U odnosu na ostale države u reginu, Srbija se nalazi u samom začelju po broju testiranih na koronavirus na milion stanovnika. Neznatno manji broj testiranih je samo u Albaniji, dok je broj testiranih u Sloveniji čak 14 puta veći.
Srbija je sa testiranjem osoba obolelih od koronavirusa počela 27. februara, nedelju dana pre nego što je u našoj zemlji otkrivena prva obolela osoba. U tom periodu broj testiranih osoba u jednom danu nije premašivao 16, a i u danima nakon otkrivanja prvog obolelog taj broj nije znatno skočio.
Iako je još 16. marta iz Svetske zdravstvene organizacije došlo jasno upustvo – „Testirajte, testirajte, testirajte“ – uz napomenu da se pandemija ne može zaustaviti ako se ne zna ko je zaražen, Srbija je najavila povećano testiranje na koronavirus tek nakon što su u Srbiju stigli stručnjaci iz Kine.
Presednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio 23. marta da će Srbija prihvatiti savete kineskih stručnjaka i potpuno promeniti pristup u borbi protiv koronavirusa i početi masovno testiranje.
„Očekujte da drastično uvećanje testiranja počne za oko 48 sati. Imamo testove za prvih nekoliko dana, u međuvremenu ćemo dobiti nove testove“, kazao je Vučić na konferenciji za novinare.
Međutim, do tog drastičnog uvećanja nije došlo, uprkos tome što je broj testiranih sa 61 (kada je Vučić najavio „masovno testiranje“) skočio na 243 testirane osobe dva dana kasnije.
Ovaj broj je u narednim danima stagnirao – tek 28. marta je prešao brojku od 300 testiranih (371).
Sledeća najava masovnijih testiranja usledila je 30 marta, kada je zamenica direktora Instituta „Batut“ Darija Kisić Tepavčević najavila da će krug testiranja biti proširen pre svega na zdravstvene radnike i one koji su hospitalizovani zbog kliničke slike, bez obzira da li su putovali u inostranstvo ili ne.
„I do sada su testirane sve osobe koje su sumnjive. Testiraće se i dalje koliko bude trebalo sa tim maksimalnim kapacitetom od 4.500 testova dnevno“, kazala je Kisić Tepavčević.
Ona je rekla da su testovi na koronavirus do sada rađeni samo na Institutu „Torlak“ a da će ubuduće testiranje biti moguće i u drugim ustanovama.
„Danas je prvi put urađeno više od 600 testova. Vrlo brzo može biti više od 1.000 a može da se meri i hiljadama“, rekla je Kisić Tepavčević.
Međutim, 3. aprila dr Predrag Kon na konferenciji za medije potvrđuje da broj urađenih testova nije jedini problem u Srbiji, rekavši da postoje problemi i kada je reč o vremenu čekanje na rezultate.
„Testiranje je najveći problem u ovom trenutku i ne može se pravdati zagušenjem. To nije dovoljno i mora da se nađe način da se prevaziđe. Stižu materijali iz raznih bolnica, klinika i meni je još nedovoljno jasno zašto postoji taj zastoj“, naveo je Kon.
Prema rečima Darije Kisić Tepavčević do zagušenja je došlo zbog povećanog testiranja. Kako je navela to se dešavalo kada je postojala samo jedna referentna ustanovu za testiranje.
„Sada se značajno povećao kapacitet laboratorija, aparata i ljudi i nadamo se da će u narednom periodu rezultati stizati u roku koji je potreban za ovu vrstu testiranja jer to je osnova adekvatnog nadzora nad oboljenjem“, navela je ona.
Međutim, nije jasno zbog čega je do zagušenja došlo već na 748 testiranih osoba, koliko ih je bilo 3. aprila.
Brojku od preko hiljadu testova na dan Srbija je dostignuta tek juče, 6. aprila, kada su u jednom danu testirane 1.197 osoba, što je i dalje znatno ispod najavljenih 4.500.
U Srbiji još uvek nema pravog masovnog testiranja, jer kako je Kisić Tepavčević u nedelju i sama rekla, „koncept masovnog testiranja nije bio najsrećniji stručni izraz“.
„Radimo, kako smo i planirali, po proširenim indikacijama, ali nema testiranja na lični zahtev, samo uz lekarske indikacije“, objasnila je ona.
Za to vreme, u susednim zemljama se testiranja sprovode daleko masovnije, pa je tako Slovenija od početka epidemije sprovela čak 14.168 testova na milion stanovnika, Hrvatska 3.002, Crna Gora 2.742, a iza njih su Severna Makedonija, Mađarska, Bugarska i Rumunija, koje sve imaju preko dve hiljade testiranih na milion stanovnika.
U Bosni i Hercegovini je ovaj broj 1.809, dok su na samom začelju liste Srbija sa 1.102 urađenih testova na milion stanovnika i Albanija sa 957.