Životna ispovest Eve Ras: Smrt me prati od rođenja

Eva Marija Balaš Stević, poznatija kao Eva Ras (80),  tokom svoje višedecenijske glumačke karijere ostvarila se u brojnim značajnim ulogama u filmovima, serijama i predstavama poznatih reditelja. Zahvaljujući filmu "Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT" doživela je svetsku slavu, ali nikada nije dozvolila da je poljulja i promeni. S druge strane, malo ko poznaje Evino detinjstvo i odrastanje. Rođena je u Mađarskoj, a odrasla u predgrađu Subotice. Potiče iz jevrejske porodice, sa kojom od malena nije imala zajednički jezik. Majku je volela i poštovala, oca je upoznala sa svoje 22 godine, a brat i sestre podmevali su njenoj umetničkoj duši. Kada je, sasvim slučajno zakoračila u svet glume, život joj se promenio iz korena. Glumica je u ispovesti za portal Nova.rs ispričala najznačajnije stvati iz svog života, kao i tugu koja je pratila od rođenja."Deset romana ne bi bilo dovoljno za opis mog života koji je počeo sa smrću, a tako će se i završiti. Ta smrt obeležila je moj život i zavila u crnilo - dušu i srce. Pored svih lepih stvari, uvek je prisutna ta tuga, od samog dolaska na ovaj svet. Rodila sam se u januaru, tri meseca ranije sa 900 grama. Jedva sam preživela. Odrasla sam u predgrađu kod Subotice. Sestra bliznakinja rođena je sa 400 grama mrtva. I za mene su mislili da mi nema spasa, ali preživela sam te prve kritične dane, kada nisam faktički bila ni razvijena. Nekako sam se od tog trenutka izdvajala od čitave familije, koja je bila prilično velika. Moj deda je imao 14 dece, majka je bila jedna od njih. Ta žena je bila svemoguća, iako sam imala česte sukobe s njom. Imala je stav, i na tome sam joj zahvalna. Sa svojih godinu dana čim sam progovorila izgovorila sam da mi je sestra bliznakinja mrtva. Tako mala, a u glavi sam to imala kao kroz neku maglu, iako je to nemoguće. Imam i rođenog brata, kao i dve sestre koje nisu biološke. To su moje rođake s majčine strane koje je majka prisvojila kao svoje. Nikada sa njima nisam imala zajednički jezik. Bila sam dete koje slabo jede, dok su oni svi bili ješni. Za stolom sam uvek bila višak, nikada se nismo slagali. I dan danas kada brat i sestre dođu u Beogradu, oni odu u hotel. Kada sam se zainteresovala za glumu, podsmevali su mi se, a da ne pričam kasnije za neke moje uloge u kojima sam bila naga. Za njih je to bilo nešto neviđeno. Nisu me se stideli, ali smatrali su me budalom, kao i sve umetnike. Međutim, njihovo mišljenje mi nikada nije bilo bitno jer da sam ih slušala ne bih ostvarila svoje ciljeve i snove", započinje glumica svoju životnu priču, pa se priseća perioda kada je zakoračila u svet glume", zapičinje Eva svoju životnu priču i otkriva da je njen otac bio homoseksualac."Moj otac je bio gej. U prvoj polovini prošlog veka to nije bilo dozvoljeno. To je bilo zabranjeno. On se prikrivao. Kad se zaljubio u moju majku, i dalje se prikrivao. Posle nekog vremena majci je rekao  da to nije greška u njoj nego u njemu, i da on ne može da živi u braku. On nije želeo ni da se razvede od nje, samo da ne budu zajedno. Bez obzira na sve to, voleo nas je. Rezultat toga je bio da su oni do kraja života zagorčavali život jedno drugom. Mama ga je proganjala, on je bežao. Prisvajala je njegove prijatelje, a on se nije bunio. Ja svog oca upoznala tek sa 22 godine i tada sam bila Rasova žena. Mi smo Jevreji. Izbio je rat, nismo imali kako da se sretnemo. Mađarska i Tito nisu bili u prijateljskim odnosima. Ja sam 1963. godine jedva dobila dozvolu da ga vidim. Tada mi je sve ispričao jer nije krio da je gej. Svetu je krio jer ne bi mogao  da napreduje. Bio je lekar. Izgubio bi dozvolu za rad. Uvek je govorio kako i dalje voli moju majku, ali da ona ne može njega da voli jer ju je na neki način izneverio. Prvo je trebao da kaže ko je i šta je, pa tek onda da je pita da li hoće da se uda za njega", rekla je glumica.Eva se prisetila perioda kada je zakoračila u svet glume, iako nikada nije želela time da se bavi.

"Nisam ni sanjala da ću biti glumica. Oduvek me je zanimalo slikarstvo, ali pala sam na akademiji. Odmah sam otišla na prijemni za Pozorišnu akademiju i prošla u cugu. Tako sam ušla u ovaj čudni svet. Prva uloga bila mi je u crno-beloj komedini "Ne diraj u sreću" u režiji Mila Đukanovića. Bilo je tu dosta uloga, ali proslavila sam se u serijama Siniše Pavića. Ništa ne može da se meri sa mojom popularnošću koju sam doživela u "Srećnim ljudima" i "Boljem životu". Što se tiče filma "Ljubavni slučaj" u kom sam bila potpuno naga, izazvala sam masovne histerije u Puli i Nišu na festivalima. Neki su me osuđivali, a nekima se svidelo", rekla je Eva, koja se nadovezala na neprijatnu situaciju sa Josipom Brozom Titom, za kojeg kaže da ju je sabotirao jer nije pristala da bude njegova ljubavnica.

"Imala sam 27 godina kada sam doživela slavu i popularnost. Nema ko me nije zvao. Svet sam zasenila svojim telom u filmu “Ljubavni slučaj”. Kada sam bila na pulskom festivalu, Tito je bio na Brionima. Umesto da je vodio državu, on je gledao moje filmove. Želeo je da me vidi i upozna. Preko njegovih emisara pozvao me je na večeru, a pored toga ko zna šta još. Odbila sam ga iz cuga bez razmišljanja. Tada su iz “Avala filma” svi skočili na mene jer nisam htela da odem, ali ja se nisam dala. Šta ću ja kod maršala? Mogao je on da večera i bez mene. Mnogo ga je to zabolelo jer sam svašta rekla. Pored mog srećnog braka sa Rasom, šta će meni u životu starac Tito. Nije me zanimalo što je car. Nisam ga lično poznavala i nisam imala šta da tražim kod njega. Nije mi on bio potreban da se zna za mene. Proslavila sam se u filmovima u kojim sam igrala, a da prethodno nisam morala da legnem s njim. Odbila sam Josipa Broza za seks, pa je me posle toga prozvao divljakušom. Mnoge su odlazile kod njega pa ništa nisu uradile u životu. Čak i da sam pristala morala bih nešto da pokvarim, jer ne umem nikome da se prilagođavam", priseća se ona.Glumica poseban akcenat stavlja na svoj privatni život. Udavala se triput, a dvaput razvodila. Sa prva dva partnera nije pronašla zajednički jezik, pa joj je to više delovalo kao neka vrsta zabave i seksualnog zadovoljstva."Prvi put sam se udala sa 18 godina. Brak je sa razvodom trajao dve godine, ali od,ah na početku se videlo da to nije bilo to. Čist promašaj! I nisam bila zaljubljena. Više sam u taj odnos stupila zbog seksa. To je bio jedni razlog. Taj čin uvek sam želela da doživim nekako posebno, a mi mladi davali smo sve od sebe da puca od orgazma. Međutim, to je bila samo zabluda. Dobar seks uvek može da se nađe, samo što su tad bila drugačica vremena pa se to nije radilo van braka. Ubrzo sam se udala drugi put za jednog čoveka, kog sam ostavila isto posle dve godine. To nije bilo to, zato i ne govorim previše o bivšim muškarcima. Pre nego što sam se razvela upoznala sam mog trećeg muža Rasa, ali ni slutila nisam da ću s njim ući u brak. Poznavali se, a moj drugi muž s kojim sam bila u braku mislio je da ga varam s njim. Došao je trenutak da se razvedem, a onda se moj život menja iz korena", priseća se Eva.Kada je treći put stupila u brak sa poznatim slikarom Radomirom Stevićem Rasom, okusila je šta znače reči "sreća", "ljubav", "voljenost", ali i "tuga", "bol" i "smrt"."Bila je to prekrasna ljubav (zastala je slikarka na trenutak s knedlom u grlu i suzama u očima). Pitam se: "Zašto sam osuđena da ostanem bez njega, bez mog Rasa?" Posle njega samo želim umrem i odem gore da buem s njim. Znate li kako me je na kvarno oženio? Upoznala sam ga u utorak, a u subotu sam se udala za njega. Ma, odmah posle mog drugog razvoda, imala sam 22 godine. Nisam se čak ni poljubila s njim, a već je insistirao na tome da me oženi. Saletao me je pet dana, a onda sam mu odgovorila: "Da, udaću se za Vas". Tako je i bilo. Od dana kad sam postala njegova žena, zaista sam osetila šta znači prava sreća, a kasnije i kd smo dobili ćerku Krunu. On mi nijednog trenutka nije dozvoljavao da u kući pričam o poslu, nije želeo da me gleda nervoznu. Nikada u kući nije pomenuta ta reč, onda možete misliti koliko smo imali lepih stvari za razgovor. Osnovali smo i Teatar nacionalne drame 1964. godine gde su se izvodila dela domaćih pisaca, a tri godine kasnije ja sam stekla svetsku slavu zahvaljujući ulozi u filmu "Ljubavni slučaj". Čak i tada kad sam putovala i muškarci me bili željni, nikada nisam pogledala drugog. Aman, nikada nisam pala u iskušenje da pomislim, a kamoli da prevarim muža", rekla je Eva.Posle dugo godina ispunjenih ljubavlju, pažnjom i poštovanjem glumica je preživela dve velike porodične tragedije, od kojih ni dan - danas ne može da se oporavi. Njen život se 1982. godine pretvorio u crnilo kada je Ras iznenada preminuo, a ugasio se 1993. godine nakon ćerkine smrti u Francuskoj."Ko bi rekao? Srećna umetnica pretvorila se tmurnu babu. Crninu ne skidam, niti ću je skinuti. Neka me sahrane s njom. Elem, bila sam na poslovnom putu u Budimpešti. Baš tog dana nije bio snimajući dan i predomišljala sam se da li da dođem u Beograd na nekoliko sati da budem sa mužem i detetom. Nešto mi nije davalo mira. U trenutku sam pozvana na telefon i saopšteno mi je da je moj muž umro od srčanog udara. Molim!? Ostala sam šokirana. Kako, otkud, zašto? Nemoguće! Postavljala sam sebi milion pitanja. Bio je dobro kad sam krenula na put, nikakve naznake nije davao. Ne znam kako sam to podnela. Umrla sam tog trenutka s njim! Čak ni ćerka nije mogla da blaži tu bol i neodstatak koji sam osećala. Tri godine sam bila u teškojh depresiji. Niti sam želela da živim, niti da komuniciram s nekm. U jednom trenutku pojavio se Emir Kusturica koji me je na preskoke oživeo. Ponudio mi je da zaigram u jendom projektu i našao se tu kada mi je bio najpotrebniji. Ćerka mi je otišla u Francusku da završi studije. Taman kad sam malo došla sebi i stala na noge, posle godinu dana od ćerkinog odlaska dogodilo se nešto najgore moguće što mođe nekome da se dogodi. Spremala sam se da krenem na festival u Suboticu kod Zelenovića, a potom sa Mekavejevim na premijeru. Tri policajca pozvonila su na interfon s porukom: "Umrla Vam je ćerka". Ne, ja to nisam mogla da podnesem", zastala je glumica na trenutak."To je tagedija. Francuska policija posle nekoliko dana donela je njen kovčeg. Imala je samo 24 godine, bila je dete. Nikada nisam saznala uzrok njene smrti, samo mi je rečeno da prirodno. Tog dana moj život više nije imao smisla, a nema ni sad. Svako jutro, svaku noć oni su u mojoj glavi. Mogu da se nasmejem, mogu da se družim, ali to je sve veštački. Ta praznina će me ubiti, a ja jedva čekam", kazala je slikarka koja godinama ne skida crninu, osim jednom godišnje na jevrejski praznik Roš hašanu, kada odlazi u sinagogu u beloj haljini jer je pravilo jevrejske vere da bela boja komunicira sa Svevišnjim i njome izražava kajanje za grehe.Neduo posle ćerkine smrti Eva se razbolela. Ona više od 25 godina vodi borbu s kancerom materice,. Iako je priželjkivala svoju smrt, bolest joj je dala krila da se bori i krene dalje. Prolazila je kroz operacije i brojna lečenja, koja su je samo ojačala fizički."Dugo ovo postoji u meni. Mnogi ne prežive, a ja živim s tim više od dve decenije. Rak je nepobediv, to sam objavila i u svojim romanima. Pošto nisam umrla od toga kada su ga dijagnostikovali, ja se lečim. Moj slučaj se leči. Guram nekako, prešla sam 80. godina života. Sutra mogu da sklopim oči i da me neka, da odem svojoj porodici. Ne mogu ni da jedem. Kupim jedan kroasan i to mi traje tri dana. Mogu doboš tortu i to mi traje tri dana. Ako bih pojela sve, ne bi mi bilo dobro. Uglavnom sve jedem blendirano, pijem vodu, čajeve i to je sve. Tako živim skoro 30 godina", rekla je glumica.Eva je 1985. godine opet imala psihički pad kada su joj preminuli otac i majka."Majka je umrla početkom godine. To mi je teško palo jer sam je mnogo volela. Moj otac, koliko god da je imao čarke s njom, preminuo je nakoliko meseci posle njene smrti. On se samoubio pićem, iako nikada nije pio. Nije preživeo majčinu smrt, počeo je da se opija da bi na kraju umro od alkohola. To je romantika. On majku nije voleo na muško - ženski način, već više od toga", govori Rasova.

Eva je pre 10 godina oduzeta porodična penzija koja je iznosila 18.500 dinara koju je nasledila nakon smrti muža. Zbog dodatnog novca koji je zaraživala igrajući u predstavama i svog spisateljskog rada, tadašnja vlast joj ju je ukinula. Ona je podnela tužbu, da bi na kraju dobila spor."2010. godine tužila sam vladu Borisa Tadića i pobedila ih. Tada sam spasila 300 hiljada ljudi. Uvek sam se borila s nekim mukama", rekla je spsisateljica u dodala da je besna što nije dobila nacionalnu penziju posle brojnih nagrada i priznanja kao glumica. Uvek sam bila sabotirana, pa čak i pod stare dane. Mnogi su dobili nacionalnu penziju, a da je nisu ni zaslužili. Ja sam ovoj zemlji donosila trostruku slavu, nije bio čovek koji nije čuo ua moje ime. Kada sam saznala da sa ispušila za nacionalnu penziju, htela sam da se pojedem od sramote. Imala sam sve papire koje sam predala, da bi me na kraju isporozivali. Čujte, Eva traži nešto što joj ne poripada", kazala je Eva.Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.