25
Novak je imao tu nesreću da ga proglase "kovidiotom", a svakog dana slušamo struku koja apeluje na fizičku distancu jer se plaši "virulencije koronavirusa"... Da li se i vama čini da su ove godine naš jezik preplavile reči koje do sada nismo često slušali? O svim novim izrazima i frazama nastalim u doba pandemije razgovarali smo sa profesorkom Instituta za srpski jezik SANU i Filozofskog fakulteta Kosovska Mitrovica, dr Marinom Nikolić i naučnom saradnicom SANU dr Svetlanom Slijepčević Bjelivuk.
Najpoznatiju novu reč sigurno biste pogodili iz prve – to je kovid 19.
„Piše se kao i nazivi drugih bolesti u srpskom jeziku – malim slovom. Nekada se javi u skraćenom obliku, kao kovid, što je iz ugla norme takođe dopušteno. Mnoge nove reči, odnosno izrazi, nastali su skovani od kovida ili korone, skraćenog naziva za tip virusa (iz grupe koronavirusa) koji izaziva bolest kovid. To su, na primer, kovidan, kovidiot, kovid bolnica, kovid ambulanta, zatim, koronski, postkoronski, korona izazov, korona žurka, i tako dalje“, objašnjava profesorka Nikolić.
Pročitajte još:
Dve lingvistkinje, dr Slijepčević Bjelivuk i dr Nikolić, pripremaju rečnik koji će sadržati sve novonastale pojmove koje nam je donela ova mračna godina pandemije. Ukazuju na to da jezik oslikava našu stvarnost, a u Institutu za srpski jezik SANU će raditi na tome da promene koje su se u jeziku desile istraže, opišu i pokušaju da predvide pravac u kojem će se dalje odvijati.
„Srpski jezik je reagovao gotovo potpuno isto kao i drugi jezici – u medijima, pa i u svakodnevnom govoru, našle su se mnoge reči iz oblasti medicine, koje se do sada nisu tako često sretale i koje su pripadale isključivo medicinskoj terminologiji. Druge su promenile ili proširile svoja značenja, a posebno učestalost. Na primer, maska je sada deo naše svakodnevice, ponekad uz vizir ili gumene rukavice, karantin možemo ili ne možemo izbeći, izolacija je nekada neophodna, a fizička distanca uvek poželjna“, navodi dr Nikolić.
Kako bi izučili te jezičke promene, stručnjaci za jezik prate svakodnevno izražavanje osoba koje dominiraju javnim prostorom, a to su političari i članovi Kriznog štaba. Upravo od njih potiču brojni pojmovi koji su sada naša siva svakodnevica.
„Morali bismo da razdvojimo svakodnevnu upotrebu u javnom diskursu, gde je uglavnom reč o medicinskom žargonu: koronavirusi, virulencija, virulentnost, zoonoza, imunitet krda, komorbiditet, letalan, letalitet, lokalna transmisija, nulti pacijent, oksigenacija… i s druge strane, svakodnevnu upotrebu u privatnim razgovorima, gde se manji broj pomenutih reči upotrebljava. Budući da se epidemija nametnula kao najveća i stalna tema u svim medijima, nabrojane reči se prenose i u neformalne razgovore, te tako od naučnih krugova (lekara koji su odjednom postali javne ličnosti) dospevaju do svakodnevnog ćaskanja laika“, objašnjava dr Slijepčević Bjelivuk.
Pripremajući rečnik, uočile su koliko se brzo usvajaju novi izrazi, bilo da su potpuno novi ili „uvezeni“ iz stranog jezika, ali i koliko brzo postaju široko rasprostranjeni. A najlepša je, kaže dr Slijepčević Bjelivuk, pojava jezičkih igara koja je rezultat kreativnosti govornika srpskog jezika.
Pročitajte još:
„Među potpuno nove reči sa pejorativnim i/ili šaljivim obeležjem ubrajaju se kovididiot, panikdemija, infodemija (prisutne i u drugim jezicima) i kašikolizanje, kašikolizac (nastale u srpskom jeziku), karantinka (u značenju frizura nastala u kućnim uslovima kao rezultat šišanja nekog od ukućana ili samostalnog šišanja), karantinke (u značenju kućne papuče ili kolači), kovidacija (u značenju promene koje u društvu nastaju usled pandemije), koronzivan (u značenju pozitivan na virus), korontin (jezička igra prema karantin)“, navodi dr Slijepčević Bjelivuk.
A profesorka Nikolić primetila je brojne duhovite izraze.
„Na internetu kruže duhovite parole za ostanak kod kuće ili strpljenje: Bolje da korodiraš nego da koroniraš!; Od sad samo negativno!; Nije koronača tako loša, evo otkazan Eurosong; Konačno živim kao papa. Izađem samo na balkon i mahnem raji!; Sad sam stavila u svaku prostoriju po bocu vina. Danas idem od kafane do kafane! Za mene najuspeliji su primeri pojave koja se u lingvistici naziva jezička igra, na primer: Panda u proseku jede dnevno 12h. Čovek u karantinu jede kao panda. Zato se zove pandemija“.
Ipak, neće svi medicinski pojmovi postati deo opšteg leksičkog fonda.
„Iako se često sreću u medijima, komorbiditet ili letalitet neće postati deo uobičajenog, opšteg leksičkog fonda. Pre ćemo reći da su u pitanju pridružene bolesti ili stopa smrtnosti od kovida. Mada, koliko juče mi se drugarica požalila da joj je tetka primljena u bolnicu zbog citokinske oluje. Situacija nas nažalost primorava da se upoznamo sa novim rečima i da ih koristimo svakodnevno“, zaključuje profesorka Nikolić.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
