Profesor na Filološkom fakultetu i upravnik Katedre za srpsku književnost Boško Suvajdžić smatra da se loši rezultati učenika na testovima iz srpskog jezika mogu popraviti povećanjem broja časova, ako učinimo da nastava na njima bude zanimljivija, ali da treba raditi i na uvođenju književnosti u javni i medijski prostor. Pored toga, smatra on, potrebno je više čuti glas praktičara - nastavnika koji su svakog dana u učinonicama.
Hoće li neko u budućnosti umeti da „drži slovo“, da li će neko uopšte znati šta to znači? Rezultati testova iz srpskog jezika, kada je u pitanju mala matura, svake godine su sve lošiji. Ove godine umesto očekivanih 80 odsto, devojčice su tačno rešile 72,1, a dečaci svega 60,7 odsto zadataka.
Profesor na Filološkom fakultetu Boško Suvajdžić kaže da je teško reći šta je sve razlog, ali da moramo voditi računa o tome da duže vreme već zagovaramo jedan malo snažniji i aktivniji pristup kada je reč o broju časova srpskog jezika i književnosti i kada je reč o položaju i statusu nastavnika u obrazovnom procesu.
„Rezulatti nisu zadovoljavajući, ali moramo imati u vidu da je ovo bila jedna vrlo teška godina. Ne treba tražiti izgovore, rezultati jesu lošiji, ali ima razloga za to. Ceo obrazovni sistem i reforma koja već dugo traje, trebalo bi da se prilagode ne samo učenicima, već i ulozi predavača. Rezulzati pokazuju da treba učenike motivisati na čitanje i razumevanje književnih dela. Potrebno je jedno dugoročno staranje o maternjem jeziku i tu pre svega mislim na tri stvari: kontinuitet, jednu vrstu oslanjanja na iskustvo i tradiciju i modernizaciju. Reforma ima svojih problema, obrazovni proces uoopšte sa opterećenošću planom i programom učenika, sa pozicijom profesora. U vreme pandemije, posle zdravstvenih radnika, prosvetni radnici su pokazali izuzetan entuzijazam, soosobnost da se prilagode i održe naš prosvetni sistem. Zato treba čuti glas praktičara, ljudi koji su svakog dana u učionicama“, rekao je Suvajdžić za Probudi se na televiziji Nova S.
Suvajdžić kaže i da je ovim povodom održan jedan ozbiljan skup u Tršiću u avgustu i da je glavni zaključak da je neophodno povećanje broja časova srpskog jezikai književnosti.
„Ali ne na uštrb drugih predmerta. Drugi uslov je da se potrudimo i u širokoj raspravi, da pokažemo koliko je važno da jezik brine o nama. Jezik i književnosti dugoročno utiču na naše obrazovanje, zato moramo raditi na kulturi čitanja, uvođenju književnosi u javni i medijski prostor. Neophodno je dakle ne samo povećati broj časova, nego učiniti i da ti časovi budu zanimljiviji“, zaključio je Suvajdžić.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare