Tijana Kondic
Tijana Kondić Foto:Screenshot/Dragan Mujan/Nova.rs

"Nataša je film koji me je obeležio. Prva i glavna filmska uloga. Imala sam veliki uspeh sa ovim filmom i osvojila mnoge nagrade, među kojima je i Zlatna arena. Ja sam tada imala 17 ili 18 godina i zvanično sam najmlađa glumica u Jugoslaviji koja je osvojila ovu impozantnu nagradu. Ceo taj period, pripreme i samo snimanje, ostalo mi je u lepom sećanju, kao i ljudi koje sam tada upoznala. Drago mi je da je posle toliko godina film ostao zapamćen. To samo govori da je ostavio utisak", govori u intervjuu za Nova.rs Tijana Kondić, koja se proslavila ulogom u filmu "Nataša".

PROČITAJTE JOŠ

Prva asocijacija domaće publike na ime Tijana Kondić je kultni film „Nataša“ – priča o buntovnoj tinejdžerki koja pokušava da razreši misteriju ubistva svog oca. Ova uloga, ujedno i Tijanina prva, bila je dovoljna da obeleži njenu karijeru i otvori joj mnoga vrata u svetu umetnosti, čemu svedoči i veliki uspeh koji je njome postigla. Danas, 20 godina kasnije, Tijana Kondić živi u Izraelu. I dalje se bavi glumom, ali i režijom i pisanjem. U razgovoru za Nova.rs ona se prisetila vremena nastajanja filma „Nataša“, ali i perioda nakon. Takođe se dotakla i svog pisanog stvaralaštva, otkrila je i šta je za nju sloboda, ali i da radi na domaćoj hit seriji „Tri muškarca i tetka“.

Većina domaće publike vas pamti po ulozi u kultnom filmu „Nataša“, a manje je poznato da ste nakon ovog debija imali još nekoliko uloga. Poslednja je bila relativno nedavno, pre tri godine u filmu „Sistem“. Smeta li vam možda što vas pretežno poistovećuju samo s buntovnom Natašom kad je vaše bavljenje glumom u pitanju?

– Nataša je film koji me je obeležio. Prva i glavna filmska uloga. Imala sam veliki uspeh sa ovim filmom i osvojila mnoge nagrade, među kojima je i Zlatna arena. Ja sam tada imala 17 ili 18 godina i zvanično sam najmlađa glumica u Jugoslaviji koja je osvojila ovu impozantnu nagradu. Ceo taj period, pripreme i samo snimanje, ostalo mi je u lepom sećanju, kao i ljudi koje sam tada upoznala. Drago mi je da je posle toliko godina film ostao zapamćen. To samo govori da je ostavio utisak.

Kako se tadašnja Tijana, tinejdžerka, nosila sa slavom koju joj je doneo film „Nataša“?

– Biti tinejdžer samo po sebi nije lako. Period odrastanja nosi sa sobom mnogo konflikata. Nema potrebe da to objašnjavam. Ja sam uvek bila drugačija, isticala sam se i pre filma. Nikada nisam podnosila autoritet i pravila. Slava je grozna i opasna stvar, naročito ako vas zadesi u tako mladom periodu. Ne mogu da kažem da mi je prijalo, osim nekih sitnih povlastica koje glumci imaju kada ih pepoznaju na ulici, u radnji, u restoranu…

U prvim glumačkim koracima ste sarađivali s velikim imenima domaće kinematografije poput Anice Dobre, Nikole Đurička, Ljubiše Samardžića… Koje su vam dominantne slike kad je saradnja s njima u pitanju?

– Svi su mi pomagali, vodili me kroz proces pripreme, prolazili sa mnom tekst do besvesti. Posebno mi je drago što mi se u tim početnim koracima našla Anica Dobra, koja je i privatno izdvajala vreme da sa mnom razgovara i prolazi tekst. Za to sam joj beskrajno zahvalna.

Da li junak poput Nataše nužno mora biti tragičan na kraju?

– Kao i u antičkoj drami, nema tragedije bez hibrisa, kao ni bez katarze. Sve je samo stvar interpretacije.

Da li je dobro u životu biti buntovnik?

– Sve zavisi kako ko definiše bunt. U našem društvu sloboda se često kotira kao bunt. Ako se ne uklapate u većinski deo mentalnog sklopa društva, sa vama odmah nešto nije u redu – ili ste ludi ili buntovni. Za mene je sloboda najvažnija u smislu izbora – šta ćete i kako misliti, izgovarati, gde ćete živeti i kako, koga ćete voleti bez ikakvog objašnjenja i osude. Bez slobode, život je samo puko preživljavanje.

Iako niste studirali glumu, kad je u pitanju formalno obrazovanje, ipak niste iskoračili iz okvira umetnosti. Kako je izbor tačno pao na svetsku književnost?

– Književnost je vrlo bliska dramskoj i filmskoj umetnosti. Knjige sam oduvek volela, a i pisanje me je oduvek privlačilo. Mislim da je to bio prirodan sled mog izbora zvaničnog obrazovanja. Studije su mi dale širinu da umetnost naucim da posmatram kroz različite medije, ne samo kroz objektiv kamere.

Vi ste takođe i pisac… Koja tematika i forma su vam najbliskiji kad je u pitanju stvaralaštvo, a koja kad je u pitanju konzumiranje književnosti?

– Ruski realizam mi je prirastao srcu. Zato sam tu epohu i izabrala za svoje master studije književnosti. Mene lično intrigira sve što je vezano za ljudsku psihu i marginalne likove. Najviše čitam romane, pripovetke i eseje autora koje volim. To me je verovatno i navelo da se osnažim i napišem svoj prvi roman „Tragovi života“, koji je izdat pre tri godine u Beogradu.

 

Čime se danas bavite?

– Pisanjem, režijom i glumom.

Da možete da vratite vreme, da li biste iste životne i poslovne odluke donosili?

– Skoro sam naučila da od sebe čovek nikada ne može pobeći.

Deo ste i domaćeg sitkoma „Tri muškarca i tetka“. Da li ćete možda u narednom periodu domaću publiku obradovati još nekom novom filmskom ili serijskom ulogom?

– „Tri muškarca i tetka“ je ideja mojih dobrih drugara i prijatelja producenata, Nikole Burovca i Danijela Đurića, koji su hrabro uskočili u producentske vode i u ovaj veliki projekat. Meni je ukazana prilika da režiram drugu ekipu na ovom projektu i odigram rolu šanerke Izabele, koja dolazi iz Izraela i koja će se pojaviti u nekoliko epizoda na kraju prve sezone. Taj lik se još uvek gradi i piše, tako da o tome više kada za to bude vreme.

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk i Tviter.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare