Podeli:
Porodica u Italiji u izolaciji
Porodica u Italiji u izolaciji; Foto: SFM Archivio Storico / Alamy / Alamy / Profimedia

Kako pandemija i izolacija utiču na naše odnose i kako sačuvati razum ali i prijateljstva i brakove? Na ta i još neka važna pitanja nam je odgovore dao psiholog Uroš Rajaković.

Dodir, stisak ruke, zagrljaj, milovanje, kao i pogled, pohvala ili kompliment osnova su socijalne stimulacije i svih odnosa. Kada nema ovih pozitivnih stimulacija u odnosu, ljudi pribegavaju negativnim stimulacijama, kao što su udarac, grubost, neobjektivno kritikovanje, vređanje. Odnosi određeno vreme traju čak i kada su narušeni, zbog toga što ljudima kao društvenim bićima biti sam (na nesvesnom nivou) znači biti neželjen, nevredan, nepotreban i odbačen.

Psiholog Uroš Rajaković za Nova.rs kaže da porodica, partner, prijatelji i zajednica na mikro planu u sinergiji sa novim tehnologijama i sredstvima komunikacije mogu da u trenucima vanrednog stanja odigraju presudnu ulogu na očuvanje i zaštitu mentalnog zdravlja. Želje su stvari bez kojih možemo, a potrebe su stvari bez kojih ne možemo. Kada dobro, sami sa sobom, razgraničimo ova dva pojma biće nam lakše da revidiramo planove i donosimo odluke.

Pročitajte još:

Kao u narodnoj poslovici: “Na muci se poznaju junaci”, teška vremena stavljaju na test svakoga od nas.

“Međutim, činjenice govore da ovaj virus nije nešto što čovečanstvo nije sposobno da prevaziđe. Čovečanstvo čine ljudi koji zajedno poput mrava menjaju svoju okolinu i čitav svet. Možemo sebi da olakšamo situaciju tako što ćemo biti solidarni, nesebični i odgovorni. Poštovanje socijalne distance je dobar početak”, kaže Rajaković.

Saveti za bračne partnere da ne izlude jedno drugo

“Tamo gde je to moguće, održavajte svakodnevnu rutinu i uobičajene aktivnosti: jedite zdrave obroke, dovoljno spavajte i radite stvari u kojima oboje uživate. Razmislite o stvaranju rasporeda koji će prioritet dati vašem blagostanju i mentalnom zdravlju. Aktivnosti poput šetnje (do posla, umesto vožnje automobilom), meditacije ili vežbanja mogu pomoći da se opustite i imaće pozitivan uticaj na vaše misli i osećanja. Trenutnu situaciju možete prihvatiti kao priliku za (ponovno) povezivanje sa partnerom uz uzajamno poštovanje, ljubav i razumevanje. Pravila komunikacije treba dosledno poštovati, na primer dobronamernost i asertivna prava. Čak i kada stvari ne idu kako bi obe strane želele, treba postići kompromis. Velika je verovatnoća da će se kvalitetne veze koje imaju potencijala učvrstiti, a veze u kojima nema zdravog ‘nas’ izgubiti”, otkriva Uroš Rajaković.

Kako starima olakšati izolaciju 

Porodica iz Lombardije
Porodica iz Lombardije; Foto: Giovanni Mereghetti / Alamy / Alamy / Profimedia

Razgovor o zabrinutostima i osećanjima može pomoći starim ljudima, a primanje podrške i brige s naše strane im može doneti osećaj ugodnosti i stabilnosti. Korpa sa namirnicama dopremljena do vrata stare osobe znači za nju mnogo više od hrane neophodne za preživljavanje. Veliki broj starih ljudi inače živi daleko od svoje dece i unučadi, pa će njima učestalija pažnja i pomoć koju sada dobijaju biti dodatni motiv da istraju i mobilišu svoje psihofizičke kapacitete i snage.

“Savremeno doba i internet doneli su brzinu, ali su odneli toplinu koju pruža bliski kontakt, barem po mišljenju nekoga ko je rođen u prošlom veku. Iako se ideja samoizolacije može činiti zastrašujućom, treba imati na umu da je to samo privremeno i da još uvek postoji mnogo načina da se digitalno redovno povežemo sa drugima”, kaže Rajaković.

Kako izbeći vrtlog loših promena

Pitali smo našeg sagovornika i kako  prepoznati kod sebe psihičke promene koje nisu dobre i kako pomoći sebi da ne upadneš u neku vrstu vrtloga.

“U prvom planu su na izazovu osobe koje imaju zdravstvenu anksioznost. Takve osobe često ne uspevaju da adekvatno povežu nadražaje iz sredine sa svojim osećanjima i posledično sa svojim telesnim doživljajima, odnosno reakcijama. Osećanja ih preplave, a za razliku od njih, većina ljudi ne vodi dovoljno računa o svom zdravlju, pa reakcije na rane simptome izostaju. Prava mera je na sredini skale na čijem početku se nalazi samozanemarivanje, a na kraju preterana briga”, rekao nam je Rajaković.

Pročitajte još:

I na kraju, nemoguće je ne zapitati se kako izaći iz istog, začaranog kruga razgovora o virusu i njegovim posledicama. Činjenica je da o njemu svi pričamo, čak i ako ne želimo da to bude sve o čemu razmišljamo 24/7.

“Situacija u kojoj kruže neproverene informacije i dezinformacije plodno je tle za konflikte, sukobe, podele i podizanje panike. Polarizacija društva prisutna je u mnogim važnim i aktuelnim temama. Svako kome ne prija razgovor na neku temu, pa makar ona bila o virusima i pandemiji, ima pravo i može da odbije da učestvuje u razgovoru i da zahteva promenu teme. Psihološka samopomoć i nega bliskih osoba nakon izbijanja koronavirusa uključuje fokusiranje na stvari koje možemo kontrolisati (poput dobre higijene) umesto na one koje ne možemo (zaustavljanje virusa). Kada humorom zamenimo cunami senzacionalističkih vesti postajemo imuni na izolaciju”, zaključio je Uroš Rajaković.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook
Twitter
Instagram