Iza nadimka popularnog pevača se krije jeziva priča: "Video sam ga par sati pre pucnjave, a sutradan sam lepio njegove umrlice po gradu"

Poznati pevač Dejan Nedić Tejovac je gostovanjem u emisiji "Ispovest" otkrio svoju životnu priču koja je puna motivacije, on je takođe poslao i važnu poruku mladima, a dotakao se i svojim pesama koje beleže rekordnu slušanost.

Pevač nam je otkrio da se iza njegovog nadimka krije tužna priča, te je za naš portal prvi put ispričao o čemu se radi.

„Kao srednjoškolac sam počeo da pevam sa bendom mog brata, oni su bili lokalni bend koji je radio u krugu Čačak, Kraljevo, Požega, Kosjerić, Gornji Milanovac, to su naši krajevi. Imali su starijeg pevača, ali sam i ja dobio priliku da pevam i sve ono što ja znam on prepusti meni. Tada sam bio druga godina srednje škole i stanovao sam kod jedne porodice Belić. Imao sam problem sa stanovima, teško je kada si podstanar, pa sam preko preporuke počeo da živim kod tih ljudi. Oni su imali sina koji je bio 1988. godište, stariji je od mene pet godina ali smo se družili, bio je pozitivac. Zavoleo sam ga mnogo, i njega i njegovu porodicu. Kada sam počinjao da pevam, vežbao sam što više pesama da naučim, možda sam nekada bio i dosadan.“

„Tada si imao Tozovca, Kosmajca, Smederevca i raznih nadimaka, on je mene prozvao Tejo, ali to je kratko trajalo i jedan dan mi kaže ‘ti ćeš da budeš Tejovac’, a meni to bilo ružno, dolazi tu moj prijatelj Dukanac, on je to čuo i mene počnu da me zovu tako. Doživeo sam sa tim dečkom mnogo lepih trenutaka, ali desila se tragedija, jedan komšija sa kraja ulice je opalio metak iz pištolja i pogodio tog mog druga. Ne daj Bože nikome, to je strašno bilo, tada kada se to desilo, on je imao samo 22 godine. Njegova sestra Ana je stanovala u Beogradu, a jedan Neša i ja smo stanovali u toj kući, možda bi neko otišao iz te kuće nakon toga da ne bi gledao teške scene, ali sam ostao tu kao prijatelj. To je mene kasnije stiglo, prošlo je mesec, dva, tri, mnogima nisam ni pričao, imao sam teške probleme sam sa sobom, nisam mogao ni da se nasmejem, a u porodici se već desila tragedija.“

„Video sam ga par sati pre nego što se to desilo, tog mog druga Gorana, a naredno jutro sam lepio umrlice po gradu, to je na mene veliki stres ostavilo. Ja sam se u tom momentu zahuktavao sa poslom. Pričali su da se pojavio dečko koji je vredan i lepo peva i u tom momentu je taj moj nadimak Tejovac postao poznat po gradu. Posle te tragedije sam počeo sve više da radim, kao da me je čovek krsti ponovo, tako sam se osećao.“

https://www.youtube.com/watch?v=Xld3lYqdzNI

Kažu da ljudi koji su doživeli velike tragedije mogu da se izraze kroz umetnost, pogotovo kroz muziku.

„Ja sam dosta toga napravio što nije ni snimljeno, ali pravim ono što u tom momentu osetim da mogu i ono što mi dođe. Dosta tih pesama sam napravio baš u tim momentima kada sam tužan i kada mi nešto fali. U životu sam veliki optimista, koliko god da mi se desi da sam pao, ja sam uvek ustao, da li je to privatno ili poslovno – uvek nastavim dalje.“

BONUS VIDEO: ISPOVEST „Video sam ga par sati pre pucnjave, a sutradan sam lepio umrlice po gradu“: Naš pevač prvi put o tragedijama koje su ostavile velike posledice

https://www.youtube.com/watch?v=yWqASyDAcq8