0
Iz mirne i tihe ulice preselili su se u industrijsku zonu, a da nisu mrdnuli s iste tačke. Umesto drvoreda, porastao je zid od transportnih kontejnera. Njih nema mnogo, tek nekoliko ulica, možda stotinak kuća. Novog prvog komšiju stanovnici ovog dela Inđije ujedno vide kao nekoga koga moraju i da pobede, da bi sebi vratili mir. Zvuči komplikovanjije nego što jeste, a daleko je od konačnog rešenja. Zato je po uvod u ovu priču u Inđiju otišao Željko Veljković, reporter Dnevnika na TV Nova.
Levo kuće, desno drveće, tako je ulica Save Kovačevića izgledala kad je pre devet godina kroz nju prošla Guglova kamera. Levo kuće, desno više nije drveće, tako ista ulica izgleda danas, dok kroz nju prolazi kamera Dnevnika Nove.
Nekad mirno i normalno, a sad im je prvi komšija logistički centar, intermodalni terminal, pretovaralište kontejnera, kako god se zvalo, izgleda ko da život ovde nije promenilo na bolje.
„Ovo je kao da smo zatrpani, kao u nekom logoru, kaže Marika Rover, stanovnica ulice Save Kovačevića.
Nije logor, ali jeste industrijska zona, usred koje su ljudi u nekoliko ulica, starosedeoci, ostali kao ostrvo, a onda još s druge strane zazidani kontejnerima. I možda je sve to po zakonu i nekim propisima, ali možda je istovremeno nefer prema ljudima koji su pokušali da razgovaraju sa vlasnikom firme Letač koja je vlasnik parcele sa kontejnerskim terminalom, pokušali sa lokalnim vlastima.
„Već traje proces jedan period gde smo prvo ukazali nezadovoljstvo sakupljanjem peticije potpisa, dato na skupštinu u opštini, to je predsedniku pročitano. Odgovor je trebalo da usledi posle mesec dana na sledećoj skupštini“, kaže Marika Rover, rekla je stanovnica ulice Save Kovačevića.
Ivana Gašić Grbić, stanovnica ulice Save Kovačevića tvrdi da građani još uvek čekaju neke konkretne odgovore.
U nedostatku odgovora ponuđen im je zid, koji bi ih navodno štitio od buke, iako će biti niži i od naslaganih kontejnera i od mašina koje prave buku. A oni neće zid, njihovo rešenje je da im se životi vrate u vreme od pre par godina, kad svega ovoga nije bilo.
„Postoje prostori gde se ovakva delatnost obavlja, jednostavno da se izmesti tamo“, kaže Tino Rover, stanovnik ulice Save Kovačevića.
A to što bi da izmeste, više je, veće, od njihovih kuća i po svemu sudeći moćnije od njihovog gneva. A gnev dolazi iz nemoći, nepravde, a oni veruju da braneći sebe, brane zakon i red i zato misle da moraju da pobede.
„Naša pobeda bi bila prvo odbrana svih tih zakona, zaštita naših prava. Drugim rečima, to može da se postigne jedino tako da se ova aktivnost preseli iz ovog kraja. Ž: Šta bi bio vaš poraz? I: Da se ništa ne preduzme, da nas niko ne čuje, da niko ništa ne uradi. To nije samo naš poraz, to je poraz cele Srbije“, rekla je Ivana Gašić Grbić, stanovnica ulice Save Kovačevića.
Sledeća sednica skupštine opštine Inđija je u ponedeljak, tad će možda dobiti odgovore, a možda se oglasi i, u Inđiji prilično moćna firma Letač, pa bude jasnije kakve su kome šanse za pobedu i može li nekako da niko ne bude poražen.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
BONUS VIDEO: Ni kaznena politika ne pomaže da divlja deponija kod Inđije „nestane“?