Limitatori brzine sve su češći u automobilima, dok je maksimalna brzina u novim modelima sve manja, gde se posebno ističu električni čija najveća brzina skoro da ne prelazi 180 km/h (ne računajući sportske). Otvara se pitanje koliko dugo će posle ograničavanja maksimalne brzine, meta postati ubrzanje od 0-100 km/h.
Evropa je počela intenzivno da radi na usporavanju saobraćaja. Prva je Velika Britanija koja je isprobala niža ograničenja na autoputevima od 112 km/h (70 mph) na 96 km/h (60 mph). Španija je smanjila dozvoljenu brzinu u gradu sa 50 km/h na samo 30 km/h. I druge evropske zemlje rade na tom pitanju, piše Auto Klub.
Osim vlada država, brzinu su počeli strože da ograničavaju i proizvođači automobila. Poznato je da nekim od najboljih nemačkih sportskih automobila kazaljke staju na 250 km/h, dok je Volvo, čiji su automobili često opisivani kao najbezbedniji, ograničio maksimalnu brzinu svojih automobila na 180 km/h. Cilj je nula poginulih u njihovim modelima.
Sve ovo ne događa se samo od sebe. Naime, regulativa Evropske unije, koja bi na snagu trebalo da stupi sledeće godine, propisaće da svako novo vozilo koristi funkciju prepoznavanja saobraćajnih znakova kako bi prema tome ograničila brzinu za tu deonicu. Smanjenje brzine se već dešava sa novim električnim vozilima (ne računajući sportske) koji nude manju maksimalnu brzinu u odnosu na svoj ekvivalent s motorom s unutrašnjim sagorevanjem.
Tako dolazimo do toga da bi za najvažnije performanse nekog noviteta moglo da se koristi ubrzanje. Sprint od 0 do 100 je ionako na mnogo načina bolji pokazatelj potencijala nekog automobila. Mnoge države obeshrabruju proizvođače da se hvale maksimalnom brzinom, ali šta te države misle o ubrzanju od 0 do 100? Šta kad ti brojevi padnu ispod jedne sekunde? Nedavno smo pisali o Tesli Roadsteru koja će sa svojim ‘SpaceX’ paketom imati najbolje ubrzanje na svetu od 1,1 sekundu do „stotke“.
Koliko god je teško priznati, automobil koji u tren oka može dostići 100 km/h je često otvorena pozivnica da se isto i učini. Razmislite, 0-100 u dve sekunde, a potrebne su manje od te dve sekunde da neko ko je „zalepljen“ za telefon zakorači na ulici, i manje od dve sekunde da vozač bez pažnje propusti znak obaveznog zaustavljanja.
Rezultati jednog istraživanja pokazuju da je odgovor prosečnog vozača na neočekivane, ali uobičajene signale, poput kočionih svetala, oko 2,5 sekundi. Za neuobičajene situacije, poput objekta koji ulazi u putanju vozila, odgovor vozača je 1,5 sekundi. Ako automobil ima mogućnost postizanja brzine od 100 km/h u tom istom periodu, gubi se svaka šansa za izbegavanje sudara. Otvara se pitanje koliko dugo će posle ograničavanja maksimalne brzine, meta postati ubrzanje od 0-100 km/h.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare