Plan koji je objavila Evropska komisija, a koji predviđa da će Evropa postati klimatski neutralan kontinent do 2050. našao se na udaru lobi grupa, proizvođača automobila, ali i zemalja članica EU.
Paket mera koji je predstavila Evropska komisija sadrži 13 zakonskih predloga, koji bi celokupnu industriju koja zavisi od fosilnih goriva pretvorilo u ugljenično neutralnu do 2050. godine. Pored toga, očekuje se smanjenje emisije štetnih gasova za 55% do 2030. ali i potpuna zabrana prodaje automobila koje pokreću motori sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. godine.
Radi se o velikom izazovu o kojem će se narednih meseci voditi žustra politička rasprava s obzirom na različite početne pozicije država članica EU. Kako saznaje agencija AFP, tokom finalizacije predloga već je došlo do ozbiljnih sukoba unutar Evropske komisije.
Što se tiče zabrane benzinaca i dizelaša, najviše primedbi imaju članice EU čiji BDP u velikoj meri zavisi od automobilske industrije. Većina članica naglašava da bi prebrza elektrifikacija povećala cene automobila i uništila radna mesta u korist kineske konkurencije, koja je ispred Evrope kada se govori o baterijskoj tehnologiji.
Prelazak na električna vozila
Na automobilskom tržištu, koje je pretrpelo snažan udarac pandemijom koronavirusa, električna vozila snažno napreduju.
„Udeo električnih automobila je 8% svih registrovanih vozila u zapadnoj Evropi u prvih pet meseci ove godine, odnosno prodato je 356.000 vozila, što je više nego u celoj 2019.”, kaže nemački analitičar Matthias Schmidt.
Novi propisi još će više favorizovati električna vozila i sve više voditi prema odbacivanju hibridnih i plug-in hibridnih sistema. Sve brži prelazak na električna vozila mogao bi da bude veliki izazov za automobilsku industriju koja u Evropskoj uniji zapošljava 14,6 miliona ljudi.
Francuska i Nemačka su se otvoreno usprotivile ovom planu Evropske komisije, pa je tako neimenovani francuski zvaničnik iz predsedništva Emmanuela Macrona izjavio je za medije da francuska vlada podupire ciljeve smanjivanja emisija za 55 odsto sa nivoa 2021. do 2030. godine ali i da želi da plug-in hibridi ostanu na tržištu.
Sa manje delova koje izrađuje radna snaga, električni automobili su mnogo jednostavniji za izradu. La Plateforme Automobile, glavna francuska grupa za lobiranje u automobilskoj industriji procenjuje da bi država mogla da izgubi više od polovine radnih mesta u industriji.
Nemački ministar saobraćaja Andreas Scheuer takođe se izjasnio u razgovoru sa nemačkom medijskom agencijom DPA. „Verujem da su svi proizvođači automobila i kamiona svesni da dolaze strože specifikacije. Ali one moraju biti tehnički izvodljive. Treba da se obezbedi više prostora za plug-in hibride i veći fokus na vodonik za kamione“.
Evropska unija pokušava da uskladi zahteve automobilske industrije i potrebu za zaustavljanjem klimatskih promena, što nije lak zadatak.
„Budućnost motora sa unutrašnjim sagorevanjem trebalo bi da se uravnoteži između 2035, što je prerano iz perspektive industrije i društva, i 2040. godine, kada će ipak biti prekasno iz klimatske perspektive”, rekao je Pascal Canfin, predsednik odbora za životnu sredinu u Evropskom parlamentu.
Pored zabrane benzinaca i dizelaša, došlo je i do sukoba povodom uvođenja upotrebe održivih goriva koja su mnogo skuplja. Još jedna konfliktna tema jeste uvođenje poreza na gorivo za letove unutar EU, čemu se protive turistička odredišta poput Španije, Grčke i Portugalije.
Volkswagen već spreman
Volkswagen grupa se okrenula elektrifikaciji još pre nekoliko godina nakon Dizelgejt skandala. Samim tim, kompanija iz Volfsburga je u boljoj startnoj poziciji od drugih proizvođača. Volkswagen je već objavio da će prestati da proizvodi motore sa unutrašnjim sagorevanjem u Evropi između 2033. i 2035. godine.
Bonus video: Prljava energija odlazi u istoriju, a gde je Srbija
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar