2
Slavni glumac napustio nas je pre skoro devet godina ostaviši iza sebe brojne uloge, ali i primer šta znači biti gospodin i mangup.
Naš proslavljeni glumac Dragan Nikolić rođen je 20. avgusta 1943. godine u Beogradu. Detinjstvo je proveo na Crvenom krstu, a posle završene osnovne škole upisao je Četrnaestu beogradsku gimnaziju, da bi se potom prebacio u Drugu ekonomsku školu.
PROČITAJTE JOŠ:
Sa samo 17 godina postaje najmlađi student na FDU, a na klasi sa njim bila je i Jelisaveta Seka Sablić, koja je godinama kasnije bila njegova bliska prijateljica i kuma.
Iako je veliku i bogatu karijeru stekao kao Dragan, malo je poznato da je njegovo pravo ime bilo Dragoslav.
Filmsku karijeru počeo je 1964. godine manjom ulogom u filmu „Pravo stanje stvari“, a tada je potpisan krštenim imenom Dragoslav Nikolić. Međutim, zasluge za izmenu nadimka na mestu imena duguje greški na kraju televizijske serije „Dovoljno je ćutati“ iz 1965. godine kada mu je u kajronu za uloge umesto imena stavljen nadimak koji će obeležiti njegovu karijeru.
„Samo mi u ličnoj karti i pasošu piše da se zovem Dragoslav Nikolić. Za sve ostale sam Dragan“, otkrio je jednom prilikom.
Prvu značajniju ulogu odigrao je u filmu Živojina Pavlovića „Kad budem mrtav i beo“ davne 1967. godine, nakon čega počinje da niže brojne uspešne uloge, kao što su u filmovima „Bube u glavi“, „Tri sata za ljubav“, „Hajdučija“, „Derviš i smrt“, a posebnu popularnost stiče kao Prle u seriji „Otpisani“ koja je imala više delova.
Nedugo zatim u filmu Gorana Markovića dobija ulogu reli vozača Flojda u filmu „Nacionalna klasa“ za koju je nagrađen nagradom Car Konstantin u Nišu. Zanimljivo je da iako se i privatno bavio relijem, nije mu bilo dozvoljeno da vozi na snimanju,
– Imali smo tu na Zvezdari jednu pravu trku. Pozvali su prave reli-vozače, među kojima i Komnenića, koji je tad bio prvak države. Vođa snimanja, Laurenčić, nije hteo ni da čuje da vozim jer je scena bila na pola filma, što bi značilo da ako se meni nešto desi, neću moći da završim film. Sa Komnenićem, kome nije bilo stalo da pošto poto vozi, sam se dogovorio da ipak vozim ja. Međutim, na samom startu, primeti to Laurenčić, uspaničeno dotrči do mene i vrati me. A trebalo je da to bude jedna tako dobra trka, automobilski ‘rodeo’. Tražilo se, naime, da vozimo po blatu, što se inače u principu ne radi – ispričao je jednom prilikom Dragan Nikolić.
Nakon toga igra u gotovo svim najpoznatijim filmovima domaće kinematografije, poput „Ko to tamo peva“, „Sivi dom“, „Poslednji krug u Monci“, „Sabirni centar“, „Balkan ekspres“, „Tri karte za Holivud“, „Bure baruta“, „Zona Zamfirova“, „Lavirint“, „Pljačka trećeg Rajha“ i mnogim drugim.
Što se tiče pozorišne karijere zanimljivo je da je Dragan prvi glumac sa naših prostora koji je bio angažovan u pozorištu Sare Bernar u Parizu. Ono što publika nikako nije mogla da primeti, zbog profesionalnog pristupa glumca, Nikolić je bio veliki tremaroš.
Pre svake prestave imao je ritual – prvo popije dva viskija, pa izađe na scenu. Svojevremeno, Gaga Nikolić opisao je da nikada pijan nije igrao u predstavi i da je vrlo ozbiljno shvatao svoj posao, pa taj dan kada igra predstavu za njega ona počinje čim se probudi.
– Kad me jednom Mira Trailović uhvatila sa čašom viskija, bila je preneražena. Kad je shvatila da je to deo mog rituala, dolazila je da proveri jesam li uzeo drugi – rekao je jednom prilikom glumac.
Uprkos impresivnim ulogama, iza njega je ostala jedna neostvarena želja. Gaga Nikolić je pred kraj života počeo da piše svoju autobiografiju, koju je želeo da pretoči u film.
– Voleo bih da se snimi film o mom životu. Kad ga završim, rukopis ću predati dramaturgu Đorđu Milosavljeviću da ga uobliči u scenario – govorio je Dragan koji je svoju životnu priču pisao ručno:
– Ne koristim računar. Nikad nisam napisao mejl, izbegavam da pišem SMS poruke. Telefon koristim samo da se čujem sa nekim i dogovorim gde ćemo da se vidimo. Volim da viđam ljude, a ne da s njima pričam satima preko telefona – govorio je u jednom od svojih poslednjih intervjua.
Na pauzi snimanja filma „Kako su se volele dve budale“ 1971. venčao se koleginicom Milenom Dravić, koju je upoznao dve godine ranije. U tajnosti su sklopili brak u opštini Vračar, a kuma im je bila Jelisaveta Seka Sablić.
– Upoznali smo se na snimanju filma ‘Horoskop’. Ona je tad već bila popularna, a meni je to bio, čini mi se, treći ili četvrti film. Tad sam prvi put video Milenu Dravić uživo. Bilo nas je petorica momaka koji su igrali velike uloge, a ona je igrala jedinu žensku ulogu u filmu. Na snimanju smo se sprijateljili. Bilo je to jedno veliko druženje, a kasnije se rodila ljubav – rekao je on i dodao:
– Kad sam joj prišao, imao sam utisak da mi je to stara školska drugarica koju dugo nisam video ili neka devojka iz kraja koju poznajem ceo život. Upravo u tome je njena prava veličina. Osvojila me je svojom neposrednošću i normalnošću, uprkos velikoj popularnosti koju je već tad uživala. Mogla je da se ponaša kako hoće i niko joj ne bi zamerio, jer je već tada bila jedna od naših najvećih zvezda. To je nešto čime ona pleni i osvaja.
Njihov brak trajao je pune četiri decenije, a uprkos tome što su oboje bili velike jugoslovenske zvezde, nikada ih nisu pratili skandali i svađe, već su postali simbol ljubavi i jedinstva.
– Teško je to opisati, ali mislim da je sve u granicama normale. Kao i u svakom braku, bilo je trzavica i svađa, kao i lepih trenutaka. Ne znam da li je olakšavajuća ili otežavajuća okolnost što se oboje bavimo ovim poslom, pa smo često bili razdvojeni. Ona bi snimala na jednom, a ja na drugom mestu tako da smo imali prilike da se uželimo jedno drugog. To što se bavimo istim poslom ponekad može da bude i minus, ali mi smo uspevali sve to da prebrodimo – rekao je Dragan jednom prilikom, pa opisao kakva je Milena supruga:
– Poslovno je dobar partner kakvog bi svaki kolega poželio. Privatno je dobra koliko i poslovno, ali zavisi iz kog ugla se gleda. Ponekad je kao i sve žene posesivna, ali sve je to u granicama normale.
Osim zbog velikih uloga koji su ostavili publici, Milenu i Dragana mnogi su voleli zbog njihove prizemnosti, skromnosti i humanosti. Tako se već godinama prepričava kako je ovaj glumački par svojevremeno odustao od kupovine novog automobila, a novac namenjen za to prosledio dečaku kome je bila potrebna operacija očiju.
U bifeu Ateljea 212 proveo je mnoge godine sa kolegama, a Radmila Stanković svojevremeno je otkrila anegdotu tokom NATO bombardovanje, kada je Nikolić dobio i prvi veliki honorar od reklama za kafu.
– Od prvog dana do poslednjeg dana bombardovanja mi smo sedeli u bifeu, a on je donosio boksove cigareta i delio svima. Plaćao sve račune u bifeu, svakog dana. Kada sam mu govorila da prestane, odgovarao mi je: ‘Ćuti, Rajo, stigle pare od Grand kafe. Ma, nek ide.’ Voleo je da učini da ljudima bude dobro i na novac je tako gledao – rekla je Radmila.
Takođe, Dragan je stajao uz studente tokom protsta 1996. i 1997. godine kada su se u gradovima širom Srbije borili protiv vlasti Slobodana Miloševića. Poslednjih dana često na društvenim mrežama možemo da čujemo njegov govor koji je tada održao studentima, a mnogi povlače paralelu sa današnjim trenutkom.
– Ja kao glumac govorim celog života nečije tuđe reči, koje jesu smislili neki pametni ljudi, ali su te reči ipak tuđe. I vi treba da slušate sve te mudre i pametne ljude koji vas posećuju ovih dana, ali morate govoriti svojim rečima, morate voditi svoju brigu. Budite ubeđeni da, uprkos opštoj medijskoj blokadi, vaša igra i vaše reči dopiru. Dopreće i postići će svoj cilj. Samo ako ne odustanete. Nemojte odustati – poručio je Dragan Nikolić.
Kako je godinama kasnije otkrio njegov kolega Tihomir Stanić, Gaga je još 2008. godine saznao da je teško bolestan, ali je insistirao da se o tome ne govori. Prema svedočenju njegovih kolega, vrlo loše se osećao tokom snimanja filma „Turneja“, ali nije dozvoljavao da njegovo zdravstveno stanje bude tema. Krajem 2014. godine primljen je u bolnicu zbog problema sa digestivnim traktom, a stanje mu se ponovo pogršalo u maju 2015. godine. Poslednje godine proveo je u lečenju, ali u radu od kog nije odustajao.
Preminuo je 11. marta 2016. godine, a potom sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Njegova supruga Milena Dravić preminula je dve godine kasnije i danas počiva pored svog Gage.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
