Put do vlasti aktuelnog ministra odbrane: Zvonko Veselinović je "oteo" odbornike i tako je Miloš Vučević postao gradonačelnik Novog Sada

Iako u prezimenu ima nekoliko slova više, nesumljivo Miloš Vučević je član porodice Vučić. O familijarnom odnosu ne govori samo to što Aleksandrove roditelje oslovljava sa čika Anđelko i teta Angelina, čak ni što Andreja zove bratom, već što je njegova vernost potpuno jednaka njegovoj poslušnosti, kakvu poznaju samo odnosi u porodici ili pak nekim drugim neformalnim grupama.

Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu okarakterisao je Vučeviča kao kućnog ljubimca porodice Vučić.

– On je spreman da šeni ne samo predsedniku stranke već i članovima njegove porodice – kaže Pajtić u novoj epizodi dokumentarnog serijala „Junaci doba zlog“.

Duško Bogdanović, novinar iz Novog Sada zaključuje da je Vučević jedan od najpouzdanijih ljudi na koje Vučić može, bez ostatka, da računa. A kako je ova „ljubav“ između Vučevića i porodice Vučić počela?

U vremenu radikalskog raskola, politički lisac Vučević senior, znao je da izabere stranu. Kao i većina radikala i on je prodao svog obožavanog vojvodu i zauzeo naprednjačku busiju. Za njim je krenuo i sin koji je stao u prvi red, postao je predsednik Gradskog odbora SNS – a.

Poslanik Narodne stranke i bivši gradonačelnik Novog Sada, Borislav Novaković priseća se da na početku Vučevićeve karijere, njegov stranački kolega Igor Mirović je imao svoje kadrovsko rešenje za predsednika gradskog odbora ali se Beograd tada nije saglasio.

– Tada je Andrej Vučić između ostalog bio zadužen za Novi Sad i učestvovao je u donošenju odluke da to bude upravo Miloš Vučević – tvrdi Novavković.

Te 2012. godine niko se, kako bi to rekao novinar Nedim Sejdinović u „Balaševićevom gradu“ nije nadao gradonačelniku iz SNS – a. Reciklirani radikali su od Novosađana 6. maja dobili cirka 16 procenara glasova što je bilo nedovoljno čak i za vlažne slove o preu zimanju grada.

– Ako uzmete u obzir koliko je ljudi glasalo, moža svaki dvanaesti Novosađanin je glasao za njih – priseća se Pajtić.

A onda je dve nedelje kasnije u drugom krugu predsedničkih izbora pobedio večiti broj dva Tomislav Nikolić. U Novom Sadu je 20. jula ipak formirana koalicija Demokratske stranke, Lige socijaldemokrata Vojvodine, Socijalističke partije Srbije i manjinskih stranaka. Za predsednicu gradske skupštine izabrana je Aleksandra Jerkov iz Lige. Očekivao se ponovni izbor gradonačelnika iz redova Demokratske stranke. Međutim, lojalan samo fotelji Ivica Dačić i njegov SPS paktirali su sa naprednjacima. Počeo je siledžijski proces prekomponovanja većine na svim nivoima.

– To je bilo to takozvano prekomponovanje vlasti koje je u stvari čista krađa, čista hajdučija u odnosu na ono šta su učinili građani izbornog dana zaokruživši ovo ili ono ime, ovu ili onu stranku – smatra Bogdanović.

Zvonko i Zelja — Zvonko Veselinović i Zoran Milojević Zelja

Za disciplinovanje odbornika u Vojvodini još tada se govorilo bio je zadužen kosovski dvojac Zoran Milojević Zelja i Zvonko Veselinović. Bilo je nemoguće sakriti politički teror, verbalnu agresiju i sirovo nasilje pod kojim su pucale sve stare veze. Vojvodinom su tutnjali namrgođeni tipovi u tamnim džipovima. Iz Novog Sada odveli su odbornike i smestili ih u hotel „Norcev“ na Fruškoj gori. Politički karantin uz Stokholmski sindrom porodio je koaliciju a kao kolateralna šteta desio se i gradonačelnik Miloš Vučević.

– Izabran je tako što je Novi Sad jedan od prvih gradova gde je primenjen onaj eufemizam tipa „prekrojavanje“ gradske vlasti na onaj beskrupulozan način otimačine, jednostavno su te ljude koje su mogli da privuku u svoje jato to učinili i odjednom je Vučević dobio neophodnu količinu glasova u gradskoj skupštini – priseća se Bogdanović.

Čitav posao okončan je 13. septembra u pet sati i dva minuta ujutru nakon 20 sati rasprave u Skupštini grada Novog Sada u prisustvu kratko podšišanih momaka koji su se predstavljali kao obezbeđenje Miloša Vučevića.

– Osumnjičeni, izbačeni, prebegli i naterani su danas smenili demokratski izabranu novosadsku vlast – rekla je tada Aleksandra Jerkov.

Srpska napredna stranka u tom trenutku nije imala nikog drugog školovanijeg i bar pristojnijeg da postavi, da kandiduje i da taj nema neku aferu.

– Imajmo u vidu on je u tom trenutku bio jedan politički diletant u svakom smislu. Mislim da je on izabran na tu funkciju isključivo da Igor Mirović ne bi bio gradonačelnik Novog Sada – smatra Ana Lalić, novinarka portala nova.rs.

Za anonimnog advokata i političara bila je ovo dvostruka pobeda, postao je gradonačelnik i pobedio je prvog naprednjaka Vojvodine Igora Mirovića. Već tada je bilo jasno da ovo nije uradio sam, politička porodica je od početka bila tu.

– On zapravo ima dva oca, roditelja broj jedan i roditelja broj dva. U operativnom smislu Andrej Vučić upravlja Novim Sadom preko Vučevića ali je naravno vrhunski neprikosnoveni autoritet naravno Aleksandar, dakle roditelj broj jedan – smatra Bojan Pajtić.

Vučević će punu deceniju biti puki izvođač radova u ime i za račun braće Vučić u poslovima uzurpacije javnog interesa.

– Prosto je on uz fotelju dobio i Andreja Vučića kao staratelja koji će ga kontrolisati – smatra Lalić.

Na mestu gradonačelnika Novog Sada proveo je deset godina, biran je 2016. i 2020. godine, poslednjih šesto godina uz podršku Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka sa kojom je vladajuća većina formirala takozvanu komunalnu koaliciju.

– Može se slobodno reći kanalizacionu koaliciju i dobro im je – kaže Duško Bogdanović. Borislav Novaković je ovu koaliciju prokomentarisa kao komunalno prostituisanje.

– Ta komunalna koalicija je jedan naziv za jednu šizofrenu tvorevinu u kojoj niko nije imao neke političke uzore i ideale sem jednog jedinog a to je da svi sednu, odnosno da se naguraju u ovom slučaju u skupštinske klupe – smatra Lalić.

Bliskost gradonačelnika sa šefom naprednjačke parade u Novom Sadu, bratom Andrejem, kako ga oslovljava ne samo Vučević već i njegovi saradnici javnosti nije promakla kada je ovaj novosadski podpredsednik SNS-a demonstrirao vernog saveznika u svim Andrejevim stranačkim i medijskim ratovima, recimo sa Nebojšom Stefanovićem oko teritorije ili oko šefa novosadske policije. Andrej mu je uzvraćao čestim posetama.

– On je verovao da što bude bliži Andreju Vučiću da će biti bliži mestu premijera Srbije, ta računica nije naivna ali se ispostavila da nije bila dovoljna – tvrdi Novaković.

To savezništvo sa Andrejem podrazumevalo je i neraskidivu vezu sa čovekom od koga sve u Srbiji zavisi Aleksandrom Vučićem. Da ne bi bilo zabune, Vučević je sve to znao i da objasni:

– Aleksandar Vučić je kao Mesi – i kreator i vođa tima, i golgeter – tvrdio je tada gradonačelnik Novog Sada.

Vučević je u toj podeli igrač sredine terena, popularna radilica čiji jedini posao jeste služenje braći. Znao je čak i stranačke kolege da optuži da su u zaveri protiv Vučića učestvovali i neki ministri iz SNS – a. Bila je to jedna od epizoda jeftine tv novele pod nazivom „svi atentati na Vučića“. Svoju profesionalnu etiku bezpovratno je potrošio krajem 2019. godine kada je teatralno uz pristustvo kamera svih koji u Srbiji imaju da nešto i negde objave, podneo krivičnu prijavu protiv Aleksandra i Andreja Vučića zbog optužbi da su oni zapravo bili pokrovitelji najveće fabrike marihuane u ovom delu sveta koja se nalazi na plantaži organske hrane Jovanjica u vlasništvu Predraga Koluvije. Bilo je jasno da to radi samo kako bi ih trajno zaštitio.

– Toga nije bilo ni u Kolumbiji znate, nije se desilo da sad predsednik Kolumbije i njegovo okruženje učestvuje u ne znam otvaranju i finansiranju fabrike kokaina. Nije moglo da se zamisli nešto što je Jovanjica danas u Srbiji dakle da državni vrh bude praktično deo projekta podizanja najveće plantaže marihuane u Evropi, možda i u svetu – tvrdi Pajtić.

Isti manevar je učinio i dve godine kasnije kada je podneo krivičnu prijavu protiv predsednika Aleksandra Vučića ali i tada ministra policije Aleksandar Vulina zbog veze sa kriminalnom grupom Veljka Belivuka.

– Mi smo zemlja u kojoj se pere novac od narko mafije potpuno očigledno i naveliko. Živeti u Srbiji u kojoj je Vučević nešto u kojoj je Vučić nešto u kojoj rade sve ono što rade je i fiziološki teško podnositi, gotovo da je teško disati u jednoj takvoj zemlji – smatra Pajtić.

Za javnost anesteziranu kontinuiranim propagandnim presingom ovo je bio dovoljan dokaz. Proteste pravnih eksperata koji su fingirana podnošenja prijava tretirali kao izrugivanju pravu i pravdi i upozoravli da svrha postojana tužilaštva nije da izdaje uverenja o nevinosti nije imao ko da sluša. Vučević je uspeo da svoju vezu sa Vučićem učini neraskidivom.

– Odanost gospodaru besprekorna! I zaista kada vidite one fotografije ispred Gradske kuće u Novom Sadu na kojima Vučević gleda u Vučića to je stvarno relationship goal (cilj odnosa) da vas neko gleda kao Vučevič Vučića. Dakle, toliko nežnosti i ljubavi je prema meni recimo pokazivao samo moj šarplaninac Musa kad sam bio mali – zaključio je Pajtić.