Vida Pavlović bila je i ostala jedna od najboljih pevačica novkomponovane narodne, ali i romske muzike, a njen život bio je veoma težak i buran.
Vida Pavlović rođena je 1945. godine u Futogu, nedaleko od Novog Sada. Rasla je u muzikalnoj porodicii: tata je svirao gitaru i lepo pevao, a majka i sestra su imale predivne glasove.
PROČITAJTE JOŠ:
Važila je za „Kraljicu romske muzike“, a pevanjem je počela da se bavi sa samo 14 godina, kada se pridružila svom ujaku, kafanskom pevaču.
Već sa 15 godina se udala za muzičara Aleksandra Pavlovića, sa kojim se odselila u Sarajevo, nakon što je pobegla od svoje porodice.
Prvu ploču snimila je nakon 10 godina pevanja po kafanama i ona je prodata u ola miliona primeraka, što je bila odskočna daska za njenu karijeru.
Na vrhuncu karijere napustila je supruga i sa samo dva kofera iz Sarajeva otišla u Beograd. Tu ubrzo upoznaje muzičara Stevu Jovanovića, koji će postati njen drugi muž.
Njihov brak bio je prilično buran, a zajedno su proveli 27 godina.
Nikada nije krila kolika je njena želja da ima mnoštvo dece, ali to joj se, nažalost, nije ostvarivalo. Tugu je gasila alkoholom, a kada im se brak raspao, Vida i Steva su još neko vreme živeli pod istim krovom, ali u različitim delovima kuće.
Usled naglog pogoršanja zdravstvenog stanja, morala je da prestane da pije alkohol, ali je poslednjih godina života i dalje imala problema sa visokim pritiskom.
„Eto, ja mogu da kažem da me ljudi vole. Možda zato me hvata tuga, kad pomislim da ću jednog dana morati da prestanem da pevam. Kad odem negde, ljudi mi iskazuju ljubav: ‘Pa, gde si kraljice, ništa bez tebe’. Rekoh: ‘Ljudi, ostarila sam, pustite me da odem u penziju’. Nema šanse, kažu“, rekla je Vida u jednom od svojih poslednjih intervjua.
Iako je važila za „Kraljicu romske muzike“, otpevala je i dosta sevdalinki i pesama kojim odiše zvuk karakterističan za Šumadiju.
Tokom života je govorila o tome da je veliki boem, ali i da je na svojim nastupima često prisustvovala gotovo filmskim scenama.
“Ono što u filmu ‘Skupljači perja’ radi Beli Bora, to je dečija igra u odnosu na ono što sam ja videla. Dok sam na nekom slavlju pevala ‘Dema miro’ (‘Tatino devojče’), mladić je flašom sebi izvadio oko. Strašno je to bilo. Kad bi se tekst prevodio s romskog, zvučao bi smešno, zapravo, romske pesme se ne mogu prevoditi. Ko razume, zna da je to sama emocija, čisto osećanje. Znate, svašta sam videla, iseku glavu. Kažem čoveku: ‘Neću da ti pevam više, beži!’. On sav u krvi. Pa, rekoh, šta je to u mom glasu da se ljudi ubijaju!”, govorila je Vida.
Iako je posedovala vanserijski talenat, čini se da nije dobila dovoljno prostora na našoj muzičkoj sceni, čega je i sama bila svesna.
“Malo su me novinari nervirali, da vam kažem i to. Na ‘Beogradskom saboru’ samo sam znala da otpevam, uvek sam bila nekako po strani. Nijedan novinar nije hteo sa mnom da uradi ni najmanji intervju. E, kad sam doživela ovacije sa kompozicijom ‘Ostala je pesma moja’, kad su zbog nje moje kolege plakale iza zavese, svi su potrčali ka meni. Onda im je moj suprug rekao: ‘Kad je dosad ništa niste pitali, nemojte ni sad – ona je ovaj uspeh ostvarila ‘slučajno’!’ Ali, dobro, život teče dalje, neka mene tako. Možda je trebalo da budem agresivnija, bezobraznija, verovatno bih tako bolje prolazila. Ja znam da pevam, rekoh, ništa drugo mi i ne treba, i prepustila sam se sudbini“, pričala je pevačica.
Vida Pavlović preminula je 10. maja 2005. godine u 61. godini života. Preminula je u Beogradu, a sahranjena je u rodnom Futogu.
BONUS VIDEO: Nada Obrić Jedva sam čekala nagradu za životno delo
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar