0
U širenju panike koja bi trebalo da promeni odnos većine stanovništa prema studentskoj pobuni, posle priče o stranim plaćenicima, odvajanju Vojvodine, stiglo se do ekonomije. Privredni tigar pao je na kolena zbog dva - tri meseca studentskih blokada, požalili su se ministar finansija i predsednik države. Stručnjaci Narodne Banke koji su predstavili trenutni presek stanja u državoj kasi, očigledno nisu tokom priprema obavešteni o negativnim trendovima, tako da je kod njih gotovo sve kako se samo poželeti može. O uporednoj realnosti i primenjenoj statistici, detaljnije Đuro Svilar, reporter Dnevnika na TV Nova.
Rekordne 5,2 milijarde evra direktnih stranih investicija u 2024, devizne rezerve i štednja građana nikad veća, inflacija u granicama cilja, privredni rast kao što je projektovan, javni dug na nivou 47 posto BDP-a, četvrtina potrošačke korpe nije poskupela, ograničene kamate na stambene kredite, počinje serijska proizvodanja električnih automobila. Sve to piše u febraurskom izveštaju o inflaciji Narodne banke Srbije. Guvernerke Jorgovanke Tabaković, zbog zdravstvenih razloga nije bilo, zato njeni zamenici poručuju uhvatili smo zamajac, samo tako da nastavimo sve do Ekspa. O paničnim porukama predsednika Srbije i ministra finansija da će uzalud biti sav ekonomski napredak jer od studenata neće da nam dođu ni investirori ni turisti, ni reči.
„U svim projekcijama koje smo mi dali, govoreći o inflaciji i kretanju DBP, naš osnovni scenario ne podrazumeva bilo kakav uticaj faktora tog tipa. Isuviše je kratak vremenski period da bi na nivou agregiranih veličina mi mogli suditi o tome da li uticaj postoji“, kaže Željko Jović, viceguverner NBS.
Znači to je u domenu politike, a ne ekonomije, dakle vi nemate parametre koji potvrđuju ono što ministar finansija govori?
„Jaaaa ne mogu da vam kažem da li je to u domenu politike ili ekonomije, ja vam govorim kao neko ko u ovom slučaju sagledavamo ove makroekonomske parametre koje smo vam danas izlagali. Ovi parametri koje mi ovde gledamo zahtevaju posmatranje u nekom dužem periodu. Najčešće relevantni period za posmatranje ovih agregata jeste jedan kvartal. 44:47, 45:06 da ne bude da sam ja sad negirao da postoje takvi podaci, možda neko ima takve podatke gde može da sagleda bolje od nas na nekom pojedinačnom, to je moguće, ali mi u ovom trenutku na našim podacima ne možemo da potvrdimo da postoji promena“, kaže Jović.
„Što se tiče početka ove godine, nemamo zvanične podatke, imamo preliminarne gde zaista vidimo određena usporavanja u januaru, ali još je rano, u odnosu na januar prethodne godine jeste manji priliv, ali sad postoji i ostatak godine da se to nadoknadi“, ističe Savo Jakovljević, Sektor za ekonomska istraživanja i statistiku NBS
Dok u Nišu ne može da se nađe slobodan smeštaj za vikend aranžman oko prvog marta, a studenti koji prolaze kroz sela i gradove podstiču privredu tako što aktiviraju zaspale krajeve i domaćinstva, kako je moguće da se ekonomski tigar, kako Srbiju godinama naziva predsednik države, finansijski uruši zbog tri meseca studentskih protesta?
„Nije moguće da se u tako kratkom periodu i zbog protesta, demonstracija i sl. uruši stanje privrede Srbije. Ovakav oblik političkih protesta može da donese dugoročne koristi za privredu i društvo ukoliko dođe do promena polirtičkog i privrednog sistema kojima bi se obezbedio brži rast privrede u budućnosti. To pre svega znači da bi pozitivne promene mogle da budu podstaknute uspostavljanjem vladavine prava, boljim i efikasnijim funkcionisanjem institucija, to je ono što jeste u srži ovih zahteva“, smatra Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
„Ono što je standardni manir SNS, to je da uvek krivca za probleme u zemlji pokušava da svali na nekoga drugog, ovog puta na studente. Mi problem sa stranim investicijama imamo još od polovine prošle godine kada je neto priliv stranih investicija u Srbiju zapravo već počeo da zakazuje. Osim toga sad dolazi na naplatu promašena ekonomska politika koja se vodila u prethodnih 12 godina, to je favorizovanje stranih investitora, s druge strane ono što je bila okosnica ekonomske politike to su javni kapitalni radovi koji su definitivno sada se pokazali kao dugoročno neisplativi, oni su bili preplaćeni, a sada vidimo da oni nisu uspeli da pokrenu dugoročan ekonomski privredni rast“, kaže Peđa Mitrović, ekonomista i poslanik SSP-a.
Saglasni su u NBS da bi cena derivata nafte mogla da utiče na inflaciju, ali i da država ima para da kupi NIS, samo ako bi Rusi pristali na prodaju. Tvrde i da još nema problema u obavljanju transakcija sa NIS-om.
„I sa aspekta aktivnosti ili učešća NIS-a kao kompanije na deviznom tržištu, mi vidimo da potpuno normalno te aktivnosti funkcionišu, odnosno da su oni kupovinom deviza i zatim kupovinom dovoljne količine nafte obezbedili dovoljne rezerve za snabdevanje naftom i privrede i građana, odnosno i za preradu te nafte u naftne derivate, tako da nije bilo nikakvih usporavanja aktivnosti što se tiče NIS-a“, kaže Nikola Dragašević, viceguverner NBS.
Koji god scenario da se dogodi sa Naftnom industrijom Srbije, on će biti nepovoljan po srpsku ekonomiju.procenjuje Arsić.
„Pretpostavljam da su u okviru države napravljeni određeni scenariji, ali da se o njima ne govori jer su pregovori još u toku. Inače, ne verujem da bi posledice za Srbiju bile dramatične, ali bi sigurno u slučaju uvođenja tih sankcija pozicija privrede Srbije bila nepovoljnija. U smislu da bi mi uvozili energente iz drugih zemalja koji bi bili skuplji ili da bi pogoršali odnose sa Rusijom“, kaže Arsić.
„Onda kad su trebali nešto da učine po pitanju usaglašavanja spoljne politike sa EU, nisu uradili, sada posledice toga dolaze na naplatu“, smatra Mitrović.
Posledice lošeg poslovnog ambijenta i zarobljenih institucija, dovele su do toga i da je Srbija uz Belorusiju i Ukrajinu, prema listi Transparensi internešnala, najkorumpiranija zemlja u Evropi.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
BONUS VIDEO: „Ova godina je primer kako statistika može da zavara“: Mijat Lakićević o Srbiji, ekonomskom tigru ili prezaduženoj zemlji
