4
Za magareće mleko kažu da je vrlo zdravo, pa da čak pomaže i kovid bolesnicima. Sergej Ivanov, koji na svojoj farmi kod Dimitrovgrada proizvodi i prodaje ovo mleko, za portal Nova.rs priča zašto je ono tako posebno, pa ga od početka epidemije korone ljudi sve više traže, i kako je to raditi posao koji voliš.
„Magareće mleko ima dugu tradiciju korišćenja na ovim prostorima, ali i u drugim delovima sveta. Njegova nutritivna, lekovita i kozmetička svojstva poznata su još od vremena kada ja čovek pripitomio ovu životinju. Ono svakako nije čarobni napitak, ali ima svojstva koja mogu da pomognu“, priča Sergej Ivanov, diplomirani veterinar, koji na svom gazdinstvu kod Dimitrovgrada uzgaja 58 grla balkanskog magarca.
On navodi i za koje ljude je magareće mleko neizmerno važno.
„To je važna hrana za one koji imaju problema sa alergijom na proteine kravljeg mleka.To je i svojevrsno pomoćno lekovito sredstvo kod oporavka organizma u različitim stanjima. Dosta ljudi ga koristi za jačanje imuniteta, za tretman psorijaze, ekcema kod dece, koriste ga kod Kronove bolesti, odnosno ulceroznog kolitisa, ali ljudi ga najviše kupuju kako bi popravili disajne smetnje poput bronhitisa, astme, čestih upala gornjih disajnih puteva kod dece…“
On priča i šta to magareće mleko sadrži, pa tako blagotvorno deluje na naše zdravlje.
„Ovo mleko je specifično zbog visokog sadržaja enzima (lizozima, laktoferina, laktoperoksidaze), imunoglobulina, omega-3 masnih kiselina i određenih vitamina. Zahvaljujući takvom sastavu, magareće mleko smiruje upalne procese u organizmu, ali i povećava opštu otpornost tela.“
On otkriva i da je u poslednje vreme sve više onih koji se za magareće mleko interesuju zbog – korone.
„Potražnja za magarećim mlekom je definitivno izraženija nego što je to bilo tokom prethodnih godina. Rast potražnje se javio u maju i poklapa se sa širenjem kovida 19 u populaciji. Naša suštinska reklama je to što nekoliko puta nedeljno (a nekada i više puta tokom jednog dana) imamo posetioce na farmi koji prisustvuju muži i preuzimaju sveže mleko koje onda oni ili njihovi bližnji koriste kako bi ublažili posledice kovida 19 ili za prevenciju jer jačaju imunitet.“
Sergej Ivanov prenosi i iskustva onih koji su tokom lečenja kao pomoćno sredstvo koristili magareće mleko.
„Tvrde da su osetili poboljšanje, naročito u smirivanju kašlja i opštem osnaživanju tela. Naravno, oni su magareće mleko koristili samo kao jedno od sredstava u borbi protiv ove infekcije, tako da bi bilo neodgovorno reći da je ono presudno u borbi sa infekcijom kovida. Njegova svojstva jesu istraživana, ali su ipak neophodna klinička ispitivanja kako bismo sa sigurnošću mogli da ocenimo značaj ovog mleka“, napominje Sergej, koji na farmi tokom novembra i decembra dnevno proizvodi od osam do 11 litara mleka, a tokom leta od pet do osam litara.
Pročitajte još:
On ističe da magareće mleko posebno pomaže deci koja imaju problema sa čestim upalama gornjih disajnih puteva.
„Ona posle imaju značajno manje takvih upala, a i kada do toga dođe, one prođu kao obična prehlada, bez upotrebe antibiotika. Dobro se pokazalo i kod onihi koji imaju problema sa upornim kašljem. Nekada dođu na farmu ljudi koji po godinu dana ne mogu da otklone kašalj i onda, nakon što nekoliko dana piju mleko, kašalj se smiri, nekako se zaleči“, priča kako imaju mušterije koji im dolaze i više godina zaredom, a najviše ih je iz Boegrada i Niša, ali ima i onih iz Bugarske, Makedonije i Crne Gore.
Oni tada imaju prilike da na farmi vide magarce, ali i karakačanske ovce, čak 160 grla, i brdske konje.
„To su uglavnom stare, autohtone rase domaćih životinja. Ključni proizvod sa farme je magareće mleko, ali ne manje važno je i ovčje mleko koje prerađujem u sir.“
Da bi sve to postigao, Sergej dan počinje oko 6:30, često i ranije. Prvo se izdvajaju magarice za mužu i one prelaze u poseban ograđen prostor za ispašu, od oko 80 ari.
„Njima, kao i ostatku stada, stavljamo seno i mekinje i proveravamo dostupnost vode na njihovom pojilištu. Muža je moj zadatak“, priča Sergej.
Njemu u radovima oko održavanja gazdinstva i brige oko životinja pomažu i sinovi Radoš (19) i Angel (12).
A odakle Sergeju ideja da gaji magarce i da proizvodi mleko?
„Magarce sam oduvek voleo i cenio. Moja supruga Jovanka i ja smo nakon studija odlučili da živimo u Dimitrovgradu i Kamenici i da krenemo sa uzgojem životinja. Pre 15 godina smo kupili nekoliko magaraca jer ih je bilo jako malo u ovom delu Srbije i tako smo počeli.“
Danas oni rade posao koji jeste zahtevan, ali neizmerno prija.
„Uzgoj magaraca nije posao koji možete da prepustite nekome da radi umesto vas, prvenstveno zbog specifičnosti mleka i njegove upotrebe. Kao i drugi vidovi stočarske proizvodnje, tu nema godišnjih odmora, nema nedeljnog leškarenja u krevetu do devet sati, nema mnogo toga… Bude tu naravno, i teških perioda. Daleko od toga da je sve idealno. Ali naša farma se nalazi na nekoliko kilometara od Dimitrovgrada, na jednom uzvišenju. Okruženi smo šumarcima i livadama. Imamo zadovoljstvo da kao porodica provodimo dosta vremena na otvorenom u kontaktu sa životinjama, u radu…. Imamo slobodu.“
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
