“La vie en rose”, “Hymne à l’amour” i “Non, je ne regrette rien” neprevaziđeni su muzički klasici koje i dan danas obrađuju mnoge svetske zvezde. Edit Pjaf je njigova originalna autorka, a pored vanvremenske karijere i lepote, njen život je obeležila i tragična i mučna sudbina.
Kao izvanredna ličnost poslužila je kao inspiracija brojnim kompozitorima i umetnicima, a svetsku slavu i veliki uspeh koji je postigla moćnim glasom nije umanjila prerana i velika borba sa teškom bolešću.
Otac joj je radio u cirkusu, a majka joj je bila ulična pevačica, te se smatra da je od nje nasledila svoj izvanredan talenat. Ona i njena porodica živeli su veoma teško, u nehumanim uslovima i borili su se za egzistenciju.
Pošto nisu uspevali da izmire osnovne životne potrebe, roditelji su je dali baki na čuvanje, koja skoro uopšte nije vodila računa o devojčici. Nakon 18 meseci agonije, otac ju je odveo kod druge bake koja je vodila bordel u Normandiji, pa su Pjafovu u najranijoj mladosti čuvale prostitutke. Ipak, prvi put u životu, u to vreme, bila je pravilno odgajana, jela i bila zdrava.
U ranom detinjstvu, kada je imala samo sedam godina, Edit je oslepela. Kako tvrde biografi i istoričari, uspela je da povrati vid jer je navodno išla na hodočašće, posetivši grob Svete Tereze, prema kojoj je od tada do kraja života izražavala posebnu naklonost. Zapamćen je njen medaljon koji je nosila oko vrata i od koga se nije odvajala nikada.
PROČITAJTE JOŠ
Otac ju je ponovo uzeo pod svoje nakon Prvog svetskog rata, kada se vratio sa fronta. Tada je neko vreme navodno s njim provela putujući po Francuskoj.
Po uzoru na svoju majku, postala je ulična pevačica sa 14 godina. Nastupala je na ulicama Pariza sa svojom prijateljicom Simona Bertou od koje se kasnije nije odvajala do kraja života. Prvog dečka i prvu ljubav imala je sa samo 16 godina, a već sa 17 rodila je prvo i jedino dete – devojčicu koja je preminula posle samo dve godine. Ljubavne muke su je pratile i tokom kasnijeg života. U nekom trenutku se navodno zaljubila u makroa koji joj je uzimao svu zaradu da bi je navodno čuvao od prostitucije.
Njen život se, međutim, promenio na bolje 1935. godine. Tada ju je otkrio vlasnik jednog noćnog kluba i ponudio posao, ali joj i dao nadimak „Mali vrabac“ koji je sa njom ostao do kraja života. Svojim talentom i vanvremenskim glasom privukla je pažnju kompozitora i uticajnih ljudi koji su joj mnogo pomogli u daljoj karijeri. Godinu dana kasnije objavila je svoj debi album koji je bio ogromni hit, a nakon što je vlasnik kluba ubijen jedne večeri, ona je dovedena u vezu sa sumnjivim radnjama.
Iako nikada nije bila osuđena, u to vreme je o njoj stvorena loša slika u javnosti, te se kasnije odlučila za ime Edit Pjaf kako bi se udaljila od problematične prošlosti.
Imala je mnogo uspeha, nastupala u pozorištima, velikim koncertnim dvoranama, postala obožavana kod publike. Nastavila je da peva i tokom nemačke okupacije, ali je podržavala francuski pokret otpora i pomagala je jevrejskim umetnicima da izbegnu progon nacista.
BONUS VIDEO: Nova.rs na koncertu Lejdi Gage u Parizu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar