2
Doktor Dušan Bajatović je rođen 1967. godine u Ravnom Selu gde je završio osnovnu školu, potom srednju stručnu u Vrbasu a onda Višu elektrotehničku i Ekonomski fakultet u Subotici. Ili nije?
Deset godina je u javnim istupima tvrdio da je inženjer i diplomirani ekonomista ali je tek 2016. godine rekao gde je diplomirao. Na pitanje novinara sa tamošnjeg Ekonomskog fakulteta su odgovrili da se Bajatović kod njih upisao ali da fakultet nikada nije završio. A onda se javio njegov partijski drug Mića Jovanović i objasnio: „Dušan Bajatović je još 2003. godine diplomirao menadžment na Megatrendu u Zaječaru. Inače kako bi uopšte mogao da dobije ozbiljno mesto u državnim firmama bez fakultetske diplome.
Dušan Bajatović od prošle jeseni može da se pohvali i titulom doktora nauka koju je stekao na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Najpre je 2020. godine objavio tri rada u vrhunskim svetskim naučnim časopisima od kojih je jedan u kategoriji „M21a.“
– Osnovno je pitanje da li Dušan Bajatović uopšte ima kapacitet da napiše bilo kakav naučni rad, to je kao da mene pitate da li bih mogao da sašijem odelo ili napravim cipele, bez obzira na vreme ja to sigurno ne bih mogao da uradim – smatra prof. dr Janko Veselinović, profesor prava i predsednik Pokreta za preokret.
Disertaciju na preko 300 strana pod naslovom „Modeli tranzicije i predviđanja sistema snabdevanja prirodnim gasom“ napisao je za samo sedam meseci i pri tome je sa društvenih prešao na tehničke nauke.
– Znači da je to bila samo stvar procene gde taj doktorat može da uradi, odnosno da mu neko uradi. Teoretski je to moguće ali na nivou teorije da neko iz neke radionice napravi spravu kojom će odleteti na mesec – smatra Veselinović.
Njegove kolege doktoranti sa istog fakulteta kažu međutim da ga nikad nisu videli na doktorskim ispitima gde je dobio sve desetke, kao ni na overi semestra. Da je doktorirao saznali su kad je u kantini priredio feštu sve sa muzikom i dekanom kao najvažnijim gostom. Bajtovićev kolega doktorant Fakulteta tehničkih nauka je televiziji „N1“ je prošle godine potvrdio:
– Nikada nisam sreo Dušana Bajatović na fakultetu, ne samo na ispitima i predavanjima nego i u hodnicima, studentskoj službi koja je zajednička za sve studente doktorskih studija. Nikada nije primećen, takođe od kolega niko nije primetio Bajatovića – tvrdio je taj doktorant.
Tako su njegove fakultetske diplome možda upitne, magistarski rad koji je uslov doktorskih studija nikad nisu pomenuli ni on ni fakultet, ali je doktorat iz 2021. godine van svake sumnje.
– Njegov doktorat je sa svakom sumnjom, nije osnovno pitanje da li je on plagirao doktorat nego je osnovno pitanje da li je on taj doktorat uopšte napisao – smatra prof. dr Veselinović.
Dušan Bajatović nije došao do diplome sa političke margine, kao mlad partijski kadar devedesetih je bio i član Saveta novosadskog univerziteta a niz godina i predsednik mladih socijalista Vojvodine.
PROČITAJTE JOŠ:
Novinar Miša Brkić smatra da je Bajatoviću baš SPS bio odskočna daska za ulazak u politiku. Iako religiozan Bajatović ističe da baštini partizansku tradiciju i da je bio generalni sekretar Omladinskog saveza Srbije te da je u SPS od osnivanja. U mladosti je bio i sakupljač zvanja i titula. Krajem devedesetih bio je član Izvršnog odbora SPS u Vojvodini i portparol odborničke grupe u Novom Sadu, kasnije prvi čovek vojvođanskeih socijalista i član Izvršnog odbora SPS-a. Uz takav ideološki profil naklonost prema majčici Rusiji se podrazumeva.
– Ne bih rekao da Dušan Bajatović ima ideologiju, on ima svoje interese i dosta ih mudro čuva – smatra novinar Mijat Lakićević.
Novinar Nedim Sejdinović potvrđuje da neku ljudi kažu da je Bajatović iznutra bio veoma uticajan jer je uvek imao dobre veze sa nekim centrima moći.
– Služba državne bezbednosti i neke druge moćne finansijske i ekonomske strukture – tvrdi Sejdinović.
Demokratske promene 2000. godine oduvale su socijaliste sa vlasti, ali je Dušan Bajatović u stranci koja se našla na političkoj margini sa svega nekoliko procenata glasova porške građana Srbije bio podpredsednik. Naime, na šestom kongresu SPS-a januara 2003. godine Slobodan Milošević koji se od 2001. godine nalazio u pritoviru Haškog tribunala ponovo je u odsustvu izabran za predsednika, deklarativno. Glavni odbor stranke izabrao je stvarno rukovodstvo, sva ovlašćenja preneta su na novoizabranog predsednika Glavnog odbora Ivicu Dačića i njegove podpredsednike među kojima je bio i Dušan Bajatović.
Nakon proevropskih vlada Zorana Đinđića a potom i Zorana Živkovića te dolaska Vojislava Koštunice na vlast 2004. godine, SPS nije ušla u vladu ali je vrlo mudro i pragmatično pružila manjinsku podršku.
– Ovde je bilo važno da ruski uticaj ne nestane potpuno iz Srbije, povratak socijalista na političku scenu značio je i povratak Rusije u političkom smislu u Srbiju – smatra novinar Miša Brkić.
Miloševićev glas se retko čuo u ovdašnjoj javnosti ali su mediji umeli da izveste kako iz haške čelije poručivao da mu je dosta poigravanja sa njegovim imenom i da će se on ukoliko Dušan Bajatović i Branko Ružić ne budu smenjeni sa svih stranačkih funkcija distancirati od stranke.
– Milošević je znao da Bajatoviću nije ključ ideologija SPS – a nego lični interes – smatra prof. dr Veselinović.
Protiveći se aktuelnom rukovodstvu SPS – a socijalista i partijski kolega Milutin Mrkonjić, najodaniji Miloševićev kadar, 2005. godine je pored Ivice Dačića i Branka Ružića optužio i Bajatovića da je foteljaš i da mu je sav staž u radnoj knjižici partijski i da je prodana duša.
– Pitajte mangupe iz rukovodstva šta su radili. Imaju samo partijski staž. Ništa nisu radili, samo sede po foteljama… Ne mogu da spavam zbog njih! To su, bre, sve DOS – ove prostitutke – govorio je tada Mrkonjić.
PROČITAJTE JOŠ:
Celu dokumentarnu emisiju „Junaci doba zlog: Rusofil na gas“ pogledajte ovde:
