0
Izbacivanjem najčešćeg uzročnika saobraćajnih nesreća - čoveka, i uvođenjem autonomnih vozila u saobraćaj, očekuje se smanjenje broja udesa i smrti. Međutim, ova vozila predstavljaju i jedan sasvim drugi tip rizika za vozače, putnike i pešake.
Autonomna vozila su sistemi veštačke inteligencije koji koriste tehnike mašinskog učenja za prikupljanje, analizu i transfer podataka, a sve kako bi mogla da donose odluke koje u konvencionalnim automobilima donose ljudi.
Međutim, kako piše zimo.dnevnik.hr kao i svaki drugi IT sistemi, tako je i veštačka inteligencija podložna kibernetičkim, hakerskim napadima koji mogu da ugroze pravilno funkcionisanje vozila i da izazovu velike probleme u saobraćaju.
Štaviše, ne morate biti haker niti IT stručnjak da biste ugozili rad autonomnih vozila – dovoljno bi bilo da se desi i ovo: dodavanje boje na puteve kako bi se zavarala navigacija ili stavljenje nalepnice na saobraćajne znakove recimo na znak Stop, kako bi se sprečilo da ga sistem veštačke inteligencije (AI) prepozna, samo su neki primeri takvih mogućih napada.
Takve situacije mogu da navedu AI sistem da na pogrešan način klasifikuje objekte, i da upravo zato počne da se ponaša opasno u saobraćaju.
AI sistemi autonomnih vozila rade konstantno kako bi prepoznali saobraćajne znakove, zatim druga vozila, kao i da procene njihovu brzinu kretanja kako bi planirali dalji put. Ako izostavimo nenamerne pretnje, poput iznenadnih kvarova, ovi sistemi su ranjivi na međunarodne napade koji imaju specifičan cilj ometanja AI sistema i remećenje bezbednosnih funkcija u saobraćaju.
Novi izveštaj Agencije za kibernetičku sigurnost Evropske Unije (ENISA), kao i Centra za istraživanje (JRC), koji je servis nauke i znanja Evropske komisije, ukazuje na rizike kibernetičke bezbednosti povezane sa uvođenjem veštačke inteligencije u autonomna vozila i daje preporuke kako ih izbeći.
Kad ugroženo autonomno vozilo pređe granicu članice Evropske unije, granicu prelaze i njegove ranjivosti. Bezbednost u tom smislu ne bi trebalo da bude naknadna misao, već preduslov za pouzdano puštanje vozila na evropske puteve, ističe Juhan Lepassaar, izvršni direktor ENISA-e. Takođe, važno je da evropski zakoni osiguraju da prednosti autonomne vožnje ne ugroze sigurnosni rizici.
Kako ovo može da se spreči
U spomenutom izveštaju navodi se i više preporuka o tome kako poboljšati AI bezbednost autonomnih vozila.
Jedna od tih preporuka je i redovna provera AI komponenti tokom njihovog čitavog životnog veka. Sistemska provera AI modela i podataka je ključna za osiguranje da vozilo uvek funkcioniše ispravno kad je suočeno sa neočekivanim situacijama ili malicioznim napadom.
Druga preporuka kaže da bi trebalo sprovoditi kontinuirane procene rizika uz pomoć inteligencije za pretnje, što bi omogućilo prepoznavanje potencijalnih AI rizika i pojave novih pretnji povezanih sa uvođenjem veštačke inteligencije u autonomnu vožnju.
Adekvatna AI sigurnosna politika i AI sigurnosna kultura trebalo bi da upravljaju ukupnim lancem snadevanja u automobilskoj industriji.
Automobilska industrija isto tako bi trebalo da prihvati novi pristup dizajnu za razvoj i upotrebu AI funkcionalnosti, gde bi kibernetička bezbednost postala centralni element digitalnog dizajna od samog početka.
Na kraju, bitno je i da automobilski sektor podigne nivo svoje pripremljenosti i da dodatno učvrsti sposobnosti reakcije na incidente, kako bi mogli da se nose sa pojavom problema kibernetičke bezbednosti povezane sa veštačkom inteligencijom.
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
