Glumica je celog života imala jedan strah i upravo tako je stradala: Njenoj lepoti se divila cela Jugoslavija, a tragično je izgubila život u 40. godini

Život Ene Begović okončan je prerano, ali se o njenom liku i delu i dan danas priča.

Iako je atraktivnu mladu glumicu cela Jugoslavija smatrala najlepšom ženom sa naših prostora, ona je o sebi imala potpuno drugačiju sliku.

"Ja nisam lepa. Ja imam čudno lice, ili bolje rečeno – ja imam jedno interesantno lice. Zanimljivo sve skupa, s izvesnim nepravilnostima, ali upotrebljivo u svakom slučaju. Često me pitaju koliko u likovima koje tumačim ima mene. Ima me, potpuno me ima. Ostaje tvoje telo, ruke, noge, glava", govorila je glumica u intervjuu iz 1982. godine za "Yugopapir", ističući da se ne snalazi dobro u svetu poznatih:

"Za sebe mislim da sam jedan dobar, pošten čovek. Nisam zla, pokvarena, ne podmećem nikom nogu, ne uživam u tuđim neuspesima. Ne snalazim se najbolje u ovom svetu i ne uspevam da sledim sve “linije” koje ovaj posao zahteva, nameće. Po prirodi sam nezadovoljna, stalno nezadovoljna. San mi je da jednog dana napravim ulogu za koju će i dobri i zli priznati da je dobra. Najveća mi je želja da postanem dobra glumica, a za to treba puno rada ili puno sreće. Mene budućnost plaši. Ja ne znam šta me čeka, za godinu-dve… dosadašnji uspesi nisu garancija."

Na sceni je bila samouverena, odlučna, svoja, a u privatnom životu stidljiva i zatvorena, pa kako je otkrila samo pred majkom nije morala da se pretvara.

"Po prirodi sam neurotična, nesigurna, stalno o nečemu razmišljam, stalno s nekim problemima. Na izvestan način ja se plašim ljudi, i… a kad dođem kod majke, meni onda ne treba nikakvo pretvaranje ni laganje. Ne moram da se pravim da sam srećna i kad sam tužna. Kod mame sam ja – ja. Možda sam prerano (s 18 godina) uletela u svet odraslih, starijih, svet u kojem se vrti veliki novac, jer jedan film užasno puno košta, možda nedovoljno spremna, ili…", isticala je tada Ena Begović za pomenuti listr, prenosi "Blic".

Glumica nije krila da je ceo život imala strah od vožnje automobilom i avionom. Kasnije su Enini prijatelji govorili da je ona predosećala svoju smrt.

Naime, Ena je upravo nastradala u saobraćajnoj nesreći, 15. avgusta 2000. godine na Braču, u trenutku kada je imala samo 40 godina.

Toliko se plašila vožnje da je zbog toga potražila i stručnu pomoć, a nakon nesreće u kojoj je sama učestvovala 1996., kada je jedan motociklista izgubio život, a njen prijatelj zadobio teške povrede, ta njena fobija dodatno se pogoršala. Krivac za taj udes bila je sama Ena, koja je tada osuđena na tri godine uslovne slobode, ali veća kazna bio joj je snažan psihički šok od kojeg se nikada nije potpuno oporavila.

U tom teškom periodu najveća podrška i oslonac bio joj je preduzetnik i inženjer elektrotehnike Josip Radeljak, sa kojim je dobila ćerku.