"Udžbenike iz maternjeg jezika, srpskog jezika, geografije i istorije mora da piše država. Mora da piše država! Kakvo slobodno tržište, kakve gluposti, da nam falsifikuju istoriju. Oni vam tada dekodiraju decu", govorio je Vučević.
Ako se neki hroničar zlog doba ikada bude dotakao Miloša Vučevića u istoriji će ostati zabeleženo da je ovaj radikal po pedigreu, koji nikada u sebi nije krio ni radikala po uverenju, postao posilni, vladarske porodice Vučić iz čistog pragmatizma. Fasciniran smelošću projekcija o sebi činio je nedela koja je teško izjednačiti sa razumom i umom. Kao čovek bez suštinskih znanja i obrazovanja izabrao je najprofitabilniju delatnost – poltronstvo i isplatimo mu se.
Od političara sa margine postao je glavni novosadski arhitekta, urbanista, graditelj. U zavadi sa zelenilom, kulturom i lepotom, otkrio je neprikosnovenu ljubav prema ogoljenom betonu, blještavilu stakla, čvrtini armature. Narodnu poslovicu: „kad ti život da limune, ti napravi limunadu“ Vučević je načio naprednijom: „kad ti život da poljoprivredno zemljište a ti napravi građevinsko“ i još naprednijom: „kad ti život da kulturno-istorijska zdanja, ti ih sravni sa zemljom, najnaprednijom: „kad ti život da oazu zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, ti je istrebi i na tom mestu zasadi građevinska čudovišta.“ Tako je Miloš Vučević rešavajući probleme koje je izmišljao sam postao najveći problem, do juče Novosađanima, danas svim građanima Srbije.
PROČITAJTE JOŠ:
BONUS VIDEO Šta sve to novi ministar odbrane nije smeo da kaže na RTS-u a šta je zapravo rekao: „Migovi vršili redovno policijsko patroliranje“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar