Život Isidore Bjelice, najkontroverznije žene u bivšoj Jugi

Bila je u braku sa još jednim skandal majstorom, Nebojšom Pajkićem, sa kojim ima dvoje dece - ćerku Vilu i sina Lava Pajkića, trenutno jednog od narodnih poslanika u Skupštini Srbije. Tokom života je napisala više od četrdeset knjiga, a šeširi, koje je gotovo svakodnevno nosila, postali su njen zaštitni znak.Prema zvaničnoj biografiji, otac Dimitrije Bjelica, poznati šahovski pisac i novinar, ju je vaspitao da postane ultramoderna ličnost, dok ju je deda Dušan Đurović učio konzervativnim vrednostima. Bio je predsednik Udruženja književnika pa su u njihov stan svraćali pisci poput Ive Andrića i Meše Selimovića. Isidora je bila jako vezana za dedu i on ju je naučio da čita i piše kada je imala samo četiri godine. Otac je kući dovodio poznate šahiste i zvezde kao što su Liz Tejlor i Ričard Barton. Majka je bila zadužena da je izvlači iz nevolja u koje je zapadala zbog osobina i stavova koji su kontrirali primitivnoj sredini u kojoj je živela.Još od detinjstva je bila drugačija.U prvom razredu osnovne škole je odbila da nosi kecelju pa je zbog toga navodno postala omiljena u društvu i sva deca su želela da se igraju sa njom. Gimnazijski period su, kako pojedini izvori navode, obeležila Isidorina zaljubljivanja, uglavnom u pankere, i performansi koji su privlačili pažnju drugih ljudi. Postoje navodi da se nekada vozil na đubretarskom kamionu obučena u roze odeću recitujući Bajronovu poeziju, a da je takođe prodavala ljubičice u parku.

Često je putovala, posebno u Pariz i Njujork koje je, kako kažu, obožavala. Specifično je i to da se o Isidori govori i kao o prvoj ženi koja je u Sarajevu obukla mini suknju. Dva puta je obišla zemaljsku kuglu i naučila je pet sveskih jezika.Čitala je dela velikih filozofa kao što su Kjerkegor i Šopenhauer, proučavala je mnoge religije i druge stvari koje njenim vršnjacima, a i mnogo starijim ljudima, nisu interesantne. 1986. godine je objavila svoju prvu knjigu pod nazivom „Prvi probuđeni“ za koju je dobila nagradu Književne omladine Jugoslavije. Iste godine je organizovala „Bal crnih košulja“, rođendansku žurku koja je njoj i njenoj porodici promenila život.

Isidora je, kako navode pojedini izvori, tvrdila da su je ljudi iz tadašnje vlasti prisluškivali i pratili jer se zalagala za demokratiju, ukidanje vojnog roka i prestanak diskriminacije gej populacije. Osumnjičena je da namerava da sa stranim silama sruši režim zbog čega su je ispitivali 18 sati pretivši da će je silovati, ubiti, itd. Zaplenili su im većinu stvari nakon čega se književnica sa roditeljima zaputila u Beograd.U Beogradu je lepo prihvaćena i bila je rado viđena na zabavama. Upisala je Fakultet dramskih umetnosti, odsek dramaturgija. Magistrirala je sa tezom „Tehnotriler kao savremeni oblik tragedije“. Jedno vreme je radila kao asistent na predmetu Scenario. 1989. godine je napisala knjigu „Gospodar sretnih predmeta“ koju je objavila izdavačka kuća Sfairos.

U godinama koje su usledile, objavljivala je mnoštvo knjiga. Do danas, preko četrdeset.Tokom 2012. godine joj je dijagnostikovan rak zbog čega su joj odstranjena oba jajnika, materica i trbušna maramica. Osim mukotrpnih bolova, morala je da se bori i sa psihom jer kancer smatra elegantnim samoubistvom. Bolest ju je naterala da proda oko 3.000 retkih knjiga da bi platila lečenje u inostranstvu. Iako krhkog zdravstvenog stanja, bila je primorana da radi zbog čega se bolest nekoliko puta vraćala.Književnica je preminula juče u 52. godini života, nakon što se više od osam godina mukotrpno borila sa narušenim zdravljen i bolesti.

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.