Kao što je jedan kolega napisao pre koji dan - fudbal izgleda više nije igra u kojoj pobeđuju isključivo Nemci. Bar ne, kad se nađu s ovim engleskim "klincima".
Ne smemo ni da zamislimo koliko im je bilo slatko kada su tako velikog rivala sa komotna dva komada u završnici utakmice poslali kući i rastužili Joakima Leva.
PROČITAJTE JOŠ:
Utoliko više što su uz Turke jedan od najmlađih timova na prvenstvu koje ulazi u završnicu u nedelju od 21 sat kada Englezi igraju protiv Italije (TV Nova S).
Geret Sautgejt je uneo neke promene u ekipu, pisali smo već o tome da je zaigrao defanzivnije nego u Rusiji.
I dok su se Francuzi, Portugalci i Nemci pripremali da izdominiraju, Sautgejt je, vodeći se planom skovanim još pre pet, šest godina, poručio „nema straha od neuspeha“.
Nije da neuspeh nije pratio Engleze na gomili takmičenja u prethodnim decenijama. Za njih se, više nego za bilo koga drugog vezuje ona čuvena priča da odu na svako takmičenje da ga osvoje i uvek se vrate praznih šaka.
Lampard, Džerard, Teri, ovaj, onaj… svi su u svoje vreme bili cenjeni koliko hoćete u svetu fudbala. Svi bili vodeći i nosioci igre u moćnim ekipama.
I šta su uradili sa reprezentacijom? Ništa, ljudi ih vrlo često pamte po onome što bi bilo golčina protiv Nemačke iz 2010. da je tada u Južnoj Africi postojala gol-tehnologija kada je Lampard poslao projektil.
Umesto da bude 2:2, ostalo je 1:2 za Nemačku, a „panceri“ su kasnije sa 4:1 potukli Engleze. To je vodilo poboljšanjima u svetu fudbala, ali ne i u rezultatima Engleza.
Sve dok Sautgejt nije rešio da podmladi tim. Poklopilo im se i polako im se vraća za sve ono gde su bili baksuzi u nebrojeno velikom broju situacija.
Englezi su na prvenstvo došli sa 26 igrača mlađih od 25 godina i koji imaju najmanji broj nastupa za nacionalni tim kumulativno gledano na takmičenju.
Čak 15 igrača od 26 nikad nisu igrali na većem nadmetanju reprezentacija, ali je Sautgejt svejedno nastupao tako kao da neuspeh ne dolazi u obzir.
Da nije stigao do finala, već bi ga novinari na Ostrvu verovatno „razapinjali“ što je poveo i klince poput Džada Belingema, najmlađeg debitanta u istoriji.
Momak koji je 29. juna, na prvenstvu proslavio 18. rođendan došao je na Euro 2020, a uz njega je i Bukajo Saka, talentovani igrač Arsenala koji u septembru treba da napuni 20 godina.
„Mi mislimo da su ovo naši najbolji igrači, a ako su naši najbolji igrači mladi – onda ćemo ih povesti. Znamo da mnogo ovih fudbalera još uvek nije dostiglo svoj zenit i mnogi sazrevaju. To je veoma uzbudljivo za Englesku i navijače, kao i za budućnost engleskih menadžera jer znamo da ćemo izvući najviše iz ove grupe“, kazao je Sautgejt pred turnir.
Taj i takav tim savladao je Hrvatsku na početku sa 1:0, iako su Hrvati iskusniji, sa Škotskom je naišao „na tvrdo“, a onda sa motivisanom Češkom upisao novi minimalac.
Dva gola, dve pobede, to zvuči nekako italijanski, zar ne? A Italijani na ovom prvenstvu stigli do finala tako što su svima, ili bar gotovo svima prirasli za srce.
Zato će biti zanimljivo kako će se od 21 sat razvijati uloge na terenu, jer Englezi imaju ozbiljnu navalu sa Rahimom Sterlingom i Harijem Kejnom.
Kada je trebalo, Saka je imao važnu ulogu, asistirao, a „tri lava“ su sve bolje igrala kako je turnir odmicao. Istini za volju, imali su sreću što su dobili za rivala Ukrajinu, nije ni Danska bila najteži mogući, a izlišno je i pričati o penalu koji je dosuđen protiv Danaca, a nije ga bilo.
Čak i ljudi iz Velike Britanije su se šalili i ubacivali Sterlinga u vodu, najavljujući da će predstavljati svoju zemlju na Olimpijskim igrama u – plivanju.
Ali, svejedno se ne može ništa oduzeti mladom engleskom timu, jer podsećamo, ta Ukrajina koju je on razbio sa 4:0, Srbiju je demolirao sa 5:0 pre dve godine.
Da nije bilo povrede, na prvenstvo bi otišao još jedan talentovani klinac, Mejson Grinvud, dečko rođen 2001. godine.
Ben Čilvel, Ben Vajt, Ris Džejms, Deklan Rajs, Džejdon Sančo, Mejson Maunt, Fil Foden, Markus Rašford, Dominik Kalvert-Luin, za sve njih smo već dobro čuli.
Reč je o talentima Sitija, Junajteda i drugih klubova, pojedini imaju status superstarova i nijedan nema više od 24 godine!
„Bili smo drugi najmlađi tim u Rusiji, a pobednici Francuzi su takođe bili prilično mlad tim, a imali smo dobar turnir i jedni i drugi. Ima onih koji kažu da će prosečna starost na turniru biti 28 godina ili tako nešto. To ne mora da bude baš tako“, pričao je Sautgejt, braneći i svoj izbor, ali i svoje „klince“.
A iznenadili su i kvalitetom, pristupom, uz nekolicinu iskusnijih i starijih. Prosto, preneli su ono što su osvajali u klubovima i na Evropsko.
Kvartet iz Junajted (Megvajer, Din Henderson, Luk Šo i Rašford) igrali su finale Lige Evrope, Foden, Voker, Stons i Sterling su prvaci Engleske i finalisti Lige šampiona, a recimo Čilvel i Maunt su već klupski prvaci Evrope.
Pre nego što je Evropsko prvenstvo počelo bilo je tu „nagruvanih“ timova poput Portugala, Francuske, Belgija je ozbiljno figurirala kao kandidat za završnicu.
Engleze niko nije pored njih zamišljao kao finaliste, a eto ih tu, iako im polovina tima može igrati za U21 sastav.
Miks talenta, iskustva i dobre taktike i eto rezultata. Možda niko neće pamtiti ovo njihovo prvenstvo po najlepšem fudbalu, ali ako ga osvoje, onda će svi ostali timovi morati da stave prst na čelo i zabrinu se.
Jer, zamislite kad vas pobedi ekipa u kojoj ima gomila 21-godišnjaka, šta će oni moći da rade ako nastave da rastu i napreduju kako je rekao Sautgejt?
Činjenica da su sada ušli u prvo finale posle 55 godina biće takođe ubrzo zanemarena, jer Englezi imaju mlad tim sa tonom „eksploziva“ koji u dolazećim godinama može da pravi dar-mar na velikim takmičenjima.
BONUS VIDEO: Gledajte i uživajte – ovo su najbolji golovi Evropskog prvenstva
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar