Svako ko misli da je nedovoljno dobro iskoristio vreme u karantinu tokom pandemije koronavirusa, možda bi trebao da razmisli o tome da li zaista želi da posluša novi album Tejlor Svift, drugi objavljeni ove godine, koji je svojevrsan follow up najprodavanijeg albuma 2020. godine - folklore. Objasnila je da iako je već objavila kritički prihvaćen i hvaljen album u julu, ona i njeni muzički heroji, frontmen benda The National – Aaron Desner, Džak Antonof, Viliam Boveri i Bon Iver, jednostavno nisu mogli da prestanu da pišu pesme.
PROČITAJTE JOŠ
„Osećala sam se kao da stojimo na izlazu velike šume. Imali smo dve opcije, da izađemo iz nje, ili da se vratimo dublje i da nastavimo da istražujemo zvukove“, rekla je ona prilikom objavljivanja albuma „Evermore“, koji je baš kao i rnaije objavljeni folklore, stigao bez ikakve najave.
Rezultat je još jedan studijski album. Ne live sesije iz studija, nedovršeni demo snimci ili pesme koje su otpale sa prvog albuma, već potpuno nove pesme na CD-u koji traje oko sat vremena. Sličnost sa folklorom postoji, ali samo u vidu akustičnih gitara, klavira i melanholičnog zvuka koji se proteže kroz kantautorkine tekstove.
„Evermore“ je, prema rečima fanova, ali i muzičkim kritičarima Gardijana i Njujork Tajmsa, uspeo da odvuče Tejlor Svift dublje u rok alternativu i da je gotovo u potpunosti udalji od pop zvuka po kojem je postala globalno poznata 2014. godine.
Ovo nije prvi put da je Svift odlučila da promeni žanr svoje muzike. Zbog „izlezta“ u blagi kantri – pop koji je imala 2012. godine svojim albumom „Red“, fanovi su godinama čekali da se Svift vrati životu u Našvilu i da iz ugla odrasle i stabilne žene koja čvrsto stoji na nogama preispita svoja devojačka sećanja i predstavi ih u novom vizuelnom i umetničkom ruhu – međutim, ovo nije taj album. Umesto toga, Svift sa “Evermore” nastavlja da nudi note zagrljaja, utehe i preispitivanja nekih novijih sećanja, ali i posmatranja budućnosti.
Doduše, postoje određeni momenti na albumu u kojima se oseća prisustvo blagog EDM-a i autotjuna, kao na primer u pesmama Willow, Gold Rush, Long Story Short, ali je to daleko od pop Tejlor na koju su fanovi navikli.
Ima i nečega što je Tejlor ipak pružila svojim dugogodišnjim fanovima, a to je stil pisanja pesama u kojima se osvrće na svoje bivše momke i prijatelje koji su postali „neprijatelji“. U pesmi „Champagne Problems“, Tejlor neodoljivo podseća na sebe iz „Blank space“ dana, govoreći eksplicitno da bi bila idealna mlada, ali je šteta što je umesto toga, žargonski rečeno, „pojebana u mozak“ (she would’ve made such a lovely bride – what a shame she’s fucked in the head).
Jedno je ipak ostalo nepromenjeno tokom svih ovih godina. Svift, nagrađivana titulom umetnica decenije i najbolji tekstopisac 21. veka, idealno kreira portrete svojih likova u pesmama. Slušajući ono što peva, a što je sama napisala, obožavatelji mogu da kreiraju sliku u svojim glavama i da osete baš onu emociju koju je Svift želela da prenese.
Na novom albumu, više nego ikada ranije, Tejlor se bavi i rodnom politikom iz ugla sopstvenih emocija, opisujući portret nesrećne žene u pesmi Tolerate It, ili provlačeći svoje fanove kroz nedavni razvod ljubavnog para u pesmi Happiness.
Gardijan navodi da nije poznato kojim putem će Svift dalje koračati. Da li će nastaviti da se njiše na lijanama albuma Folklore i Evermore, ili će u bliskoj budućnosti opet promeniti muzički pravac i iznenaditi svet.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar