"Zašto je Hrvatska uporno Hitler prema onima koji su godinama stvarali ovu zemlju?" Kolumna Vedrane Rudan odjeknula - "Stari smo, poniženi i gladni"

Vedrana Rudan, poznata po britkom jezku i spremnosti da kritikuje današnji način uređenja bivših jugoslovenskih država, obrušila se na kandidatkinju za gradonačelnicu Zagreba Mariju Selak Raspudić i njen predizborni program.

Šta je zasmetalo Vedrani? Predlog koji smatra spornim je onaj u kojem kandidatkinja piše da bi njena gradska uprava zagrebačkim penzionerima davala mesta u domovima za starije u zamenu za njihove stanove.

Vedranin odgovor na takvu ideju, u tekstu pod imenom "Besramnica" prenosimo u celosti:

"Zanimljivo je da se većina ljudi bavi poslom za koji je koliko-toliko kvalifikovana. Jedini posao kojim baš svako može da se bavi bez ikakve odgovornosti jeste politika.

Političarima i političarkama treba samo drskost, prostakluk, bezosećajnost i potreba da prodaju svoj lik i svoja nedela, i mogu da krenu u lov na moć i novac.

Pa ipak... Obični ljudi ponekad pomisle da postoje neke granice... Da čak i kada si političar ne možeš da zanemariš osnovne norme ponašanja. Čak i bebe učimo da veliku nuždu obavljaju u nošu, trude se da to savladaju i ponosne su na svoju samokontrolu.

Pitam se da li je kandidatkinja za gradonačelnicu Zagreba, Marija Selak Raspudić, ikada naučila kako da upravlja svojim telom kada je noša u blizini? Ili ipak odlučuje da se olakša gde i kako joj padne na pamet?

To se nešto usudilo izvući iz bespuća svoje neverovatne prostote i gluposti predlog kako rešiti problem smeštaja hrvatskih penzionera i penzionerki u staračke domove.

Za nju je rešenje jednostavno. Naše hiljade jadnika čiji je život doslovno samo užasna, gola borba za fizički opstanak dobili su recept. Svoje barake i stanove trebalo bi da daju državi koja bi im zauzvrat obezbedila krevet u nekom domu, a starci bi se tako odrekli svojih nekretnina u korist mladih bez krova nad glavom. Oni bi dobili njihove stanove po “posebnim kriterijumima”.

Dublje analizirati predlog žene koja očigledno nema pojma o čemu govori i čija je jedina misao da promoviše svoj lik i nedelo – nema nikakvog smisla. Žena jednostavno nije pri sebi, ako je ikada i bila, ali to ne znači da bi joj penzioneri to morali oprostiti jer će njeno carstvo biti nebesko.

Zna li ta žena kako izgledaju naši “domovi” za stare i koliko koštaju?

Reći ću joj. To su rupe u kojima stari ljudi trunu, živi i gore, “gazde” ih zaključavaju pa napuštaju. Za hiljadu i po evra mesečno po krevetu jedva da možeš da uđeš u kuće strave i užasa otvorene za ljude koji su ceo život radili da bi na kraju bili tretirani kao pacovi.

Zašto je Hrvatska uporno i uporno i uporno Hitler prema onima koji su godinama stvarali ovu zemlju misleći da je Hrvatska njihova budućnost, a ne jama za odlaganje toksičnog otpada?

Odgovor uporno ne dobijamo iako su penzioneri u svim hrvatskim medijima stalno glavna tema, pa ih se tako dočepala i ova bezosećajna, nekvalifikovana, bahata spodoba nadahnuta svojom beskrajnom ignorancijom, neznanjem i potrebom da se cereka sa plakata.

Lov na hrvatske penzionere je stalno otvoren, na nas može da se istrese svaki pas lutalica koji ima ili nema problema s varenjem.

Stari smo, bolesni, nemoćni, poniženi, GLADNI. Ponor u koji upadamo svakim danom je sve dublji, a naš očaj neopisiv. Ne, deca nam ne mogu pomoći, a država se svim silama trudi da nas dokrajči. Mi smo trošak, a na mladima u našim stanovima svet će ostati.

Jasno mi je, ovaj tekst nema nikakvog smisla. Priča mi se gadi, želudac mi se okreće, ali čemu? Kad bih “gospođi” predložila da polovinu svoje ogromne plate od četiri hiljade evra, koju zarađuje propovedajući gluposti, donira jednom penzioneru ili penzionerki i tako spase njega ili nju i svoju dušu – ne bi znala o čemu govorim.

Zato, samo, jednostavno, ostala sam bez teksta. Ambiciozna bestidnica ovaj put je nadmašila samu sebe."