Fermentisane namirnice trenutno su, pre svega zbog pandemije korone, najnoviji trend u ishrani. Na ovim prostorima je odavno poznato koliko su kiseli kupus i turšija zdravi, a studije u poslednje vreme to polako i potvrđuju.
Mnoge nam poznate namirnice koje nastaju fermentacijom – kiseli kupus, turšija, jogurt, kefir – smatraju se zdravom i svarljivom superhranom, pišu na sajtu Spectrum.de.
Još u drevnim društvima ljudi su i pre više hiljada godina bili uvereni u lekoviti potencijal fermentacije, pa su se fermentisana pića davala, na primer, za ublažavanje bolova. A početkom 20. veka ruski dobitnik Nobelove nagrade Elin Mečnikov izvestio je o dugom životnom veku Bugara, koji je pripisao konzumaciji fermentisanih mlečnih proizvoda.
Pročitajte još:
Takođe, pokazalo se i da neki prehrambeni proizvodi imaju funkciju prirodnog štita od virusa, pa sve više pažnje privlače otkad je počela pandemija korone. To su otkrili francuski istraživači koji su se zapitali zašto su u nekim zemljama stope obolelih i preminulih od kovida 19 značajno niže od onih kod njihovih suseda.
Na čelu grupe od 25 naučnika je profesor pulmologije na Univerzitetu Monpelje doktor Žan Buske, koji je i bivši predsedavajući Svetske alijanse za borbu protiv hroničnih respiratornih bolesti SZO. Ovi lekari su se obavezali da identifikuju šta je zajedničko za zemlje sa najmanjim brojem obolelih, pišu na sajtu News medical.net.
Uzimajući zemlje sa najnižim stopama smrtnosti u poređenju sa njihovim susedima (Turska, Grčka, Bugarska, Nemačka i Južna Koreja), istraživači su pronašli zajedničke elemente ishrane u tim zemljama.
Stanovnici Turske, Grčke i Bugarske redovno piju jogurt i kefir, koji predstavljaju živi štit protiv virusa. Naravno, u određenoj meri fermentisani mlečni proizvodi su uključeni u ishranu svih naroda, ali u ovim zemljama se ovo radi redovno, kako samostalno, tako i kao deo drugih jela.
Pročitajte još:
Neočekivano se u jelovniku Nemačke i Južne Koreje pojavila zajednička stavka. Stanovnici ovih zemalja ređe umiru od kovida 19 nego njihovi susedi. Ispostavilo se da u obe države u redovnu ishranu uključuju hranu koja sadrži kiseli kupus, koji poput kiselog mleka, stvara zaštitnu barijeru za prodiranje virusa u organizam.
„Otkrili smo da fermentisani mlečni napici i kiseli kupus mogu smanjiti aktivnost enzima ACE2, koji virus korona koristi za prodiranje u ćelije“, izjavio je Buske.
Nutricionistkinja Roza Mutalimova objašnjava zašto su baš kefir i kiseli kupus i turšija tako korisni.
„Ove proizvode objedinjuje činjenica da su pripremljeni uz upotrebu fermentacije, to jest, putem vrenja i kiseljenja. Ovo je jedan od najstarijih načina čuvanja hrane, koji je otkriven u vreme kad frižideri nisu postojali. U Evropi su putem fermentacije spremali kupus kao zalihu, drugim rečima: kiselili su ga. A takođe i kiselu pavlaku, tvorog (ruski mladi sir) i sireve. U Koreji su od davnina fermentisali kimči, kiselo povrće sa začinima u kome dominira kupus.“
View this post on Instagram
Naime, žive hranljive bakterije postoje samo u takvim fermentisanim elementima ishrane kao što su mlečni proizvodi (jogurt, kefir i tako dalje) i u kiselom kupusu.
Uloga korisnih bakterija u našem telu je jako važna: u zavisnosti od njihovog broja, naš imunosistem reaguje na patogene. Jednostavno rečeno, što više korisnih bakterija imamo u crevima, to smo zdraviji.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar