"Sa šest godina sam prestala da verujem u Deda Mraza - kada mi je tražio autogram": Zbog glumice koja je bila najpopularnije dete na svetu i Vatikan je tražio proveru

Širli Džejn Templ rođena je 23. aprila 1928. u Kaliforniji kao treće dete bankara Džordža Templa i domaćice Gertrude. Majka, koja je u njoj videla potencijal za scenu, upisala ju je u plesnu školu Meglin Kiddies kada je imala samo tri godine. Upravo tada počela je da joj pravi čuvene loknice koje su kasnije postale njen zaštitni znak. U plesnoj školi ju je vrlo brzo primetio kasting direktor filmske kuće Educational Pictures, u trenutku dok se stidljivo skrivala iza klavira. Pozvao ju je na audiciju, ponudio joj ugovor i dao prvu ulogu u seriji Baby Burlesks, gde su deca parodirala velike zvezde poput Marlen Ditrih.

Majčine ambicije samo su rasle. Širli je ubrzo potpisala ugovor sa 20th Century Fox studijom, pa je pre svog šestog rođendana već glumila u velikim filmskim naslovima i stekla svetsku slavu. Impresionirala je publiku filmom Stand Up and Cheer! (1934), a kasnije je pričala kako je sve u tom periodu činila lako, prirodno i bez napora.

„Znala sam kako da ostavim trag kako bi me ljudi upamtili… Uživala sam sve vreme, ni u jednom trenutku snimanja mi ništa nije bilo problem da uradim. Znala sam kako da zapamtim svoje replike, kako da budem potpuno koncentrisana i da pratim uputstva režisera.“

Ipak, nije razumela zašto ljudi trče za njom gde god se pojavi.

„Kad sam pitala majku zašto ljudi trče za mnom i viču da me vole, ona mi je odgovorila da ih moj rad čini srećnim. Zauvek ću pamtiti te reči.“

Godina 1934. bila je prelomna: osim Stand Up and Cheer!, snimila je još sedam filmova i postala najmlađi dobitnik Oskara za izvanredan doprinos filmskoj industriji.

Iako je odrastala pred kamerama, njeno detinjstvo bilo je sve samo ne uobičajeno. Sama je priznala:

„Već sa šest godina prestala sam da verujem u Deda Mraza. Majka me je odvela u njegov kutak u šoping centru, a on je meni tražio autogram.“

U početku gotovo svi osim porodice zarađivali su na njenom imenu, jer honorari nisu bili adekvatno regulisani. Tek nakon što su njeni roditelji angažovali advokata Lorda Rajta, finansijska situacija se poboljšala.

U to vreme, deca glumci često su bila izložena surovom tretmanu na setu, a Širli je kasnije iskreno govorila o tome:

„Za dve godine sam umela da snimim i po 26 filmova. Deca koja su na setu bila nemirna, uključujući i mene, morala su za kaznu da stoje na ledenom podu da se smire. Kad ni to ne bi upalilo, stavljali su nas da sedimo na ledenim blokovima koje smo zvali crnim kutijama. Na sreću, meni crne kutije nisu uništile mentalno zdravlje.“

Tokom Velike depresije njena popularnost bila je neverovatna — njena pesma On the Good Ship Lollipop prodala je više od pola miliona primeraka. Delom je to bilo zbog njene neodoljivosti, a delom zbog autentične ljubavi prema poslu:

„Iskreno sam volela ono što radim, od samog početka… Bilo je mnogo zlih i okrutnih majki mojih kolega koje su štipale svoju decu kako bi se rasplakala na setu. Mene je moja majka okružila ljubavlju. I to mi je bilo dovoljno.“

Popularnost je, međutim, imala i svoju mračnu stranu. Svet je raspravljao o njenoj kosi, zubima, pa čak i o tome da li je zaista dete. Vatikan je tražio istragu. Bila je fotografisana više od predsednika Ruzvelta, a njene lutke postale su planetarni fenomen.

Ipak, odrasla karijera nije prošla jednako blistavo.

„Nisam ponosna ni na jedan svoj film u odraslom dobu osim na The Hagen Girl, kojeg se niko ne seća, ali upravo mi je on pružio priliku da ponovo, nakon mnogo godina, zaista glumim.“

Privatno, Širli je želela stabilan život. Bila je opsednuta brakom i želela je da se prva uda u razredu, pa se sa 17 godina venčala sa glumcem Džonom Agerom. Ćerku Lindu Suzan dobili su 1950, ali su se rastali pet godina kasnije. Ubrzo je upoznala biznismena Čarlsa Aldena Bleka, za kojeg se udala i s kojim je ostala do kraja njegovog života.

O dva svoja identiteta — dečjoj zvezdi i privatnoj Širli Templ Blek — govorila je ovako:

„Tako je Širli Templ otvorila vrata Širli Templ Blek. Ova prva nikad nije naudila ovoj drugoj. Štaviše, mnogo joj je pomogla, bile su velike prijateljice.“

Sa drugim suprugom dobila je sina Čarlsa i ćerku Lori.

Zanimljivo je da se okušala i u politici. Godine 1967. kandidovala se za predsednicu Republikanske partije u Kaliforniji, želeći da se bavi — kako je govorila — „nečim realnim“. Tri godine radila je u Ujedinjenim nacijama, a jedno vreme bila je ambasadorka SAD u Gani. Tamo je, kako je sama rekla, niko nije prepoznavao kao glumicu.

I sama je verovala da su politika i gluma srodni:

„Ne mislite li da su i političari glumci? Kada stanete ispred stotine ljudi i nije vas nimalo sram, znači da možete biti vrlo dobar političar.“

Širli je bila i pionir u borbi za zdravstvenu edukaciju — prva poznata ličnost koja je javno govorila o raku dojke i svojoj mastektomiji.

Poživela je dug i miran život u Vašingtonu, sve do 10. januara 2014, kada nas je napustila, devet godina nakon smrti supruga. Tek dva meseca kasnije objavljeno je da je uzrok smrti bila hronična bolest pluća, a da je čitavog života skrivala da je pušač — jednostavno, nije želela da daje loš primer onima koji su je voleli.