1
Šta u praksi znači kada je epidemija prijavljena a šta kada je proglašena? Da li nam preti scenario od pre šest godina kada je bilo 6000 zaraženih i 15 smrtnih slučajeva od morbila. U jutarnjem programu "Probudi se" o tome govori prof. dr Zoran Radovanović, epidemiolog.
Epidemiolog koji otkrije epidemiju prijavljuje je nadležnim organima. Proglašenje je mnogo ozbiljnija stvar, proglašava je ministar zdravlja i to je onda epidemija od većeg epidemiološkog značaja, objašnjava Radovanović razliku i podseća da se to poslednji put desilo u martu 2020. godine zbog epidemije kovida.
Sve je veći broj obolelih od morbila u Srbiji i to sedam godina od početka poslednje velike epidemije te infektivne bolesti za koju je MMR obavezna vakcina po kalendaru imunizacije, Iz Ministarstva zdravlja su poručili da će se sprovesti hitna i vanredna revizija vakcinalne kartoteke a pedijatri u domovima zdravlja moraju da evidentiraju nevakcinisanu i nepotpuno vakcinisanu decu i sprovedu njihovu vakcinaciju u skladu sa kalendarom imunizacije.
„Male boginje nam se javljaju zbog niskog obuhvata vakcinacijom. To je problem i u mnogim drugim zemljama. Da nije bilo antivakcinaša i izmišljene priče o vezi vakcine protiv morbila i autizma, bolest bi već bila iskorenjena u globalnim razmerama i za vakcinacijom više ne bi bilo potrebe. Toliko puta je dokazano da to nema veze, ali su pojedini ljudi to iskoristili kako bi tu insinuaciju širili kao istinu, tako da mi u celom svetu imamo problem iskorenjivanja te bolesti. Predviđeni rok za eliminaciju malih boginja u Evropi je nekoliko puta pomeran, ali se treba nadati da će razum nadvladati i da ćemo se u bliskoj budućnosti definitivno osloboditi ove zaraze. Uslov da se morbili iskorene jeste da obuhvat vakcinacijom, ne samo u svakoj državi, već i u pojedinačnim naseljima, bude bar 95 odsto“, navodi Radovanović.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
1
0
0
BONUS VIDEO: Epidemija zaraze morbilima – jedan zaraženi može zaraziti i do 20 vakcinisanih