Slavni muzičar od studentskih dana je bio sa suprugom, a onda je ona otkrila da je vara: Provalila je u stan ljubavnice i pretukla je

Riči je nakon nastupa u subotu uveče na prostoru The Muny u Forest Parku otišao u lokalnu zdravstvenu ustanovu kako bi proverio svoje zdravstveno stanje i obavio potrebne analize. Kako je objavio TMZ, kao jedan od mogućih razloga njegovih tegoba razmatra se blaža dehidracija, a muzičar je odlučio da iz predostrožnosti ostane pod nadzorom lekara. Ukoliko rezultati pregleda budu dobri, očekuje se da bi mogao da napusti bolnicu u utorak.

Da nešto nije u redu moglo se primetiti već tokom samog koncerta. Pred kraj večeri, kada je došao red na jedan od njegovih najvećih hitova „All Night Long“, Riči je zatražio od članova ekipe da mu donesu stolicu. Deo završnice koncerta potom je izveo sedeći.

Ovo nije prvi put poslednjih meseci da je čuveni pevač morao da potraži lekarsku pomoć nakon nastupa. Tokom zajedničkog koncerta sa grupom Earth, Wind & Fire 24. juna u Sent Polu u Minesoti počeo je da oseća vrtoglavicu. Publici je tada rekao da se ne oseća kao inače, zbog čega je koncert završen ranije. Nakon toga je odvezen u bolnicu, a iz predostrožnosti su odloženi i naredni nastupi u Čikagu i Kolumbusu. Turneju je nastavio 30. juna u Pitsburgu.

Lajonel Brokman Riči Junior rođen je 20. juna 1949. godine u Tuskegeeju u Alabami. Njegov otac Lajonel Brokman Riči bio je sistemski analitičar u američkoj vojsci, dok je majka Alberta R. Foster radila kao nastavnica i direktorka škole. Muzika je ipak bila prisutna u porodici – njegova baka Adelaide Mary Brown bila je pijanistkinja koja je svirala klasičnu muziku.

Riči je odrastao u kampusu Tuskegee instituta, a porodična kuća njegovim baki i deki svojevremeno je poklonjena od strane Bookera T. Washingtona.

Zanimljivo je da muzika u početku uopšte nije delovala kao njegov jedini ili čak najočigledniji životni put. Kao mladić bio je veoma uspešan teniser. Nakon završetka srednje škole Joliet Township High School u Ilinoisu dobio je tenisku stipendiju i upisao Tuskegee Institute. Diplomirao je ekonomiju, uz računovodstvo kao dodatnu oblast studija, a bio je i član univerzitetskog orkestra Marching Crimson Pipers.

Odlučio je da se posveti muzici, uprkos jednoj činjenici koja danas, kada se zna koliko je pesama napisao, zvuči gotovo neverovatno – nije znao da čita ni piše note.

Godine 1968. postao je pevač i saksofonista grupe Commodores.

Bend je najpre potpisao ugovor sa Atlantic Recordsom, a zatim prešao u čuveni Motown. U početku su nastupali kao prateća grupa The Jackson 5, ali su ubrzo uspeli da izgrade sopstvenu karijeru i postanu jedno od prepoznatljivih imena soul i R&B scene.

Prvi albumi Commodoresa bili su obeleženi plesnim i fanki zvukom, što se posebno čulo u pesmama poput „Machine Gun“ i „Brick House“. Međutim, upravo je Riči vremenom počeo sve više da oblikuje drugačiju stranu grupe.

Pisao je i pevao romantične balade, među kojima su „Easy“, „Three Times a Lady“, „Still“ i „Sail On“. Taj stil kasnije će postati njegov zaštitni znak i pomoći mu da se pretvori u jednog od najuspešnijih autora ljubavnih pesama osamdesetih godina.

Prvi veliki komercijalni uspeh kao tekstopisac ostvario je 1974. pesmom „Happy People“, koju je napisao sa Jeffreyjem Bowenom i Donaldom Baldwinom. Pesma je prvobitno bila namenjena Commodoresima, ali su je na kraju snimili The Temptations i sa njom stigli na prvo mesto R&B liste.

Krajem sedamdesetih Riči je već bio dovoljno cenjen autor da su njegove pesme počeli da traže i drugi izvođači.

Za Kennyja Rogersa napisao je „Lady“, koja je 1980. godine stigla do prvog mesta američke liste. Sledeće godine producirao je i Rogersov album „Share Your Love“, a dvojica muzičara ostala su bliski prijatelji.

Međutim, pesma koja je nagovestila koliko veliki uspeh Riči može da postigne van Commodoresa bila je „Endless Love“.

Riči je 1981. napisao i producirao „Endless Love“, koju je snimio u duetu sa Dajanom Ros. Pesma je postala ogroman međunarodni hit, zauzela vrh lista u brojnim zemljama i ostala upamćena kao jedan od najvećih uspeha u karijerama oba izvođača, ali i jedan od najprodavanijih singlova svih vremena.

Godinu dana kasnije Riči je i zvanično započeo solo karijeru.

Njegov debitantski album jednostavno nazvan „Lionel Richie“ objavljen je 1982. godine. Doneo je tri velika hita – „You Are“, „My Love“ i „Truly“. Upravo je „Truly“ stigla do prvog mesta u SAD i potvrdila da Riči bez Commodoresa može da napravi podjednako veliku, ako ne i veću karijeru.

Album je prodat u više od četiri miliona primeraka.

Drugi solo album „Can't Slow Down“, objavljen 1983. godine, postao je jedan od najprodavanijih albuma svih vremena. Prodat je u više od 20 miliona primeraka širom sveta i stigao do prvog mesta američke Billboard 200 liste.

Album mu je doneo i dva Gremija, uključujući nagradu za album godine.

Na njemu se našla pesma „All Night Long (All Night)“, plesni hit sa karipskim uticajima koji je postao jedan od njegovih zaštitnih znakova. Koliki je bio njegov značaj u tadašnjoj američkoj pop kulturi pokazuje i činjenica da je upravo „All Night Long“ izveo na završnoj ceremoniji Olimpijskih igara u Los Anđelesu 1984. godine.

Usledio je „Hello“, jedna od najpoznatijih ljubavnih balada osamdesetih.

Tokom 1984. imao je još nekoliko velikih hitova, među kojima su „Stuck on You“, „Running with the Night“ i „Penny Lover“. Istovremeno je nastavio da piše i producira za druge izvođače, pa je za svoju nekadašnju duet-partnerku Dajanu Ros radio pesmu „Missing You“.

Za film „White Nights“ napisao je i izveo „Say You, Say Me“. Pesma je stigla do prvog mesta američkih top-lista, gde je ostala četiri nedelje, a donela mu je i Oskara i Zlatni globus za najbolju originalnu pesmu.

Posebno mesto u Ričijevoj karijeri zauzima 1985. godina, kada je zajedno sa Majklom Džeksonom napisao humanitarnu pesmu „We Are the World“.

Pesmu je snimila grupa najvećih američkih muzičkih zvezda okupljenih pod nazivom USA for Africa, a projekat je postao jedan od najpoznatijih humanitarnih muzičkih poduhvata u istoriji.

„We Are the World“ prodata je u više od 20 miliona primeraka, stigla do prvog mesta i donela Ričiju još jedno veliko priznanje – Gremi za pesmu godine.

Sledeće godine objavio je album „Dancing on the Ceiling“, sa kog su se izdvojili hitovi „Dancing on the Ceiling“, „Love Will Conquer All“, „Ballerina Girl“ i „Se La“, kao i već objavljena „Say You, Say Me“.

Bio je to poslednji njegov album koji je dostigao komercijalne razmere njegovih najvećih izdanja iz osamdesetih.

Od 1986. do 1996. godine Riči je napravio veliku pauzu od snimanja novih studijskih albuma. Kolekcijom najvećih hitova „Back to Front“ vratio se 1992, dok je novi studijski album „Louder Than Words“ objavio četiri godine kasnije.

Za razliku od mnogih kolega koji su pokušavali da se prilagođavaju novim muzičkim trendovima, Riči nije želeo drastično da menja svoj stil. Ostao je veran pažljivo komponovanoj soul i R&B muzici i baladama po kojima je bio poznat.

Albumi „Louder Than Words“ i „Time“ nisu ponovili komercijalni uspeh njegovih izdanja iz osamdesetih, dok su kasniji projekti poput „Renaissance“ i „Just for You“ imali više uspeha u Evropi nego u SAD.

Ipak, njegova popularnost nikada nije potpuno nestala.

Godine 2006. objavio je album „Coming Home“, koji je stigao do šestog mesta američke liste, a singl „I Call It Love“ postao je njegov najveći američki hit u deset godina.

Tri godine kasnije objavio je „Just Go“, a 2009. je na komemoraciji Majklu Džeksonu izveo pesmu „Jesus is Love“.

Veliki povratak na vrh dogodio se 2012. godine.

Riči je objavio svoj deseti studijski album „Tuskegee“, na kojem je 13 svojih hitova snimio u duetima sa kantri zvezdama. Album ga je ponovo doveo na prvo mesto Billboard 200 liste – prvi put još od albuma „Dancing on the Ceiling“.

Za samo šest nedelja „Tuskegee“ je dostigao platinasti tiraž.

Da njegove stare pesme nisu izgubile snagu pokazao je i nastup na britanskom festivalu Glastonbury 2015. godine. Pred njim se tada okupilo između 100.000 i 120.000 ljudi, a BBC je koncert opisao kao trijumfalan. Nakon nastupa, reizdanje kompilacije njegovih pesama vratilo ga je i na vrh britanske liste albuma.

Od 2018. godine novu generaciju publike počeo je da osvaja i kao član žirija američkog muzičkog takmičenja „American Idol“.

Nastavio je i sa velikim turnejama. Godine 2019. najavio je severnoameričku „Hello Tour“, a u maju 2023. bio je jedan od glavnih izvođača na koncertu u dvorcu Vindzor povodom krunisanja kralja Čarlsa III i kraljice Kamile.

Riči je ujedno postao prvi globalni ambasador i prvi predsednik grupe globalnih ambasadora organizacije Prince's Trust.

U septembru 2025. objavio je memoare „Truly“, koji su stigli do trećeg mesta liste bestselera The New York Timesa u kategoriji publicistike u tvrdom povezu.

Jedan od zanimljivijih delova Ričijeve karijere jeste njegova izuzetna popularnost u arapskim zemljama.

Nastupao je u Maroku, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Egiptu i Libiji, a njegova muzika stekla je ogromnu publiku i u Iraku.

Novinar ABC Newsa John Berman svojevremeno je pisao da odrasli Iračani postaju emotivni već pri pomenu njegovog imena i da mnogi znaju čitave njegove pesme napamet.

Riči je čak ispričao da je čuo kako su irački civili puštali „All Night Long“ one noći kada su američki tenkovi ušli u Bagdad. Protivio se ratu i govorio da bi jednog dana voleo da nastupi u Bagdadu.

Njegov privatni život takođe je godinama privlačio veliku pažnju.

Riči se 18. oktobra 1975. godine oženio svojom ljubavi sa fakulteta Brendom Harvej.

Par je 1983. počeo da brine o tada dvogodišnjoj Nikol Eskovedo, danas poznatoj kao Nikol Riči. Ona je bila ćerka člana Ričijevog benda i ujedno sestričina bubnjarke Sheila E.

Lajonel i Brenda odgajali su Nikol, a kada je imala devet godina i zakonski su je usvojili.

Njihov brak kasnije je prošao kroz veoma turbulentan period. Brenda je u junu 1988. uhapšena nakon što je pronašla Ričija u stanu Dajan Aleksander na Beverli Hilsu. Protiv nje je tada podneto više optužbi, među kojima su nanošenje telesnih povreda supružniku, opiranje hapšenju, neovlašćeni ulazak, vandalizam, fizički napad i narušavanje javnog reda.

Riči se kasnije oženio Dajan, 21. decembra 1995. godine. Dobili su dvoje dece, sina Milesa i ćerku Sofiju Riči. Njihov brak završen je 2004.

Lajonel je 2008. postao deda kada su Nikol Riči i njen partner Džoel Maden, pevač grupe Good Charlotte, dobili ćerku. Njihovo drugo dete rođeno je naredne godine.

Zdravstveni problemi gotovo su ga koštali karijere

Iako je njegov glas postao jedan od najprepoznatljivijih u popularnoj muzici, upravo je on svojevremeno bio ozbiljno ugrožen

Riči je godinama imao probleme sa grlom i za četiri godine prošao je čak četiri operacije. Lekari su ga u jednom trenutku upozorili da postoji mogućnost da izgubi pevačku karijeru.

Kasnije se obratio holističkom lekaru, koji je zaključio da njegove tegobe zapravo izaziva refluks kiseline povezan sa hranom koju je jeo pre odlaska na spavanje.

Decenijama kasnije ponovo se suočava sa zdravstvenim problemima tokom napornih nastupa.

Posle vrtoglavice na koncertu u Minesoti u junu 2026. godine usledila je i hospitalizacija nakon nastupa u Sent Luisu krajem avgusta. Riči je 29. avgusta nakon koncerta otišao u bolnicu kako bi obavio dodatne preglede, a prema dostupnim informacijama nada se da će već 1. septembra biti otpušten.