Ko ore Kalemegdan?

Na dan žalosti saznajemo da su na dan tragedije na železničkoj stanici počeli radovi na proširenju Bulevara vojvode Bojovića u prostoru Beogradske tvrđave koja je pod najvišim stepenom zaštite. Na to je ukazala organizacija za očuvanje kulturnog nasleđa "Evropa nostra" u kojoj dodaju da je rekonstrukcija počela bez ijedne dozvole. Još je 2021. godine Beogradska tvrđava završila na listi najugroženijeg kulturnog nasleđa u Evropi zbog planova da se gradi gondola. Priču nastavlja Jelena Kikić, reporterka Dnevnika na TV Nova.

Zašto ovom trakom više ne može, a do juče je moglo? Nema obaveštenja ni ko ni zašto je zatvorio deo ulice. Ne zna se koliko dugo će radovi trajati, nema ni plana ni slike planiranog, ne zna se ni ko je investor, nema podataka o odgovornom projektantu, ni kontakta izvođača radova podrazumeva se ni lica zaduženog za stručni nadzor, nigde se ne vidi rešenja o izdatoj građevinskoj dozvoli – a opet jasno je obeleženo da nema dalje.

„To nije moglo da se uradi na taj način kako su oni krenuli. Oni su samo došli sa bagerima i krenuli da otkopavaju, a onda će verovatno krenuti da asfaltiraju. Pri tome uništivši arheološki sloj i deo Kalemegdanske tvrđve koji nije ispitan. Bez dozvole Republičkog zavoda za zaštitu spomenika koji je nadležan za očuvanje kalemegdanske tvrđave“, kaže Vladimir Pajić iz Pokreta slobodnih građana.

S jedne strane je Beogradska tvrđava, pored Vidin kapija, preko puta Kula Nebojša. U odbranu Kalemegdana opet prvi idu građani i udruženja, ne i nadležni.

„Morali smo da reagujemo i nastavićemo da reagujemo i pokušaćemo da saznamo više detalja o tome ali te infomarcije koje smo dobili su nama bile dovoljne da odmah dignemo glas jer nažalost imamo loša iskustva da se kreće u vrlo opasne radove odnosno u radove koji mogu da ugroze spomenike kulture, a da se tek onda pribavljaju neophodne dozvole i saglasnosti, kad je već kasno“, kaže Vesna Marjanović, generalna sekretarka „Evropa Nostra Srbija“.

Radovi su započeti u zaštićenom prostoru, na lokalitetu od izuzetnog značaja za kulturno nasleđe Srbije i Evrope, bez saglasnosti i nadzora.

Imati takav park koji ima i kulturno-istorijsko i rekreativno sa tim zelenim površinama , povezivati taj park sa rekom koja tu prolazi a ne pojačavati saobraćajnicu, pretvarati sa četiti trake, dopuštati ponovo da kamioni, težak saobraćaj prolazi tuda sve to je potpuno u suprotnosti principima održivog razvoja i delovanja protiv klimatskih promen“, kaže Sneška Kvadlih Mihailović.

U planovima gradske i republičke vlasti Beogradska tvrđava se tretira više kao zgodan prostor za rušenje i gradnju nego kao istorijsko jezgro grada, pod najvećom mogućom zaštitom.

„Ovo je plansko uništavanje Kalemegdana. I nije prvo. Projekat K-distrikta je trajno uništio mogućnost da se Kalemegdan nađe na Unescovoj listi svetske kulturne baštine. Sa time je gotovo, mi više ti priliuku nemamo. I ne samo Kalemegdan već 60 lokaliteta Srbije kojima bi to bila jedna razvojna šansa. To je jedan od primer, ovo je drugi, treći primer je projekat gondole koji sada je u stagnaciji ali nije ukinut, nije zaustavljen“, kaže Pajić.

Izgleda kao da se nekome opet žuri, pa u žurbi preskače procedure, propise i nadležne.

„A kakva je žurba u pitanju ni to ne mogu tačno da definišem možemo samo da svi naslutimo jer se istovremeno dešavaju i radovi oko starog Savskog mosta i ovde, nešto se pokušava na brzinu uraditi, za neki kratkoročni cilj, a šta će posle da bude sa našom kulturom, sa našom istorijom, sa našim gradom to izgleda ostaje na nama građanima da moramo sami o tome da brinemo“, kaže Marjanović.

„Apelujemo prvo na hitno zaustavljanje tih radova, apelujemo takođe na zvaničan stav Zavoda za zaštitu spomenika i zvaičan stav Ministartsva kulture i apelujemo na sve institucije i zajedo sa strukom i sa civilnim društvom da se udruže i na neki način dođu do jednog novog razgovora, dogovora oko toga šta znači kulturna baština“, rekla je Kvadlih Mihailović.

„Paralelno sa požrtvovanim čuvanjem Starog savskog mosta koje se odvija tamo, paralekno sa neosnovanim lažima upućenim od ministra Ivice Dačića prema novosadskom zavodu za zaštitu spomenika, faktički ih okrivivši za nesreću u Novom Sadu mi vidimo da postoji jedna ideja koja se sada već i plasira u javnosti, a to je da Zavodi za zaštitu spomenika kao sistem zaštite našeg kulturnog nasleđa budu ukinuti jer oni njima predstavljaju smetnju za njihov divljački urbanizam koji pokušavaju da sprovedu širom Srbij“, kaže Pajić.

Struka je rekla svoje. Ministarstvo kulture, Republički zavod za zaštitu kulture i Grad Beograd vikendom ne rade, možda se zato još uvek nisu oglasili.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.