Teze da su studentski protesti zbog tragedije u Novom Sadu pokazali da je režim u Srbiji prvi put nakon 12 godina stvarno uzdrman - sve su manje teze, a sve više stvarnost, zaključuju analitičari. Pokušaji vlasti da pokaže kako izlaze u susret zahtevima smenjuju se filmskom brzinom. Studenti poručuju da ono što traže još nije ni blizu ispunjenja.
„Studenti su u pravu“, rekao je Josip Broz Tito, ne i Aleksandar Vučić koji se često poredi sa njim. Ipak, odlukom da prihvati deo zahteva studenata i navodno ih ispuni, makar je priznao da ih smatra legitimnim.
„On se plaši. Plaši se omladine koja je podigla sve društvene slojeve i to je njemu potpuno jasno. Toga se plaši!“, kaže Biljana Stojković, profesorka Univerziteta u Beogradu i kopredsednica stranke Zajedno.
Prvi zahtev, otvaranje dokumentacije. Čekirano. Ali. Studenti podvlače, dokumentacija je nepotpuna, a istinitost podataka još uvek nije potvrđena. Sredstva za materijalne troškove visokoškolskih ustanova za narednu godinu uvećavaju se za 20 odsto? Čekirano. Ali. Krivična odgovornost za one koji su doprineli padu nadstrešnice, a nisu obuhvaćeni istragom? Nije ni spomenuto. Iako nisu svi zahtevi u potpunosti ispunjeni, vlast je napravila konkretne ustupke. Reagovala je. Na studente, ali i na poljoprivrednike.
„Sada donosi neke odluke kao iznuđene. Ovim tamo seljacima kojima je hteo da zemlju na neki način da im onemogući da rade na zemlji, sad ih vraća. Sad im vraća to sve. Zašto? Zato što se plaši. Studentima kobajagi pokušava da ispane da, zato i govori ispunio sam sve. Pa, nije ispunio sve. Ko je odgovoran za pad nadstrešnice?“, pita se novinar Slobodan Stupar.
Vučić tvrdi ne plaši se nikoga, a nakon ocena predstavnika opozicije da je jedino rešenje za smirivanje protesta i blokada da napusti zemlju poput bivšeg sirijskog predsednika, predsednik kaže, bežati neće.
„Ja da bežim, neću nikada, ni od koga. Podigao sam Srbiju. Srbija je danas najsnažnija u svojoj istoriji. Umislili da se neko plaši nekoga, poštujemo te mlade ljude zato smo im ispunili zahteve“, kaže Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.
A na ulicama najsnažnije zemlje ljudi na ulicama svakodnevno traže odgovornost za tragediju, pokušavaju da spreče rušenje Savskog mosta, hotela Jugoslavija. Bez obzira na Vučićeve reči, opozicija zaključuje- razbarušena pobuna je uzdrmala režim više nego mnoge ozbiljnije akcije do sada.
„Tada za vreme Rio Tinta problema sa tim i velikih protesta, iako to još uvek tinja, to nije nestalo kao tema, tada je jedna stvar bila u fokusu. Sada, nakon svih užasa koji su akumulirali, a tu mislim i na Ribnikar prošle godine i nadstrešnicu naravno, ovo je sad postala zaista opšta socijalna tema. Društvena tema. Niko se više ne peca na obećanja. Mladi ljudi više ne žele da učestvuju u toj igranci, obećanja, iškevianja ispunenja obećanja“, kaže profesorka Stojković.
Borba će, nema sumnje, biti duga i iscrpljujuća, zaključuje Stupar.
„Vučić je na kraju svoje karijere objektivno. 13 godina je previše. Milošević je 12 godina bio na vlasti. On nema šanse ni na koji način da produži svoju vladavinu, izuzev da srpski narod, pre svega studenti odustanu od svojih zahteva. Ja verujem da neće, jer ostanak Vučića je kancer težak u kojoj Srbije može da premine“, kaže Stupar.
Prilog Teodore Pivljanin iz emisije „Među nama“ pogledajte na početku ove vesti.
BONUS VIDEO – „Ovaj studentski bunt je najvažniji politički događaj decenije“: Dejan Atanacković o solidarnosti i istrajnost kao ključu uspeha