13
Da li je ono što se pred očima celog sveta odigravalo u petak popodne po Vašingtonskom vremenu u Beloj Kući bio istorijski presedan o kom će se jednog dana snimati filmovi i pisati knjige, ili samo trenutni hiroviti izliv netrpeljivosti velikog brata nad nedovoljno zahvalnim siromašnim rođakom. Zelenski je preleteo okean i trenutno u daleko prijatnijoj atmosferi u Londonu sluša obećanja da ga evropski saveznici neće ostaviti na milost i nemilost Putinu. Na lep način mu je ipak sugerisano da sa Trampom mora da se pomiri. Svetsku temu broj jedan, nastavlja Nikola Pavlović, reporter Dnevnika na TV Nova.
Vrata Dauning strita su otvorena za predsednika Ukrajine po izbacivanju iz Bele kuće. Zelenski posle neslavne posete Vašingtonu nastavak pomoći za Kijev traži na današnjem samitu o jedinstvu zapada, kom prisustvuje više od deset ključnih evropskih lidera.
Iako je grljenje tokom fotografisanja delovalo srdačno, britanski premijer Starmer savetovao je Zelenskog da se vrati u Vašington i izgladi odnose sa Donaldom Trampom posle gotovo skandalozbog okršaja koji se petak odigrao pred TV kamerama u Ovalnom kabinetu.
Pored uloge pomiritelja, očekuje se i objavljivanje konkretnog plana za rešavanje sukoba u Ukrajini, uz očuvanje narušenog jedinstva zapadne alijanse.
„Sada smo se složili da će Ujedinjeno Kraljevstvo, zajedno sa Francuskom i možda još jednom ili dve zemlje, raditi sa Ukrajinom na planu za zaustavljanje borbi. A onda ćemo razgovarati o tom planu sa Sjedinjenim Državama. Tramp je jasno rekao da će nam držati leđa. I kao rezultat mog sastanka u četvrtak, najvažnije je po mom mišljenju da će se naši timovi, tim SAD i Britanije sastati baš po tom pitanju. Uvek sam bio jasan da nam biti potrebna pomoć SAD-a, jer nema garancija bez njih“, rekao je Kir Starmer, premijer Velike Britanije.
Možda u većem problemu od zemalja Evropske Unije jeste NATO, jer se većim delom finansira američkim novcem. Na samitu u Londonu generalni sekretar Rute sa još konkretnijom porukom za predsednika Ukrajine.
„Zelenski će zaista morati da vidi kako da ponovo izgradi svoj odnos sa Amerikancima i sa američkim predsednikom. Jer moramo zajedno da idemo napred, zar ne? Ukrajina, Sjedinjene Države, Evropa, to je, naravno, veoma važno“, smatra Mark Rute, generalni sekretar NATO-a.
U Moskvi prikriveno smeškanje iza zidana Kremlja, uz neskrivenu potvrdu da se radikalna promena spoljne politike SAD prema Rusiji „u velikoj meri“ poklapa sa njihovom vizijom. Gotovo uz određenu dozu razumevanja i za ranije poteze.
„Ako pogledate istoriju retrospektivno, videćete da Amerikanci nisu igrali takvu zapaljivu ulogu. A sada, posle Bajdenovog predsedničkog mandata, došao je Trampov tim koji želi da se vodi zdravim razumom, koji otvoreno izjavljuje da žele da stave tačku na sve ratove i da žele mir. A ko trenutno traži nastavak rata? Evropa“, ističe Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije.
Poljski premijer Donald Tusk ocenjuje da se Evropa probudila i polako uviđa paradoks da, kako kaže, 500 miliona Evropljana moli 300 miliona Amerikanaca da ih odbrani od svega 140 miliona Rusa. Najvažnije poljski interes je, ističe Tusk, da Ukrajina bude u miru, da se rat završi tako da Rusija ne može da napadne nikoga drugog.
PROČITAJTE JOŠ:
13
18
58
9
4
3
27
0
Evropa se konsoliduje i mora da pronađe kreativna rešenja, kao i svoju ulogu i mesto u novoj bezbednosnoj arhitekturi, ocenjuje bivša ambasadorka pri OEBS-u.
„Evropa terćeg febrara kada smo čuli govor Vansa na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu i Evropa drugog marta nisu iste u smislu što su se probudile, što su zauzele svoj stav, postupile odrično sa dostojanstvom i rekle ne, ne može to tako, ne možete bi da pregovarate bez našeg prusustva ne može o Ukrajini da se razgovara bez njih jer to se radi pre svega o Ukrajini, odnosno o Evropskom kontitnetnu“, kaže Branka Latinović, bivša ambasadorka pri OEBS-u.
Iako saveznici Ukrajine države imaju svoje unutrašnje probleme, kako ekonomske, tako i političke, za sada ne odustaju od pomoći Kijevu. Britanska ministarka finansija potpisala JE ugovor o zajmu Ukrajini od 2,26 milijardi funti, kojim se odriče dela sredstava za unutrašnja pitanja:
„Engleska ima svoje probleme. Evo čuli smo englesku ministarku finansija kako kaže da ne samo da će skratiti pomoć inostranstvu generalno koju Brtianija pruža, nego da će čak uskratiti i sopstvenu zdravstvenu službu, socijalne usluge itd. kako bi se povećao doprinos Ukrajini. Mislim da će biti jako mnogo lepih obećanja, ali nisam siguran koliko će i jedna evroopska zemlja moći zapravo ta obećanja i da ispuni“, kaže novinar Nenad Šebek.
„Nemačka je i do sada bila najveći davalac pomoći Ukrajini u toj evropskoj strukturi, jer kao što vidimo sada se dobro izračunalo: Evropa je dala preko 130 milijardi, a Amerika 114, a tu nije samo vojna, već finansijska i humanitarna pomoć-sigurno da će teret toga imati Francuska i Velika Britanija,a li i ostali evropski deo NATO – Italija, Španija verovatno i Turska i još neke zemlje“, kaže Latinović.
Slovački premijer Fico najavljuje je da njegova država neće više pružati finansijsku i vojnu podršku Ukrajini za nastavak rata. Iz susedne Mađarske Orban konstatuje da Zelenski ne želi mir, dok mu je država na aparatima. A u Vašingtonu i širom Amerike mnogi kongresmeni, senatori, poznate ličnosti i mediji i dalje različito reaguju na Trampovo obraćanje Zelenskom.
„Niko ne zna dokle on može ovako da izigrava slona u staklarskoj radnji i da ruši sve oko sebe što je kompletna prethodna administracija radila u protekle 4 godine – za sada bih rekao da mu sve prolazi, a koliko će dugo to trajati ne treba zaboraviti – Tramp je iznad svega biznismen. Moguće da je jedan deo svega što radi, cirkusa što pravi jedna početna pregovaračka pozicija. Dokle mu se može, može mu se manje više dokle god želi“, kaže Šebek.
Iako je na samom početku drugog mandata, počeli su prvi protesti – izazvani, pre svega, ponašanjem i diplomatskim okršajem u Ovalnoj sobi.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
8
10
7
BONUS VIDEO – Susret Tramapa i Zelenskog pred kamerama: Događaj koji će se dugo pamtiti