaniji OpenAI. Napustio je firmu jer je, kako kaže, „počela da gubi kontrolu nad sopstvenim proizvodom“.
Najveći problem? „Alignment“ – skup tehnika koje bi trebalo da obezbede da AI ostane usklađen sa ljudskim vrednostima. Umesto toga, sav fokus je prebačen na brzinu razvoja.
Kokotajlo je ranije pokušao da predvidi napredak tehnologije – napisao je 2021. scenario „Kako izgleda 2026“. Ali je promašio. AI je mnogo brže napredovala. Sada, zajedno sa još četiri stručnjaka, piše novi izveštaj: „AI 2027“.
U srcu tog izveštaja je koncept rekurzivnog samorazvoja (RSI) – trenutak kada AI počne sama sebe da istražuje, razvija i unapređuje. Umesto da bude alat za ljude, postaje samostalni inovator.
AI „potomci“ postaju sve pametniji, i prave nove, još sposobnije verzije sebe. Kada ti sistemi počnu da sarađuju, razmenjuju zadatke i poruke, stvara se „korporacija unutar korporacije“ – AI koju ljudi više ne mogu da prate, a kamoli kontrolišu.
Cilj kompanija kao što su OpenAI i Anthropic? Da automatizuju – sebe. Prvi posao koji AI preuzima biće upravo onaj koji razvija AI.
Nasuprot ovom mračnom scenariju, dvojica naučnika sa Prinstona, Sajaš Kapur i Arvind Narajanan, nude suzdržan pogled. U svojoj knjizi AI Snake Oil tvrde: većina „AI panike“ je naučno neutemeljena.
Kao ilustraciju, novinar New York Timesa Brajan Čen navodi svoje iskustvo: AI pretraga mu je preporučila parkove sa stolovima za rođendanski piknik – otišao je na dve lokacije, ni na jednoj stolova. Slično i sa pranjem kola: reklamirano 25 dolara, na licu mesta – 65.
#related-news_2
Poenta Kapura i Narajanana je jednostavna: nije poenta u „inteligenciji“ tehnologije, već u moći – sposobnosti da stvarno menja svet.
AI može da smisli lek – ali ko će da ga testira?
Kao ilustraciju ograničenja, navode i primer Moderne. Kompanija je kreirala vakcinu za COVID-19 svega nedelju dana nakon što su kineski naučnici objavili genom virusa. Ipak, prošla je čitava godina pre nego što je vakcina primenjena – zbog kliničkih ispitivanja.
I najpametniji AI mora da čeka ljude. Biologija ima svoj tempo.
Dok AI još ne piše lekove, Mateuš Demski traži novi posao. Kaže da ne bi pravio intervju sa mrtvom pesnikinjom, ali možda bi iz torbe izvadio svoj „mozak električni“ – i pročitao Šimborskine stihove.
Recimo, iz pesme „Epitaf“:
„Prolazniče, izvadi iz tašne mozak električni
i nad sudbinom Šimborske za časak se zamisli.“
Napomena: Ovaj tekst, kao i njegov naslov i ilustraciju je napravio ChatGPT
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
