Pojedine prevare sa modne scene bi lako mogle da postanu inspiracija scenaristima, a gotovo sve su izvedene zahvaljujući tome što ljudi vole statusne simbole.
Britanski ogranak grupacije za zaštitu životinja Humane Society International i televizijska mreža Sky News su krajem 2017. godine razotkrili veliku aferu u modnoj industriji, a čiji cilj je bila zarada zasnovana na prevari potrošača, piše Buro.247.hr.
Višemesečna istraga sačinjena od gomile laboratorijskih testiranja otkrila je da su online platforme Boohoo, Amazon i Not On The High Street na svojim stranicama prodavale odevne komade s etiketom na kojoj je pisalo da je reč o veštačkom krznu, dok je u stvari krzno bilo životinjskog porekla. Iako je Velika Britanija još 2000. godine zabranila uzgajanje životinja na farmama radi proizvodnje krzna, i dalje je legalno uvoziti ga iz inostranstva zbog čega britansko tržište i dalje preplavljuje uvozno životinjsko krzno koje je, paradoksalno, jeftinije od sintetike. Britanski potrošači koji su svesno birali humaniju opciju bili su zgroženi spoznajom da su, prevarom, kupili odeću napravljenu od krzna rakuna, lisice, kune ili zeca, a Humane Society pokrenuo je peticiju za strožim kažnjavanjem lažnog deklarisanja proizvoda.
Otkako je ugledala svetlo dana 1854., francuska modna kuća Luj Viton važi za carstvo luksuza, a elegantne cipele s njihovim potpisom su statusni simbol i nalaze se visoko na listama želja dama dubljeg džepa. S obzirom na to da je opšte poznato kako se najbolje cipele na svetu izrađuju tradicionalnim italijanskim tehnikama ručnog rada, većina Luj Viton cipela nosi etiketu „Made in Italy“.
Pročitajte još:
Dugo se spekulisalo da to, naime, nije istina i da se LV cipele u stvari proizvode u rumunskoj Transilvaniji, poznatijoj po grofu Drakuli nego po modi. Nakon što je francuski tim snimajući dokumentarac pokušao da uđe u fabriku 2014. godine, a jedan od radnika im je objasnio da se sve cipele proizvode u Rumuniji pre nego što se šalju u Italiju, izvršni direktor konglomerata LVMH Bernar Arno je izjavio da je reč o širenju laži. Da gde ima dima ima i vatre potvrdio je 2017. godine „The Guardian“ koji je uspeo da uđe u rumunsku fabriku. Istraga je potvrdila da hiljade Luj Viton cipela izlaze iz rumunske fabrike svake nedelje, a jedino što se proizvodi u Italiji su đonovi.
Hermès torbice Birkin i Keli važe za najluksuznije modne dodatke, liste čekanja beskonačno su duge, a cene koje dostižu određeni primerci vrtoglavo su visoke. Osim što su, jasno, neodoljivo lepe i što nose kultni status, poželjnost pomenutih torbica Hermès pažljivo održava strogo kontrolisanim brojem primeraka u prodaji.
Lažnjaci kojih, naravno, ima na svakom koraku, problem je s kojim se modne kuće poput Hermèsa suočavaju na dnevnoj bazi, ali obično je fejk torbe vrlo lako prepoznati zbog neprecizne izrade i jeftinih materijala. Ali, šta ako su torbe izrađene istom tehnikom kakvu koristi modna kuća, a materijali su identični? Onda je uočiti razliku ipak mnogo teže. Da, upravo se to dogodilo Hermèsu. Gotovo ispred nosa modne kuće radnici su otvorili radionicu (koju ulicu dalje od Hermès ateljea u Parizu) i od ostataka kože koje se koriste za izradu kultnih Hermès torbi izrađivali torbe koje se ni po čemu nisu razlikovale od originalnih primeraka. Čak je i pakovanje bilo isto.
Radnici su torbe prodavali po celom svetu, a prevara je modnu kuću, navodno, oštetila za 22 miliona dolara. Prevara je otkrivena nakon što je jednom od članova organizacije francuska policija prisluškivala telefonske razgovore.
U decembru 2016. godine modni svet potresla je još jedna, vrlo bizarna prevara. Muškarac pod imenom Arno Henri Mensan, koji se predstavljao kao urednik i stilista prestižnih modnih magazina kao što su Dazed, ELLE, Bullett, I-D i AnOther, oštetio je velike modne kuće za više od sto hiljada funti. Mensan je svoj „posao stiliste“ pedantno dokumentovao na Instagram profilu (koji je pratilo 92.000 ljudi!) hvaleći se saradnjama i izlistavajući reference, a spomenuo je čak i to da ga je ugledni Business of Fashion uvrstio na svoju listu 500 najuticajnijih ljudi iz modne industrije. Na prvi pogled, sve je ličilo na stilistu s kredibilitetom i finom reputacijom. Osim što je sve bila laž, a editorijali ispod kojih se potpisivao bili su ukradeni.
Pročitajte još:
Mensan se vredne dizajnerske odeće domogao predstavljajući se modnim kućama kao stilista uglednih magazina tražeći im da mu odeću i modne dodatke pošalju kako bi ih mogao koristiti za snimanje velikih modnih editorijala. Naravno, iste nikada nije vratio, a brendovima bi se prestao javljati kad bi mu pozajmili stvari. Prevara je otkrivena nakon što je jedna od prevarenih dizajnerki, Sejdi Clejton, kontaktirala uredništvo Dazeda i zamolila ih da joj vrate odeću koju je Mensan posudio za snimanje. Oni, naravno, nisu imali pojma ko je dotični. Digla se prašina, Mensan je nestao s Instagrama i to je uglavnom bilo to.
Raditi u redakciji magazina kao što je Vog mnogima je san. I dok biste očekivali da će se izabrani osećati toliko počašćeno da će paziti na svaki korak „hodajući po jajima“, razuveriće vas slučaj Ivon Benigan. Ona je, naime, radila kao asistentkinja legendarne urednice Voga Grejs Kodington, ali čini se da i nije bila previše odana. Kodington je u aprilu 2018. godine otkrila neobično velike transakcije na svojim kreditnim karticama, a kada je s tim otkrićem suočila Benigan, ona joj je poručila da se obrati policiji. Grejs je to i učinila, a Benigan je uhapšena istog meseca zbog sumnje da je, od 2016. do 2018. godine, bez autorizacije urednice potrošila više od 50.000 dolara i da je odeću i modne dodatke svoje bivše šefice prodavala na platformi „The Real Real“. Benigan se branila da je reč o nesporazumu i na sudu se izjasnila da se ne oseća krivom, a sud joj je na kraju dao uslovnu kaznu.
*
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar