Rezultati novog istraživanja Univerziteta Glazgov Kaledonian pokazali su da redovna fizička aktivnost jača imuni sistem, smanjuje rizik od bolesti i smrtnih ishoda od zaraznih bolesti, a takođe znatno pojačava efikasnost vakcinacije.
Ukoliko redovno vežbate, moguće je da ćete imati više antitela od nekoga ko je fizički manje aktivan, i to za čak 50 odsto, tvrde britanski naučnici, prenosi Zadovoljna.hr.
Zna se da je fizička aktivnost jedan od najefikasnijih načina prevencije hroničnih bolesti, uz zdravu ishranu i odvikavanje od pušenja. Studija iz 2008. godine pokazala je da je neaktivnost svake godine odgovorna za više od pet miliona preuranjenih smrtnih ishoda, piše Independent.
Istraživanje profesora Sebastiena Čestina, autora studije, uključilo je sve dostupne dokaze koji su doveli u vezu učinak fizičke aktivnosti i rizik od obolevanja i smrtnog ishoda od zaraznih bolesti poput upale pluća (čestog uzroka smrti od kovida 19), na funkcionisanje imunog sistema i na ishod vakcinacije.
Čestin je kazao da je studija sprovedena puno ranije, na samome početku pandemije pa nije obuhvatila istraživanja koja se odnose na kovid 19, ali tvrdi da su saznanja vrlo relevantna za odgovor na aktuelnu pandemiju.
„Naša saznanja važno su otkriće za potencijalno delovanje i reakciju na pandemije u budućnosti“, rekao je, dodavši da dostupnost vakcina uliva nadu u skori završetak pandemije.
Na osnovu šest odvojenih istraživanja u kojima je učestvovalo više od pola miliona osoba, pokazalo se da 30-minutna aktivnost, pet dana u nedelji, smanjuje rizik od obolevanja i smrtnog ishoda od zaraznih bolesti za 37 posto.
Pročitajte još:
Kroz 35 nezavisnih nasumičnih kontrolnih ispitivanja, zlatnog standarda za naučne dokaze, pokazalo se da je redovna fizička aktivnost rezultirala povišenim nivoima imunoglobulina (antitela) IgA. Imunoglobulini (antitela) su proteinski molekuli koje stvara imuni sistem kao reakciju na ulazak neke strane supstancije u organizam (antigena). Pet je vrsta imunoglobulina: IgA, IgM, IgG, IgE i IgD.
IgA se stvara na sluznici intestinalnog i respiratornog trakta. Sekretorni IgA nalazi se u sekretima bronha, creva, znoju, suzama i kolostrumu, a štiti intestinalni i respiratorni trakt od virusnih infekcija. Dakle, reč je o antitelima koja prekrivaju sluznicu naših pluća i ostalih delova organizma u koje mogu prodreti virusi i bakterije.
Čestin podseća da fizička aktivnost povećava i broj CD4+T ćelija koje su odgovorne za uzbunjivanje imunog sistema na napad ‘spolja’ i na regulisanje njegove reakcije na bakterije i viruse.
U nasumičnim kontrolisanim ispitivanjima koje su sproveli Čestin i njegove kolege, pokazalo se da su vakcine bile efikasnije ako su se davala nakon programa fizičke aktivnosti. Naime, kod fizički aktivne osobe primećena je čak 50 odsto veća verovatnoća da će nakon primanja vakcine razviti veći broj antitela u odnosu na nekoga ko nije fizički aktivan.
Tri su mehanizma koja fizičku aktivnost čine efikasnim lekom protiv zaraznih bolesti.
Pre svega, ona štiti od faktora rizika razvoja teške i fatalne infekcije. Kod fizički aktivnih ljudi ređe se razvijaju gojaznost, dijabetes i respiratorne i kardiovaskularne bolesti. Epidemiološke su studije pokazale da osobe koje pate od spomenutih stanja teže podnose kovid i ostale respiratorne zarazne bolesti.
Ne treba zaboraviti ni to da fizička aktivnost smanjuje stres i hronične upale, što opet utiče na manju verovatnoću razvoja infekcija s fatalnim ishodom. Većina smrtnih slučajeva i upale pluća rezultat su nekontrolisanog upalnog odgovora organizma. Ako smo fizički aktivni naš imuni sistem biće snažniji i otporniji.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
—
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar