Holivud mu ovo još nije oprostio: Zašto Ričard Gir nikada nije dobio Oskara?

Iako postoje brojni glumci koji nisu nominovani za Oskara, kada je Ričard Gir u pitanju, to nikako nije zbog toga što nominaciju nije zaslužio. Odgovor se krije u činjenici da je Akademija ovog glumca zabranila na 20 godina.

Mnogi za ovo nisu znali, a sve je počelo 1993. godine, kada je Gir uručivao nagradu za najbolju art direkciju, a koja je otišla u ruke Lućijane Ariđi i Ijana Vitakera za film "Hauardov kraj".

Sve je bilo u redu, dok Gir nije odlučio da zanemari scenario i iskritikuje Vladu Kine zbog tretmana ljudi sa Tibeta. Ričard je poznat kao sledbenik tibetanskog budizma, te je godinama kritikovao kinesku vlast, a ono što je uradio prilikom dodele nagrada, dovelo je do toga da bude zabranjen na dodeli Oskara u narednih 20 godina, ali i da dobije doživotnu zabranu ulaska u Kinu.

Iako nije mogao da bude nominovan za ovu nagradu, Gir se ipak na svečanoj dodeli Oskara pojavio dva puta nakon zabrane. Prvi put je to bilo 2003. godine, kada je film "Čikago", u kom je glumio, osvojio nagradu za najbolji film, a drugi put se na dodeli Oskara pojavio 2013.

Tada je otpevao pesmu "Everybody Needs a Best Friend" i uručio nagrade za najbolju filmsku muziku i najbolju originalnu pesmu, a to je učinio zajedno sa svojim koleginicama iz filma "Čikago" Rene Zelveger, Kvin Latifom i Ketrin Zitom Džons.

"Izgleda da sam rehabilitovan. Čini se da, ako vas dovoljno dugo nema, zaborave da su vas zabranili", rekao je Ričard tada kroz smeh.

Ovo je pretilo da ozbiljno ugrozi karijeru Ričarda Gira, budući da nije dobijao uloge u značajnijim holivudskim ostvarenjima, a kako je sam rekao, to je bila posledica finansijske veze Holivuda i Kine.

Ričard Tifani Gir rođen je 31. avgusta 1949. godine u Filadelfiji, kao najstarije od petoro dece u porodici Doris En i Homera Džordža Gira. Njegov otac radio je kao agent osiguravajuće kompanije, dok je majka bila domaćica. Porodica nije bila bogata, ali je insistirala na obrazovanju, disciplini i radu.

Detinjstvo je proveo u saveznoj državi Njujork, gde je rano pokazao talenat za muziku i sport. Svirao je trubu, bavio se gimnastikom i bio među najboljim učenicima u školi. Zahvaljujući sportskim rezultatima dobio je stipendiju za Univerzitet Masačusets, gde je upisao filozofiju.

Ipak, akademski život nije ga privlačio onoliko koliko umetnost. Posle dve godine studiranja doneo je odluku koja će mu promeniti život – napustio je fakultet i krenuo putem glume. U to vreme nije mogao da pretpostavi da će jednog dana postati jedna od najvećih zvezda svetske kinematografije.

Prve profesionalne angažmane imao je krajem šezdesetih godina u pozorištima u Sijetlu i Masačusetsu. Nastupao je u predstavama poput „Rosenkranc i Gildenstern su mrtvi“, a zatim se oprobao i na Brodveju.

Sedamdesete godine bile su vreme u kojem je strpljivo gradio karijeru. U početku je dobijao manje uloge, ali je već tada privlačio pažnju izgledom i harizmom. Jedna od zanimljivijih epizoda iz tog perioda vezana je za film „The Lords of Flatbush“, iz kojeg je izbačen nakon sukoba sa tada još neafirmisanim Silvesterom Staloneom.

Pravu šansu dobio je u filmu „Days of Heaven“ reditelja Terensa Malika, koji je kritikama pokazao da iza lepog lica stoji ozbiljan glumački potencijal. Ipak, film koji mu je promenio život bio je „Američki žigolo“ iz 1980. godine.

Kada se pojavio kao Džulijan Kej, luksuzni eskort u filmu „Američki žigolo“, Ričard Gir je preko noći postao globalna senzacija. Film nije samo lansirao njegovu karijeru već je promenio i mušku modu tog vremena.

Dve godine kasnije usledio je film „Oficir i džentlmen“, romantična drama koja je osvojila publiku širom sveta. Priča o mladom vojnom pilotu postala je ogroman bioskopski hit, a Gir je definitivno učvrstio status vodećeg glumca svoje generacije.

Iako je tokom osamdesetih imao uspone i padove, početak devedesetih doneo mu je najveći uspeh karijere.

Godine 1990. pojavio se u filmu „Zgodna žena“ sa Džulijom Roberts. Malo ko je mogao da pretpostavi da će romantična priča o bogatom biznismenu i prostitutki postati jedan od najgledanijih filmova svih vremena. Hemija između Gira i Robertsove bila je toliko snažna da su gledaoci godinama verovali da među njima postoji romansa i van filmskog seta. Nakon „Zgodne žene“ usledio je niz uspešnih projekata

Publika ga je gledala u filmovima „Sommersby“, „Primal Fear“, „The Jackal“ i „Runaway Bride“, u kojem je ponovo zaigrao sa Džulijom Roberts.

Krajem devedesetih magazin „People“ proglasio ga je najseksepilnijim muškarcem na svetu, čime je dodatno potvrđen njegov status ikone. Početkom novog milenijuma usledili su filmovi „Unfaithful“, „The Mothman Prophecies“ i mjuzikl „Chicago“. Upravo za ulogu advokata Bilija Flina u „Čikagu“ osvojio je Zlatni globus, jedno od najznačajnijih priznanja u karijeri. Zanimljivo je da je za potrebe filma mesecima učio step kako bi mogao samostalno da izvede plesne scene.

Za razliku od mnogih glumaca koji se okreću duhovnosti tek nakon velikih životnih kriza, Gir je interesovanje za budizam razvio još u dvadesetim godinama. Najpre je proučavao zen budizam, a potom je tokom putovanja u Nepal i Indiju upoznao tibetanske monahe.

Presudan trenutak dogodio se kada je upoznao Dalaj Lamu. Njihovo prijateljstvo traje više od četiri decenije, a Gir je postao jedan od najpoznatijih zapadnih sledbenika tibetanskog budizma.

Tokom godina osnovao je više humanitarnih organizacija i fondacija. Posebno je angažovan u borbi za ljudska prava, zaštitu ugroženih naroda, pomoć obolelima od side i podršku izbeglicama. U Indiji je pomagao osnivanje centara za žene i decu zaraženu HIV-om, dok je kroz svoje fondacije finansirao brojne obrazovne i humanitarne programe. Podržava organizacije koje se bore za prava autohtonih naroda širom sveta i često koristi svoju popularnost kako bi skrenuo pažnju na probleme koje mediji zanemaruju.

Protivio se ratu u Iraku, kritikovao administraciju Džordža Buša, podržavao Hilari Klinton na predsedničkim izborima, osuđivao politiku Benjamina Netanjahua prema Palestincima i javno podržavao demonstrante u Iranu. Njegove izjave često izazivaju kontroverze jer ih ne ublažava diplomatskim formulacijama.

Poslednjih godina Gir se sve više udaljava od Holivuda. Od 2024. godine živi u Španiji sa suprugom i decom, daleko od glamura Los Anđelesa.

Iako se i dalje povremeno pojavljuje na filmu, mnogo češće ga je moguće videti na skupovima posvećenim ljudskim pravima nego na crvenim tepisima.