2
Popularni jugoslovenski serijal "Lude godine" započeo je 1977. godine kao edukativni film o opasnostima tinejdžerskog seksa bez zaštite. Iako je svaki od devet nastavaka imao svoje ime, u kolektivnom sećanju se održala najpopularnija i najgledanija "Žikina dinastija" iz 1985. godine.
PROČITAJTE JOŠ
Za sve je zapravo kriva američka televizijska serija „Dinastija“ u kojoj je Stiven Karington „zastranio“, obelodanivši da je homoseksualac. Ogromna popularnost serije o bogatoj porodici u osamdesetim godinama, podstakla je deda Žiku i Milana da učine sve kako njihov unuk ne bi otišao „krivim putem“, pa traže pomoć od doktora Nedeljkovića da im priušti medicinski savet o tome kako da spreče ono što je tada, a i danas, užasavalo balkanske roditelje. Kažu da je na ovdašnjim prostorima lakše podneti da ti dete bude ratni zločinac nego pripadnik LGBTQ zajednice, piše portal Klix.ba.
Kako baš i nisu imali poverenja u domete savremene psihijatrije, dede su same započele akciju buđenja unukove muškosti, a sve s ciljem da se izbegne najgora fobija ovdašnjih roditelja, ali i da pritom sami uživaju u raskalašnoj seksualnosti, kojoj nisu odolevali uprkos svojim poznim godinama, baš poput Žikinog dede Milojka. Milojko je u svom selu ostao upamćen kao mladoženja, koji mladu iz bračne postelje nije „pustio“ čak tri dana, pa su joj jedva spasili život.
Došlo doba da se ljubav proba
Filmski serijal „Lude godine“ započeo je daleke 1977. godine kao ozbiljan projekat, s ciljem ukazivanja na posledice tinejdžerskog seksa bez zaštite i neželjene trudnoće kod adolescenata. Međutim, kako su Dragomir Bojanić Gidra i Marko Todorović „ukrali šou“ svojim duhovitim nadmudrivanjem kao roditelji zaljubljenih tinejdžera Marije i Bobe, sporedni likovi Žika i Milan su postali glavni pokretači radnje, koja se uglavnom komplikovala u atmosferi neprikosnovenog balkanskog seksizma.
Svih devet nastavaka režirao je Zoran Čalić, a poslednji film iz serijala snimljen je 1992. godine. Iako je tada slovio za televizijski šund, publika je doslovno pomahnitala za projektom, a rezultati istraživanja gledanosti i danas govore da za njim vlada jednaka čežnja, pa je prosto nemoguće utvrditi broj njegovih repriza. „Žikinu dinastiju“ su gledali svi, ali to nisu hteli svi i da priznaju. Komedija situacije razvijala se na potrebi dokazivanja muškosti, pa je sve vrvilo od „lakih“ žena, prostodušnih situacija i narodnog govora.
PROČITAJTE JOŠ
Ljubi ga majka
„Mnogo volim kad godina izda, sve poskupi, pojeftini piz…“, rekao je u „Žikinoj dinastiji“ upravo glavni protagonista serijala, popularni Žika, koji je u sterilnu porodicu beogradskih aristokrata uneo dašak živopisne seoske tradicije, tako što se njegov sin oženio budućom doktorkom Marijom, uz sva protivljenja njenih konzervativnih roditelja. Nije tajna da je serijal doživeo veliki uspeh upravo zbog izvedbe legendarnog Dragomira Bojanića Gidre, koji se sedamdesetih godina okušao u špageti vesternima pod imenom „Anthony Gidra“, namenjenim američkom tržištu.
Oni su predstavljali dva sloja društva – dosadnjikavu intelektualnu elitu i radničku klasu koja je pristizala u novoizgrađene solitere i svojom banalizacijom stvarnosti uveseljevala jugoslovensku publiku. „Žikina dinastija“ je prvi put emitovana 31. oktobra 1985. godine, postavši veliki hit koji je svojim naslovom parodirao popularnu američku sagu o Karingtonovima.
Priča koja je odjeknula u televizijskom prostoru 1985. godine, za okosnicu radnje je imala potrebu dedova da unuka Mišu (Nikola Kojo) odvoje od violine i zabave nekom “ženskom lakog morala” kako bi u njemu probudili muškost i kako bi počeo da se ponaša po standardima jugoslovenskog mačizma, potpuno zanemarujući činjenicu da je dečko zaljubljen u jednu devojku. Tako se Lidija Vukićević pojavila u ulozi kućne pomoćnice s ambicijama da postane narodna pevačica, a Snežana Savić u ulozi prostitutke.
Kontekst ovog humora bio je sličan antijunacima koji su se na talasu „new primitives-a“ i srpske kinematografije u osamdesetim godinama rugali neobrazovanom puku koji je dolazio u gradove i tamo nametao svoje obrasce ponašanja, poput likova u filmovima „Ko to tamo peva“ ili projekta koji je pokazao šta se dogodi kada novi izumi poput zvučnog filma dođu u mali grad, u priči o „Maratoncima koji trče počasni krug“.
U „Žikinoj dinastiji“ humor se kreirao na procepu koji je egzistirao između onih koji su popout Miše svirali violinu i onih koji su poskakivali uz taktove narodne muzike. Zanimljivo je da je muziku, koja je parodirala temu iz „Dinastije“ napisao Zoran Simjanović, filmski kompozitor s impozantnom listom filmova, među kojima su „Otac na službenom putu“, „Variola vera“ i neprevaziđeni „Maratonci“.
Serija je poslužila kao proboj mnogim mladim glumcima u sam vrh jugoslovenskog glumišta, a među njima su bili Nikola Kojo, Zoran Cvijanović i Branko Đurić. Nikola Kojo će upravo ove godine biti centralni lik nastavka serijala, koji se snima u Beogradu. „Luda godina“ je reboot popularne filmske franšize u kojem će Kojo nastaviti avanture, ali sada uz prisustvo svoja dva sina. Po najavama Filmskog centra Srbije, projekat se vraća prvobitno zamišljenoj ideji edukacije, koji neće imati tendenciju da podilazi najnižim strastima današnje publike, a koliko će uspeti da ostanu ozbiljni, pokazaće vreme koje je pred nama.
S druge strane, vreme koje je iza nas govori mnogo o našem mentalitetu i sučeljavanju urbanog i primitivnog, koje nije imalo bolju perspektivu od ove u kojoj živimo danas, baš iz razloga što ono urbano nije moglo da odoli šarmu provincije, koliko god je želelo da se tome opire. Na kraju krajeva, poznato je da ono čemu se smejemo uveliko govori o nama, pa u tom kontekstu treba posmatrati i aktuelne programe koji plene pažnju balkanske televizijske publike.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
