Glumac Marko Živić koji je preminuo juče u 50. godini života od posledica koronavirusa, ostaće upamćen, ali i u narodu voljen po bogatoj pozorišnoj i televizijskoj karijeri.
Pročitajte još:
Marko je rođen u Kruševcu – gradu glumaca, zbog čega je govorio da je Beograd njegov dom, a da je njegova kuća – Kruševac.
Za rodni grad, posebno je bio vezan zbog Lazarice u koju je, kako je pričao, uvek dolazio, kad god je u Kruševcu. Kako je za Kruševac govorio da mu je kuća – na Lazaricu je gledao kao na stub te kuće.
„Bog je u svima nama, i vera je u svima nama, kao i želja da se pomogne. Moja porodica i ja smo se godinama trudili da pomognemo tamo gde možemo. Mislim da je to naš zadatak… Sutra se završava život, a šta si uradio ako nisi nekome pomogao?“, govorio je Marko.
Voleo je da provodi dane detinjstva u vikendici na Jastrepcu, gde se divio čuvenom Slavujevom brdu, miru, tišini, prirodi.
Glumac je umeo da naglasi da je ponekad posebno voleo da vreme provodi sam:
„Mislim da samoća čoveku donosi suštinu. Mislim da, kad sklopiš svoje misli, i tuđe misli će ti biti jasnije“.
O drugarstvu je govorio, između ostalog i sećajući se prijatelja svog oca čije je stavove po tom pitanju i on prihvatio. Među njima je i poruka da „prijatelji opstaju samo kada jedan zna kada treba da ućuti“.
Sebe je smatrao emotivnim čovekom, i isticao je da upravo glumac treba da pruži emotivnost publici koja može i treba da je prepozna. Držao se ideje da javne ličnosti imaju obavezu preuzimanja edukativne uloge.
„Dokle god ja budem mogao da, svojim delanjem, postupcima i svojim ulogama, prijateljstvima, svojim humanitarnim radom – pomognem, ja ću tu biti. Onog trenutka kad ne budem mogao, ja ću se povući“, rekao je jednom za „RTS“.
BONUS VIDEO: Pomen Mileni Dravić
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar