Zašto toliko ginemo u saobraćaju? Evo gde je Srbija kada je reč o bezbednosti na putevima Balkana

Redakcija sajta „Polovni automobili“ iskoristila je ovu jedinstvenu priliku za razgovor sa Antoniom Avenosom, direktorom Evropskog saveta za bezbednost sabraćaja, međunarodne organizacije čije savete i preporuke sprovode Evropska komisija, Evropski parlament, kao i države članice EU. On je otkrio kakvi su danas problemi na nivou Unije, kakvi su trendovi, ali i gde je naša zemlja u čitavoj ovoj priči.

U Evropskoj uniji generalno, kao i u Srbiji beleže se negativni trendovi kad je reč o saobraćajnim nezgodama i broju nastradalih. Zbog čega je to tako?

"Istina je, posle pandemije imamo lošije rezultate u mnogim evropskim državama. Naravno, zbog brojnih restrikcija, rada od kuće, ograničenog kretanja... imali smo i manji intezitet saobraćaja, a samim tim i manji broj žrtava. Ali, upravo iz tog razloga današnje podatke moramo da upoređujemo baš sa „Korona godinom“ da bismo stigli ponovo tu, jer su mnoge države članice zacrtale kao cilj da do kraja ove dekade prepolove broj poginulih i teško povređenih. Osim toga, imamo i globalnu „Viziju 0“, što znači bez poginulih u saobraćajnim nezgodama u Evropi do 2050. godine. Za tako ambiciozan plan bezbednost saobraćaja mora ponovo da postane „vruća tema“ kod donosilaca odluka, jer se mi nismo vakcinisali protiv svakodnevnih stradanja na putevima".

Šta je sve u planu da se uradi?

"Moramo da reagujemo i da brzo sprovodimo odluke i mere, od unapređenja infrastrukture, ponašanja vozača, ali i reagovanja posle nezgoda i brige o povređenima. Mi smo imali situaciju da je nakon početka rata u Ukrajini Evroska komisija preporučila smanjenje brzine na putevima kako bi se smanjila potrošnja goriva, a znamo koliko se u Evropi koristila ruska nafta. I to je takođe dovelo do manjeg broja nezgoda, kao i do manje emisije štetnih gasova. Ipak, ja sada govorim o sistemskim, stručnim merama za koje je ključna reč brzina, kako ne bismo došli u situaciju da jednog dana govorimo šta je moglo sve da se dogodi, a nije. Primera radi, voleli bismo da EU smanji ograničenje brzine od 30 kilometara na sat u urbanim sredinama, uvede nultu toleranciju na alkohol i mnoge druge mere...Države članice takođe imaju obavezu da unapređuju infrastrukturu, državne i lokalne puteve, dakle odgovornost je na svima.

Da li je u tom smislu potrebno menjati i globalnu regulativu?

"Svaka zemlja ima neke svoje zakonitosti i probleme koje mora da rešava. Recimo, u Nemačkoj 99 odsto putnika na zadnjem sedištu vezuje pojas, dok u Italiji taj procenat iznosi svega 11. Švedska ima mnogo više kamera za detektovanje brzine od Češke... Ipak, Evropa ima zakon koji se odnosi na ovu oblast i on se primenjuje od 2019. godine. Da li je efikasan? Nije! Naročito jer imamo neke odredbe koje zapravo slabe sam zakon. Konkretno, danas imamo savremene sisteme u vozilima koji prilagođavaju brzinu uslovima puta. Ipak, ova tehnologija nije implemetnirana na način na koji smo očekivali, jer je akt Evropske komisije dozvolio proizvođačima da sistem samo upozorava vozača. Dakle, umesto da se tehnologija koristi tako da se meri pritisak na pedalu gasa i po potrebi ga smanjuje, mi smo dobili još samo jedan neprijatan zvuk, bip u kabini koji iritiria vozača i koji će ga praktično podstaći da doda gas i prekorači brzinu na putu. Ovo je samo jedan od primera šta moramo da menjamo u budućnosti.

Da li je rešen problem elektromobilnosti na nivou EU? Naša zemlja prvi put uvodi ovu oblast u svoje zakonodavstvo...

"Prodaja e-skutera u Evropi se meri milionima i zato imamo porast broja stradalih i povređenih. Zato EU mora da pomogne sa uputstvima, kao i ograničenjima da bi brojevi prestali da rastu. Naša preporuka je da se u što kraćem roku uvede standard za sve aspekte korišćenja e-trotineta, od kočnica, jačine baterije, minimalne veličine točka i naravno ograničenje brzine, koje ne sme da prelazi 30 km/h u gradovima.

U Srbiji je porastao broj poginulih i povređenih u saobraćajnim nezgodama i daleko smo od standarda Evropske unije. Da li i kroz saradnju sa međunarodnim organizacijama možemo da smanjimo broj žrtava?

"Srbija sarađuje sa našom organizacijom kroz istraživanja i podatke o indikatorima performansi bezbednosti saobraćaja. Vaša nacionalna agencija takođe je članica naše međunarodne agencije. Tako da sam siguran da se ulaže mnogo napora, kako bi se situacija popravila, kao i u ostalim državama Evrope. Važno je gledati unapred i da sve institucije sprovode mere na svim nivoima, kako bi se radilo i na prevenciji, ali i na ublažavanju samih posledica saobraćajnih nezgoda. Uostalom, to i jesu principi „Vizije 0“.Kako je ranije istakao državni sekretar iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, Željko Brkić,stanje bezbednosti saobraćaja u Srbiji još nije na nivou proseka Evropske unije."Veliki broj vozača na dnevnom nivou saobraćajna policija isključi iz saobraćaja upravo zbog vožnje pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci. Među njima je mnogo veoma mladih ljudi koji nisu ni svesni posledica do kojih takvo neodgovorno ponašanje može da dovede“, rekao je Brkić.Izvor: Polovni automobiliBonus video: Kako smanjiti gužve u saobraćaju

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vstinguzveusaobracajuam2-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3231426"]