Od Bate Santosa uvoznika kafe, kada se to zvalo švercom, preko Don Korleonea čije su firme u blokadi dok on iz budžeta puni džepove svoje familije, Bratislav Gašić je postao čovek službe, ne one koje je nakon ovog poltronisanja rukovodio, već partijske iza koje su ostale sve najveće kriminalne i koruptivne afere. Odanost je demonstrirao odmah, čim je sa svog fejsbuk profila obrisao fotku sa dojučerašnjim finansijerom stranke, šarmantni i harizmatični čarapanski vitez dogurao je do ministra. Zavidnu vojničku disciplinu demonstrirao je naredbama koje su sedmoro ljudi odvele u smrt, ali je smenjen zbog prostakluka i trpeo je godinu i po dana be ikakve funkcije. Otvorenih ruku ali ne i savesti vratio se družini, ne i državi. To što je izbegao odgovornost juče ne znači da sutra neće snositi posledice neodgovornosti.
„Gašiću, care, Gašiću, care hvala ti za asfalt i za trotoare! Gašiću, kralju, najjača si faca u ovom našem kraju. Spasao si brod koji sigurno tone, ti si sada kruševački Don Korleone, svima sada daješ slatkiše i bombone, tvoje ime deca pevaju od kuće do škole!“, stihovi su hip hop pesme koja je punila stupce tabloida 2016. godine a u kojoj su jasno opevane sve zasluge Bratislava Gašića.
– Autor je učitelj veronauke, poznajemo se i pesma mi se dopada – rekao je Bratislav Gašić ili kako mu tepaju obožavaoci kruševački Don Korleone. Pesma je nastala još dok je bio gradonačelnik Kruševca. Čeka se nastavak koji bi ga opisao nakon što je postao ekskluzivni uzurpator svih poluga državne sile koje mu Aleksandar Vučić poklanja već osam godina, bez obzira na sve i uprkos svima.
Kopredsednik stranke Zajedno i poslanik u Skupštini Srbije Nebojša Zelenović smatra da je Gašić napravio toliko loših stvari i toliko grešaka da je onda morao debelo da se iskupi.
– Kad ste debelo dužni, morate da radite najteže poslove – rekao je Zelenović u dokumentatnom serijalu „Junaci doba zlog“.
Novinarka Millica Vojinović smatra da je njegova uloga donekle potcenjena na našoj političkoj sceni.
– Njegova suštinska mož i uticaj su daleko veći – rekla je Vojinović.
Poslanik Demokratske stranke Srđan Milivojević pak smatra da je Gašić značajan koliko to želi Vučić.
Bratislav Gašić je rođen 1967. godine a još kao dete se iz sela Dedina preselio u Kruševac u Obilićevu ulicu. Komšije se Bratislava i njegovo brata Bobana sećaju kao povučene dece.
– Mi smo komšije iz Kruševca iz iste ulice, porasli smo zajedno i Bratislav Gašić kao čovek i kao dete i Bratislav Gašić kao političar su dve odvojene ličnosti. Iako nije popularno da opozicija dobro govori o Bratislavu Gašiću, ja recimo sa sigurnošću mogu da vam kažem da je on kao čovek plemenit – rekao je Milivojević.
Učenje Gašiću nije bila jača strana i to nije nikakva tajna i ovde je međutim pobedila ona napredna težnja funkcionera da se predstave obrazovanijim nego što jesu. U zvaničnoj biografiji koja se pojavila čim je postao državni funkcioner pisalo je da je završio kruševačku gimnaziju. Kako ga nije bilo na spiskovima onih koji su diplomirali u ovoj školi, misterija je razrešena objašnjenjem da je nakon dva razreda usmerenog obrazovanja upisao obrazovni centar „Bosa Cvetić“. U javnosti postoje bar dve verzije, po prvoj izabrao je da postane zanatlija – keramičar, drugoj 1986. godine stekao je diplomu tehničar za visokogradnju struke građevinske.
– Keramičar je jedno časno zanimanje… Neki opozicioni lideri, veliki naučnici, pričali su u Skupštini o tome i vezivali se samo za period od mojih 15 radnih dana u državnoj firmi – u Trajalu. Ali, nisam bio keramičar, nego baštovan. Imao sam zvanje građevinski tehničar – obrazlagao je Gašić izbegavajući da odgovori na jednostavno pitanje: zašto je u zvaničnoj biografiji slagao šta je završio.
– Priča da je Bratislav Gašić keramičar potiče iz toga što u Kruševcu postoji obrazovni centar „Bosa Cvetić“ i ona je upisivala nekoliko elitnih odeljenja i jedno odeljenje u koja su išla deca i đaci koji nisu uspeli da upišu bolje smerove – kaže Milivojević.
Gašić je rano shvatio da pripada onom tipu ljudi opisanih stihom „preslab za kik-boks, prejak za rokenrol“ i zato se u vremenu ratova i sankcija opredeljuje za privatni biznis. Of 1989. godine bio je vlasnik preduzeća „Santos“ a kasnije i suvlasnik mešovitog grčko-srpkog „Sako.“ Objašnjavajući svoje poslovne uspehe tvrdio je kako je 1994. godine uspešno zaobišao sankcije što je drugo ime za šverc i uvozio velike količine kafe kojom je onda snabdevao distributere i pržionice.
– Cela Savezna republika Jugoslavije je pila moju kafu – hvalio se Bata Santos.
Srđan Milivojević podseća da su tada postojala trojica uvoznika kafe u Srbiji i sva trojica su bila iz Kruševca.
– On je bio jedan od njih i taj posao mu je dobro išao, lep i prijatan miris kafe se osećao u Obilićevoj ulici tih devedesetih godina – priseće se Milivojević.
Po navodim njegovih sugrađana jednog dana Grk, partner se pojavio u Kruševcu pokušavajuću da naplati velika dugovanja. Da li je u tome uspeo niko ne zna jer je ovaj nestao jednako nenadano kako se i pojavio. Svima koji su bili svedoci tog vremena jasno je da se mogućnost da se uvozom i izvozom atraktivnih roba bave, imali samo povlašćeni i zaštićeni. Dok su jedni po kuloarima pričali da je taj status obezbedio zahvaljujući vezama sa sinom Slobodana Miloševića Markom drugi su pak tvrdili da je Gašić bio zaštićen zbog članstva u Srpskoj radikalnoj stranci, koje je lokalni predsednik Šešeljevih radikala potkrepio pristupnicom za koju je Gašić tvrdio da je falsifikovana.
– Nikada nije bio radikal, to je pustio predsednik gradskog odbora SRS u Kruševcu Momčilo Duvnjak u jednom lokalnom tabloidu – objasnio je Millivojević.
U jednom periodu bio je i suvlasnik „Grand kafe“ a kasnije je biznis proširio i počeo da se bavi svim i svačim od poslove obezbeđenja preko trgovine pićima na veliko do goriva. Ponosi se činjenicaom da je po ukidanju sankcija uspostavio link sa Brazilom kupujući kafu direktno od proizvođača i distribuirajući je diljem zemlje. Ono što međutim ne pominje jeste da kriminalne devedesete nisu ni njega ostavile netaknutim. Biznismen Gašić je tvrdili su poznavaoci prilika na meti kriminalnog klana koji e pokrivao sve od Niša do Beogradaa čiji je vođa bio Zoran Jotić Jotka.
– Bavio se raznoraznim biznisima ne baš uvek uspešno i bio je veoma dužan raznoraznim ljudima i Jotka je zapravo od njega trebalo da naplati dug pa pošto to nije išlo navodno mu je podmetnuo pod auto bombu – poseća novinar Nedim Sejdinović.
Tako je 1999. godine zapaljen džip Bratislava Gašića, dobro obavešteni izvori tvrde da je to bio rukopis Jotkine grupe koja je bila poznata po svojoj brutalnosti, bavili su se reketiranjem, iznudama, oružanim napadima, pranjem para.
– Jotkin klan u Kruševcu razbijen je 2003. godine akcijom tadašnjeg kruševačkog MUP-a kojim je rukovodio Saša Vukadinović potonji načelnik BIA – objašnjava Milivojević.
Gašić je saslušan u Specijalnom sudu za organizovani kriminal ali je tada izjavio da ne zna za postojanje čuvene Jotkine kriminalne grupe. Nije prepoznao ni onoga koji je optužen za paljenje automobila i jedna i druga Gašićeva izjava je pokazala da je već tada umeo samo da pamti ali i da zaboravi kad je potrebno. Zlonamerni kažu da se toliko uplašio nakon tog incidenta da je pobegao u Niš da studira, sam Gašić tvrdi da je Ekonomski fakultet upisao 2000. godine a završio za samo tri godine 2003. godine. Sumnju u validnost njegove diplome izrazili su mnogi a dokaze kojima bi potkrepio svoj studiranje Gašić nikada nije ponudio, ipak mu je bollje išlo u biznisu.
– Gašića ima u poslu sa kafom u poslu sa benzinskim pumpama i možda jedna od najznačajnijih barem kada je reč o moći koju je stekao u medijskom biznisu – priseća se novinarka Milica Vojinović.
Sredinom 2005. godine Gašić počinje da se bavi i medijima, navodo je pozajmio 100.000 evra i kupio kruševačku televiziju „Plus“. Kasnije je pričao da je u nju potom uložio 700.000 evra.
– Na opšte iznenađenje ljudi u Kruševcu on je kupio televiziju „Plus“, meni je tada već bilo jasno da on ima neke političke ambicije jer kupuje lokalni medij koji nema nikakvog uporišta u gledanosti – tvrdi Milivojević.
Vojinović pak smatra da je Gašić verovatno procenio da je to jedan dobar alat za stvaranje moći. On je međutim tvrdio da ga politika ne interesuje, godine koje su usledile sa aspekta poslovanja međutim bile su teške za Bratislava i njegovog najvernijeg poslovnog partnera brata Bobana. Biznisi u koje su ušli nisu donosili dovoljno prihoda pa su navodno braća ušla u dugove a onda su odlučili da sve stave na jednu kartu, investirali su u Srpsku naprednu stranku odnosno Aleksandra Vučića.
– Televizija „Plus“ u Kruševci otkrivala je afere razne, otvarala neke važne teme, ta televizija je bila jedna od retkih koja je tada tako izveštavala i praktično mi tu vidimo da je se on tada priklonio SNS-u – smatra Vojinović.
Samo dve godine nakon izjave da ga politika ne interesuje promenio je kurs.
– Ja sam bio narodni poslanik 2007. godine i sedeo sam baš u klupi do Aleksandra Vučića, Nebojše Stefanovića i Tomislava Nikolića. Znam da me je jednom prilikom Bratislav Gašić pitao da li bi Vučić mogao da dođe kod njega na televiziju, ne sećam se da li sam ja to kazao Nebojši Stefanoviću, znam samo da je Vučić bio na toj televiziji „Plus“ i da mu se svidelo kako to njemu Bata organizuje tamo u Kruševcu i već na sledećim izborima u Vrnjačkoj banji Bratislava Gašića sam video kao kordinatora za lokalne izbore, te izbore je SNS izgubila ali je on nastavio da se penje stepenicama uspeha – smatra Milivojević
Vojinović smatra da je to zapravo početni trenutak geneze moći Bratislava Gašića.
– Dakle on pristupa SNS-u, investira svoj novac, svoj medijski uticaj u trenutku kada je za SNS najteže – smatra Vojinović.
Sejdinović pak tvrdi da se Gašić 2008. godine jako približio Aleksandru Vučiću i Tomi Nikoliću.
– Navodno je neke novce pribavio iz veoma kako bih rekao nesolidnih krugova za osnivanje SNS – tvrdi Sejdinović.
– Šefe, Kruševac i Rasinski okrug te vole, poštuju i zahvalni su ti za sve što si učinio u protekle četiri godine i obećavam da će odavde doći najbolji rezultat u Srbiji kao kruna tvoje velike pobede za predsednika Srbije – govorio je predizbornom skupu SNS-a u Kruševcu pred izbore 2017. godine.
Bizarno i banalno šlihtanje urodilo je plodom.