Najveći luksuz u životu je – ne truditi se. Taj glagol, koji ne znači radnju, siguran je nagoveštaj – neuspeha. Za nerad i neuspeh, građani Srbije iz državne kase svakog meseca u novčanik republičke javne tužiteljke ubaca novih 400 hiljada dinara. Zagorka Dolovac se, međutim, ponaša kao da joj to, u vidu nagrade za nečinjenje, daje lično Aleksandar Vučić. Posebno od 2017. godine, kad je postao predsednik države.
Dok se on tokom inauguracije u Parlamentu zaklinjao nad Ustavom i Jevanđeljem, novinare i političke aktiviste su, ispred Doma Narodne skupštine, i u Pionirskom parku, suptilni momci iz stranačkog, a ne državnog, obezbeđenja – na najbrutalniji način udaljili sa događaj: novinarku Danasa su bukvalno odneli, kad je pokušala da fotografiše kako maltretiraju aktivistu pokreta „Protiv diktature“; na sličan način sprečen je fotoreporter Vajsa; napadnuta je novinarka portala Espresso; a novinarki Radio Beogradu su izbili diktafon iz ruke.
„Jebaćemo vam mater, prebićemo vas, ne smete da nas fotografišete. Ko ste vi? Za koga radite? Ovo ne sme nigde da bude objavljeno jer ćete se loše provesti, ni policija vam ne može pomoći“, troje svedoka je reklo tužilaštvu, opisujući pretnje kojima su bili izloženi.
Aleksandar Vučić, predsednik svih građana Srbije, ne samo da je imao razumevanja za obezbeđenje SNS-a koje je maltretiralo građane i novinare, već ih je i pohvalio što su „sprečili masakr i nemire na svečanosti“. Ali je i nepogrešivo prejudicirao odluku samostalnog državnog organa. Tužilaštva.
– I gledam, baš jedva čekam da vidim šta će i kako će da postupe tužioci i svi ostali. Baš da vidim ko će da budu batinaši – rekao je tada Vučić.
– Kada političari komentarišu ishod postupaka, i govore o mogućem ishodu postupka, oni šalju poruku pravosuđu kako bi trebalo odlučiti. Postoje, moramo da kažemo i sudije i tužioci koji ne čuju takve poruke, ali ima onih koji čuju – smatra Goran Ilić, predsednik Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije.
Usledio je očekivani “nalaz” onih koji su čuli i razumeli poruku: Prvo osnovno javno tužilaštvo je zaključilo da ne postoje osnovi sumnje da je bilo koje lice izvršilo krivična dela „ugrožavanje sigurnosti“ ili „nasilničko ponašanje“. U saopštenju koje su izdali navodi se „da su svi svedoci izjavili da bi došlo do mnogo većih incidenata, ‘linča‘ i težeg telesnog povređivanja učesnika skupa, da ovi novinari, kao i neki građani, nisu izvedeni iz mase”. “Pritom, da su se lica koja su učestvovala u tome ponašala pristojno”, kaže se dalje, “nikome nisu pretili” i “upućivali su molbe da se prestane sa provokacijama“.
A onda je, umesto tužilaštva, medijski portal Krik javnosti otkrio da je među ovim SNS batinašima bio i, član ekipe ubijenog narko-dilera i vođe huligana Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi, a kog je nasledio Veljko Belivuk, kojem se danas sudi za sedam teških ubistava i niz drugih krivičnih dela.
U zemlji u kojoj se zastrašivanjem vlada, Zagorka Dolovac je, naravno, ćutala, a novinari, u strahu za sopstvenu bezbednost, su podsećali na istoriju pritisaka, pretnji, napada i ubistava novinara, čije je razrešenje nekoliko godina ranije tužiteljka najavljivala.
– Vidimo da su učestali napadi na novinare, pokušaji zastrašivanja i da je epilog zapravo sasvim suprotan od njene najave. Mi imamo nove pokušaje ubistva a ne, ne samo da nisu razrešeni stari, mislim na novinara, našeg kolegu, Milana iz Grocke – kaže novinar nedeljnika „NIN“ Vuk Z. Cvijić
U tri časa posle ponoći, 12. decembra 2018. godine, zapaljena je kuća novinara portala Žig info iz Grocke, Milana Jovanovića, koji je godinama pisao o malverzacijama nekadašnjeg direktora Železnica Srbije, a u tom trenutku predsednika opštine Grocka, Dragoljuba Simonovića.
Prvo je razbijen prozor kroz koji je ubačen molotovljev koktel, nakon čega su napadači pucali u vrata, kako niko ne bi mogao da izađe. Milan Jovanović i njegova supruga Jela Deljanin su pred vatrom pobegli kroz prozor, sa druge strane kuće.
Mesec i po kasnije, predsednik opštine Grocka Dragoljub Simonović, koji je bio i član Glavnog odbora Srpske napredne stranke, uhapšen je zbog sumnje da je naredio napad na novinara.
Postupak je, prvostepenom odlukom sudije Slavka Žugića, okončan 23. februara 2021. godine presudom kojom je Dragoljub Simonović, kao nalogodavac, osuđen na četiri godine i tri meseca zatvora. Na istu kaznu osuđen je i neposredni izvršilac Aleksandar Marinković, koji je u bekstvu, dok je na četiri godine zatvora osuđen posrednik Vladimir Mihailović.
– Vođen je u prvom stepenu, kako da kažem, jedan prilično dobro organizovan sudski postupak i tom dobrom vođenju sudskog postupka bitno je doprineo jedan mladi javni tužilac koji se zove Predrag Milovanović – smatra profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić.
Na presudu su se žalili advokati odbrane, a na visinu kazni tužilac. Postupak se našao pred apelacionim većem. A onda se desio obrt. Sudija Žugić je otišao u penziju, a zamenik tužioca Drugog osnovnog javnog tužilaštva, Predrag Milovanović izabran je u Državno veće tužilaca.
– Izbor javnih tužilaca u Državno veće tužilastva bio je obeležen jednom neprimerenom kampanjom u korist onih državnih tužilaca koji se smatraju tako da kažem odanim ovoj vlasti i onih drugih. Predrag Milovanovic je tu ušao zato što su ga njegove kolege izabrale iako nije bio obuhvaćen tom nečasnom kampanjom da se izaberu oni koji su privrženi toj vlasti – priseće se Rakić Vodinelić.
Šestog aprila iste godine održana je konstitutivna sednica Državnog veća tužilaca, na kojoj je Zagorka Dolovac, kao predsednica ovog tela, predložila da od šestoro novoizabranih članova Veća dvoje budu oslobođeni rada u matičnim tužilaštvima. Odluka se odnosila na Predraga Milovanovića.
„Rekao sam da sam iznenađen što se o tome razgovara pod tačkom ’razno’, da me niko nije konsultovao, ali da, iz profesionalnih razloga i zbog profesionalne etike, molim da nastavim rad na predmetu za koji postoji zainteresovanost javnosti, na šta je Dolovac odgovorila da će to razmotriti i da ona zna šta je najbolje za tužilaštvo“, pojasnio je u izjavi za FoNet tužilac Milovanović.
Več 9. aprila, međuti, dobio je rešenje kojim je oslobođen rada na svim predmetima.
– O tome je odlučila republička javna tužiteljka, Zagorka Dolovac, bez analiziranja da li su ispunjeni uslovi da se on oslobodi te dužnosti. Budući da je reakcija i samog Predraga Milovanovića, a javnost je bila žestoka, ona je posle određenog vremena odlučila da promeni tu svoju odluku i da omogući Predragu Milovanoviću da učestvuje u sudskom postupku jer se dobro pokazao jel u tom sudskom postupku. Ali ideja je mozda bila da ga spreči da se i dalje dobro pokazuje – kaže Rakić Vodinelić.
Nije Dolovac uspela da spreči Milovanovića; nisu u tome trijumfovali ni državni tabloidi, koji su se obrušili na tužioca; slab je bio učinak i advokata odbrane, koji su insistirali na izuzeću ovog časnog profesionalca. Odlukom, međutim, Apelacionog suda, ukinute su sve presude i proces je vraćen na početak.
Pogledajte u prilogu desetu epizodu trećeg serijala „Junaci doba zlog: Zagorka Dolovac – umetnica je odsutna (drugi deo)“: