Svi ste bar jednom čuli za problem nelegalne gradnje na Savskom nasipu, ali njegove razmere vide se tek iz vazduha ili sa reke. Vikendice na njemu niču svima pred nosem već decenijama, mimo svih zakona i propisa. Ko živi na nasipu – kriminalci, političari, estrada ili „običan svet“? Ko je to dozvolio? Na kakvu opasnost stručnjaci upozoravaju? Zašto gradonačelnik Beograda ne poštuje reč struke?
– Najveći broj nelegalnih objekata na Savskom nasipu koji prete da izazovu katastrofu je nastao za vreme dok je Aleksandar Šapić bio predsednik opštine Novi Beograd i dok je za nelegalnu gradnju bila nadležna opština – rekao je Oliver Ilić iz udruženja „Savski nasip“ u dokumentarnom filmu televizije N1 „Korito privilegovanih“.
Davne 2013. godine kada aktivisti počinju da ukazuju na probleme nelegalne gradnje na nasipu, opštinom Novi Beograd gazduje Aleksandar Šapić. U fotelji gradonačelnika prestonice sedi Dragan Đilas, obojica iz Demokratske stranke. Upravo kabinetu gradonačelnia stižu prve pritužbe. Đilasov kabinet ih prosleđuje opštini Novi Beograd jer su tada opštine bile nadležne za objekte do 800 metara kvadratnih, ipak opština će ovaj problem ignorisati do 2017. godine kada na nasip po prvi put stižu bageri, prvi koji na ovoj prostor ne dolaze da grade već da ruše. Tada je sa zemljom sravljeno 18 objekata za koje nisu postojala baš nikakva dokumenta. Neki od ovih objekata nisu dalje otišli od ploča a neki su pak bili samo nedovršene barake.
– Svako ko je tamo napravio vilu, verovatno nije bio baš toliko glup da ne podnese zahtev za legalizaciju. Mislim da je ispravno da se reši celo pitanje Savkog nasipa i da onog momenta ako se donese odluka da tamo ne mogu da budu objekti da krenemo da rušimo sve, bez obzira na čije ime se vodi objekat – pričao je tada Aleksandar Šapić.
A zapravo čiji su objekti na Savskom nasipu i koliko su zvučna imena onih na koje se vode bilo je i te kako bitno. Na to je ukazivao i nekadašnji gradski menadžer Goran Vesić, kad god bi se pokrenula tema Savskog nasipa prst bi uperio u opštinu Novi Beograd i Šapića.
– Prema našem zakonu sve objekte do 800 kvadratnih metara su u nadležnosti opštine, gospodina Šapića do danas ništa nije sprečavalo da ruši te vikendice, mogao je da ih ruši ali očigledno nije hteo. Jedan od razloga zašto nije hteo je verovatno i ovaj a to je što je ovaj isti Rade Dedović, njegov ujak vlasnik jedne od vikendica na Savskom nasipu i ovo je njegov zahtev za legalizaciju, što svemu govori i više nego jasno da je gospodin Šapić očigledno nije hteo svom ujaku da ruši vikendicu i zato do sad se nije bavio nasipom – govorio je tada Vesić dok se Šapić pravdao da ne može da iseli svog ujaka sa Novog Beograda zato što mu dobar deo familije živi tamo.
– Ne možete to da mi zamerite, niti da budem odgovoran za ono što oni rade niti mogu da ih sada žigošem pa da samo njega srušim suprotno zakonu a on je u istoj situaciji kao i svi drugi na Savskom nasipu – rekao je tada Šapić u emisiji „Da se ne lažemo“ autora Ratka Femića.
Pet godina kasnije od ove izjave stanje na terenu izgleda ovako, srušeno je samo 20 objekata na Savskom nasipu, dok su novi nastavili da se nesmetano grade. Pet godina kasnije Aleksandar Šapić više nije predsednik opštine Novi Beograd, 2022. godine postaje gradonačelnik Beograda. Od vikendice njegovog ujaka ostala je izgleda samo ploča.
– Nađite tu ujakovu kućicu, nađite je, ma ne zanima vas istina, štiti on tamo zbog ujakove kućice, nikad tu kućicu niti ste našli, niti ste snimili, ja otišao i video da čovek ima samo ploču. Imam ploču, kaže da mu je devedesetih neki čovek dugovao pare i dao mu je ploču. Ploča ostala od 1995. godine do 2018. godine nikad ništa radio nije – govorio je Šapić.
PROČITAJTE JOŠ:
Kritike na račun divlje gradnje dočekale su Šapića i prvog radnog dana na poziciji gradonačelnika.
– Ostao je gluv i nem na zaheve građana Novog Beograda da se reši problem nelegalne gradnje na Savskom nasipu – podsećala ga je Mila Popović iz Stranke slobode i pravde.
Mnogo priče a rešenja nigde na privilegiju da se živi tamo gde je nedozvoljeno niko ne sme da udari osim kada treba da se glasa.
Pogledajte u prilogu u vrhu ove vesti šta su sve u kampanji poručivali političari ljudima koji imaju objekte na Savskom nasipu.
– Svuda u svetu te putne infrastrukturne mreže po nasipima nisu otvorene za javnu upotrebu, služe isključivo za poslove u vezi sa održavanjem nasipa i zabranjen je pristup nekom širom auditorijumu sa vozilima. Na žalost vi sad možete videti da je taj Savski nasip jedna veoma prometna saobraćajnica i to perspektivno dovodi do opterećenja same strukture, samog tela nasipa – smatra prof. dr Ratko Ristić sa Šumarskog fakulteta.
Prof. dr Branislav Đorđević sa Građevinskog fakulteta smatra da oni razaraju geotehničku strukturu.
– Pukotine kada se stvore se često i ne vide, one su upravo u tim lomovima koji su se desili unutar nasipa – smatra Đorđević.
Profesor Ristić upozorava da se voda kreće kroz tu strukturu i prvo povlači najmanje čestice.
– Zato što ima energiju da prvo njih povuče, dolazi do ispiranja i to perspektivno može dovesti do sleganja terena ili čak do rušenja samog nasipa. To je proces unutrašnje erozije odnosno sufozije i on se dešava – smatra Ristić.
PROČITAJTE JOŠ:
Ceo dokumentarni film televizije N1 o Savskom nasipu „Korito privilegovanih“ pogledajte ovde:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar